Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju nedopuštene ustavne žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao nedopuštenu, jer podnositeljka nije navela ustavnopravne razloge za povredu prava. Umesto toga, žalbom se izražava nezadovoljstvo ishodom parničnog postupka i osporava zakonitost odluka redovnih sudova, što nije u nadležnosti Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jasmine Curić iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. janura 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Jasmine Curić izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P.1 357/09 od 24. avgusta 2009. godine i presude Okružnog suda u Novom Pazaru Gž.1 1379/09 od 30. oktobra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jasmina Curić iz Novog Pazara, preko punomoćnika Esada Klimenta, advokata iz Novog Pazara, podnela je Ustavnom sudu 3. decembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv sudskih odluka navedenih u izreci, zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije, prava iz čl. 17, 23. i 40. Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građinskim slobodama, prava iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i prava iz člana 1. Protokola 1 uz navedenu Konvenciju.

Ustavni sud ukazuje da je Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama prestala da se primenjuje stupanjem na snagu Ustava Republike Srbije, 8. novembra 2006. godine, koji garantuje sva prava i slobode utvrđene Poveljom, te se stoga ustavnom žalbom može pozivati samo na povredu Ustavom zajemčenih prava i sloboda. Takođe, Sud ukazuje da su označenim odredbama Konvencije garantovana prava na pravično suđenje i na imovinu čiju zaštitu pruža i Ustav Republike Srbije, te se ocena postojanja povrede ili uskraćivanja ovih prava vrši u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava.

2. Podnositeljka ustavne žalbe navodi da je osporenom presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru P.1 357/09 od 24. avgusta 2009. godine odbijen njen tužbeni zahtev da se prvotuženi JP za informisanje „Novi Pazar“ i drugotuženi Opština Novi Pazar obavežu da joj solidarno isplate označeni iznos na ime neisplaćenih naknada za rad u Upravnom odboru prvotuženog, kao i da joj na navedeni iznos solidarno uplate doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Osporenom presudom Okružnog suda u Novom Pazaru Gž.1 1379/09 od 30. oktobra 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i potvrđena je osporena prvostepena presuda.

3. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

4. Ustavni sud ukazuje da je saglasno odredbi člana 170. Ustava nadležan da u postupku po ustavnoj žalbi isključivo ocenjuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom učinjena povreda ili uskraćivanje Ustavom zajemčenih prava ili sloboda. Stoga se navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima će se isticanje povreda učinjenih u aktima čije je donošenje prethodilo podnošenju ustavne žalbe i koji se ustavnom žalbom osporavaju, dovesti u neposrednu i direktnu vezu sa sadržinom Ustavom zajemčenih prava. Iz tih razloga, Ustavni sud i u ovom predmetu ističe da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da postupa kao viši sud u odnosu na redovne sudove koji su doneli osporene akte, odnosno da preispituje zakonitost tih akata, kao i da formalno pozivanje na povredu određenih ustavnih prava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.

U konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge kojima se ukazuje na povredu ili uskraćivanje ustavnih prava, već iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da podnositeljka, nezadovoljna ishodom parničnog postupka, osporava zakonitost donetih sudskih odluka. Ovakav zaključak Ustavni sud zasniva na samim navodima ustavne žalbe, a kojima se ističe da su „razlozi u pobijanim presudama prvostepenog i drugostepenog suda bez ikakve veze sa ovom pravnom stvari“, da je „suprotno načelima zakonitosti i dvostepenosti odbio argumente žalioca“, da je „prvostepeni sud grubo prekršio zakon kada je uzeo sebi za pravo da uprkos napred iznetom vrši direktnu primenu prava“, da su u pobijanim presudama „prvostepeni i drugostepeni sud pogrešno i bez ikakvog pravnog osnova prihvatili kao dokazanu činjenicu....“, itd. Na osnovu navedenog, Ustavni sud je ocenio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te je ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju nedopuštene ustavne žalbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti