Odbacivanje ustavne žalbe zbog neiscrpljivanja raspoloživih pravnih sredstava

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu jer podnosilac nije iscrpeo sva pravna sredstva. Pre podnošenja ustavne žalbe, podnosilac nije iskoristio mogućnost podnošenja zahteva za vanredno preispitivanje sudske odluke Vrhovnom sudu Srbije, što je bila pretpostavka za obraćanje Ustavnom sudu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milana Vojnovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. januara 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milana Vojnovića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Beogradu U. 106/09 od 6. aprila 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milan Vojnović iz Beograda podneo je Ustavnom sudu 3. decembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Beogradu U. 106/09 od 6. aprila 2009. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije i povrede prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih članom 36. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) po svojoj sadržini je istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su iscrpljena ili da nisu predviđena druga pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom.

Članom 18. stav 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni list SRJ“, broj 49/96), koji je važio u vreme donošenja osporene presude bilo je propisano da protiv pravnosnažne odluke suda, čija nadležnost nije određena za celu teritoriju republike članice, stranka može podneti vrhovnom sudu u republici članici zahtev za vanredno preispitivanje osporene sudske odluke.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe pre njenog izjavljivanja nije iskoristio pravo iz Zakona o upravnim sporovima da protiv osporene presude Okružnog suda u Beogradu podnese zahtev za vanredno preispitivanje osporene sudske odluke Vrhovnom sudu Srbije. S obzirom na to da podnosilac ustavne žalbe pre obraćanja Ustavnom sudu nije iscrpeo propisana pravna sredstva za zaštitu svojih prava, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

Ustavni sud smatra da se navodi o postupanju nadležnog Centra za socijalni rad po zahtevu za priznavanje prava na materijalno obezbeđenje od 13. februara 2009. godine ne mogu dovesti u pravnu i logičku vezu sa osporenom presudom Okružnog suda u Beogradu.

4. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe zbog neiscrpljivanja raspoloživih pravnih sredstava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti