Povreda prava na pravično suđenje zbog neobrazložene odluke o obračunu kamate

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje jer sud nije obrazložio zašto je odbio prigovor dužnika o neustavnom obračunu kamate konformnom metodom. Sud je bio dužan da odgovori na taj suštinski argument, što je propustio.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2267/2013
07.09.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milivoja Veljkovića iz Lipovice kod Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. septembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milivoja Veljkovića i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu Ipv. 22/12 od 11. februara 2013. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Leskovcu Ipv. 22/12 od 11. februara 2013. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o prigovoru podnosioca izjavljenom protiv rešenja tog a suda I. 3820/10 od 9. januara 2012. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. Milivoje Veljković iz Lipovice kod Leskovca podneo je, 23. marta 2013. godine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Leskovcu I. 3820/10 od 9. januara 2012. godine i rešenja Osnovnog suda u Leskovcu Ipv. 22/12 od 11. februara 2013. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da su osporena rešenja „nezakonita i neustavna“, jer je sud utvrđujući preostalu obavezu izvršnog dužnika, ovde podnosioca ustavne žalbe, iznos kamate obračunao konformnom metodom, koja je proglašena neustavnom, iako je podnosilac na tu činjenicu ukazivao nadležnom sudu u prigovoru izjavljenom protiv prvostepenog rešenja. Podnosilac je predložio da Ustavni sud poništi rešenje Osnovnog suda u Leskovcu I. 3820/10 od 9. januara 2012. godine i rešenje Osnovnog suda u Leskovcu Ipv. 22/12 od 11. februara 2013. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, celopkupne dokumentacije koja je uz nju priložena, te uvidom u obnovljene spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu I. 38 20/10 (spisi predmeta obnovljeni na osnovu rešenja Osnovnog suda u Leskovcu I. 3820/10 od 25. januara 2013. godine), utvrdio sledeće:

T. M. iz Niša je, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo 1. avgusta 2007. godine Opštinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika, ovde podnosioca ustavne žalbe, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Nišu P. 2273/02 od 29. avgusta 2002. godine, kojom je obavezan tuženi, ovde izvršni dužnik, da tužiocu T. M. isplati „na ime duga iznos od 30.000,00 dinara, sa kamatom po stopi utvrđenoj Saveznim zakonom počev od 11. 3. 2001. godine pa do konačne isplate, iznos od 115.000,00 dinara sa kamatom po Zakonu počev od 17. 3. 2001. godine pa do konačne isplate, kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 10.480,00 dinara, sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja.“

Opštinski sud u Leskovcu je usvojio predlog rešenjem I. 2814/07 od 4. septembra 2007. godine.

Osnovni sud u Leskovcu je osporenim rešenjem I. 3820/10 od 9. januara 2012. godine izmenio rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Leskovcu I. 2814/07 od 4. septembra 2007. godine i odredio izvršenje protiv izvršnog dužnika, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, a radi naplate duga od 22.980,00, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15. juna 2010. godine, iznosa od 557.258,83 na ime obračunate kamate zbog kašnjenja u plaćanju, kao i iznosa od 19.209,00 na ime troškova izvršnog postupka. U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je u toku postupka izvršni dužnik izvršio delimične isplate poveriocu, te je sud na osnovu obavljenog veštačenja utvrdio preostali iznos potraživanja izvršnog dužnika.

Protiv navedenog rešenja izvršni dužnik je izjavio prigovor i dopunu prigovora. U dopuni prigovora izvršni dužnik je, između ostalog, naveo: da je osporenim rešenjem izvršen obračun zakonske zatezne kamate primenom konformne metode koja je proglašena neustavnom Odlukom Ustavnog suda; da predlaže da se osporeno rešenje ukine i da se novim veštačenjem utvrdi iznos kamate.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu Ipv. 22/12 od 11. februara 2013. godine odbijen je kao neosnovan prigovor izvršnog dužnika i potvrđeno rešenje tog suda I. 3820/10 od 9. januara 2012. godine. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da su navodi izvršnog dužnika neosnovani, s obzirom na to da je sud odredio drugog veštaka i zaključkom odredio uplatu troškova veštačenja, ali da dužnik nije postupio po nalogu; da je pravo suda da odredi veštaka prema spisku veštaka određenih od strane Ministarstva pravde, a na kome se i nalazi veštak na osnovu čijeg nalaza i mišljenja je i doneto osporeno rešenje.

Izvršni dužnik je, preko punomoćnika, advokata Lj. P, podneskom od 24. septembra 2013. godine isticao da sud nije razmatrao navode iz prigovora izjavljenog protiv rešenja Osnovnog suda u Leskovcu I. 3820/10 od 9. januara 2012. godine, a koji se odnose na metod obračuna zakonske zatezne kamate.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu u ustavnoj žalbi ukazuje, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave (član 36.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US) propisano je: da kada Ustavni sud utvrdi da zakon, statut autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, drugi opšti akt ili kolektivni ugovor nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorom, taj zakon, statut autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, drugi opšti akt ili kolektivni ugovor prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u "Služb enom glasniku Republike Srbije" (član 58. stav 1.); da se zakoni i drugi opšti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ne mogu primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni, kao i da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto - obustaviće se (član 60. st. 1. i 3.).

Zakonom o visini stope zatezne kamate kamate ("Službeni list SRJ", broj 9/01) bilo je propisano je da se obračun duga uvećanog za zateznu kamatu vrši tako da se fiksna stopa od 0,5% množi iznosom glavnog duga uvećanog za kamatu po stopi iz člana 2. tačka 1. ovog zakona, primenom konformne metode (član 3. stav 1.).

Za odlučivanje Ustavnog suda od značaja je i Odluka IUz-82/2009 od 12. jula 2012. godine u kojoj je Ustavni sud , pored ostalog, ocenjivao ustavnost odred be čl ana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate ("Službeni list SRJ", broj 9/01) . U navedenoj Odluci, Sud je, pored ostalog, u tački 1. izreke utvrdio da navedena odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom. Navedena Odluka objavljena je u „Službenom glasniku Republike Sribje“, broj 73/12, od 27. jula 2012. godine.

5. Ispitujući navode ustavne žalbe zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenim rešenjima povređeno navedeno ustavno pravo zbog toga što sud nije razmotrio njegove navode iz prigovora protiv prvostepenog rešenja da je sud osporenim rešenjem obračunao kamatu primenom konformne metode koja je proglašena neustavnom, te je na taj način pogrešno primenio materijalno pravo. U vezi sa tim, Ustavni sud ističe da se garancije prava na pravično suđenje odnose i na obavezu sudova da obrazlože svoje odluke. Ova obaveza, međutim, ne znači da se u odluci moraju dati odgovori na sva postavljena pitanja i sve iznete argumente. Mera u kojoj ova obaveza postoji zavisi od prirode odluke, pa stoga, odluke sudova treba da sadrže razloge koji su dovoljni da odgovore na suštinski relevantne činjenične i pravne argumente stranaka. Polazeći od izloženog, Ustavni sud konstatuje da je rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu I. 3820/10 od 9. januara 2012. godine izmenjeno rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Leskovcu I. 2814/07 od 4. septembra 2007. godine i određeno izvršenje protiv izvršnog dužnika, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, a radi naplate duga od 22.980,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15. juna 2010. godine, iznosa od 557.258,83 dinara na ime obračunate kamate zbog kašnjenja u plaćanju, kao i iznosa od 19.209,00 dinara na ime troškova izvršnog postupka. Ustavni sud je Odlukom IUz-82/2009 od 12. jula 2012. godine utvrdio da metod obračuna zakonske zatezne kamate primenom konformne metode nije u saglasnosti sa Ustavom, a ta odluka je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“ od 27. jula iste godine. U dopuni prigovora protiv navedenog rešenja, podnosilac ustavne žalbe je naveo da je kamata obračunata primenom konformne metode koja je proglašena neustavnom. Veće Osnovnog suda u Leskovcu je rešenjem Ipv. 22/12 od 11. februara 2013. godine prigovor podnosica odbilo kao neosnovan, nalazeći da izvršni dužnik nije uplatio troškove novog veštačenja po nalogu suda, te da je pravo suda da odredi veštaka.

Navedenim odredbama člana 60. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da se zakoni i drugi opšti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti s Ustavom ne mogu primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni, kao i da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati ne može ni dozvoliti ni sprovesti. Odluka Ustavnog suda IUz-82/2009, kojom je utvrđeno da metod obračuna zakonske zatezne kamate primenom konformne metode nije u saglasnosti sa Ustavom, objavljena je 27. jula 2012. godine, kada je u skladu sa članom 58. stav 1. navedenog Zakona, prestala da važi odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate. Ustavni sud konstatuje da je osporeno prvostepeno rešenje doneto pre objavljivanja navedene Odluke Ustavnog suda, ali da je podnosilac, nakon toga, u dopuni prigovora (kao i u kasnijem podnesku sudu), upravo ukazivao sudu na tu činjenicu, ali se Osnovni sud u Leskovcu u osporenom rešenju Ipv. 22/12 od 11. februara 2013. godine, o tome uopšte nije izjasnio. Po shvatanju Ustavnog suda, opisano postupanje Osnovnog suda u Leskovcu upućuje na zaključak da taj sud nije uzeo u obzir navode podnosi oca, kojima je osporavana ustavnost osporenog prvostepenog rešenja, s obzirom na to da , kako je to tvrd io podnosi lac, odredba zakona na osnovu koje je pobijano rešenje doneto proglašena neustavnom. Stoga, po oceni Ustavnog suda, i pored toga što pravo na obrazloženu sudsku odluku ne podrazumeva da se odgovori na sve argumente stranaka, osporeno rešenje ne sadrži obrazloženja i razloge o suštinski relevantnim navodima podnosi oca, a što je za posledicu imalo da podnosiocu bude povređeno pravo na obrazloženu sudsku odluku.

Ustavni sud, pritom, ukazuje i na pravna shvatanja Vrhovnog kasacionog suda od 20. novembra 2012. i 2. aprila 2013. godine, prema kojima će, s obzirom na pravne posledice Odluke Ustavnog suda IUz-82/2009, ako izvršna isprava glasi na novčani iznos u kome je glavnici pripisana dospela kamata obračunata konformnom metodom, sud po službenoj dužnosti izvršiti razgraničenje i novi obračun kamate izvršiti tako što će do 3. marta 2001. godine primeniti konformni metod, od tada do 17. maja 2011. godine metod prostog interesnog računa, a od tada pa nadalje po odredbama čl. 2. i 3. Zakona o visini stope zatezne kamate.

Pored toga, Ustavni sud ukazuje da je identičan stav zauzeo u svojoj Odluci Už–8092/2012 od 13. novembra 2014. godine, koja je objavljena na veb-sajtu Ustavnog suda (www.ustavni.sud.rs).

S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu Ipv. 22/12 od 11. februara 2013. godine povređeno pravo podnosi oca na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava .

6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i odlučio kao u tački 1. izreke. Pri tome, Sud je ocenio da štetne posledice povrede prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Osnovnog suda u Leskovcu Ipv. 22/12 od 11. februara 2013. godine i određivanjem da taj sud ponovo odluči o prigovoru izvršnog dužnika izjavljenom protiv rešenja tog suda I. 3820/10 od 9. januara 2012. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu u kom se ističe povreda prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravno sredstvo, zajemčenih članom 36. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac nije naveo razloge, niti dostavio dokaze koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom da mu je osporenim rešenjima povređeno Ustavom zajemčeno pravo na jednaku zaštitu prava i pravo na pravno sredstvo, niti da je sud u drugim slučajevima u istoj pravnoj i činjeničnoj situaciji donosio drugačija rešenja.

Stoga je Ustavni sud u tom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupk a, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', broj 103/13), Ustavni sud je doneo O dluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na pravično suđenje zbog neobrazložene odluke o obračunu kamate

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti