Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe oštećene kao tužioca

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu koju je podnela oštećena kao supsidijarni tužilac u krivičnom postupku. Sud je zaključio da pravo na pravično suđenje ne garantuje oštećenom da će okrivljeni biti osuđen, već štiti prava okrivljenog.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mare S. Šiljak iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 11. februara 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Mare S. Šiljak izjavljena protiv „postupanja Opštinskog suda u Kragujevcu u predmetu K. 223/07 (sada K. 1890/08) i Okružnog suda u Kragujevcu u predmetu Kž. 983/08", kao i protiv rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu K. 223/07 od 2. jula 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Kž. 983/08 od 16. decembra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mara S. Šiljak iz Kragujevca podnela je Ustavnom sudu 17. februara 2009. godine ustavnu žalbu protiv „postupanja Opštinskog suda u Kragujevcu u predmetu K. 223/07 (sada K. 1890/08) i Okružnog suda u Kragujevcu u predmetu Kž. 983/08", kao i protiv rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu K. 223/07 od 2. jula 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Kž. 983/08 od 16. decembra 2008. godine, zbog povrede odredaba čl. 18, 19, 21, 22, 23, 25, 26, 27, 32, 35, 36. i 37. Ustava Republike Srbije.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Prema odredbi člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi kao jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda na čiju se povredu ili uskraćivanje poziva ustavnom žalbom, povređeno upravo podnosiocu ustavne žalbe.
3. Podnositeljka ustavne žalbe, u svojstvu oštećene kao supsidijarnog tužioca u krivičnom postupku, osporava „postupanje Opštinskog suda u Kragujevcu u predmetu K. 223/07 (sada K. 1890/08) i Okružnog suda u Kragujevcu u predmetu Kž. 983/08", kao i rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu K. 223/07 od 2. jula 2008. godine i Okružnog suda u Kragujevcu Kž. 983/08 od 16. decembra 2008. godine, kojim je prvostepeno rešenje ukinuto. Podnositeljka ustavne žalbe, pored ostalog, smatra „da je nesumnjivo da je okrivljena zaista počinila sve ono što joj je optužnim predlogom stavljeno na teret" i detaljno obrazlaže ovakve svoje tvrdnje, istovremeno iznoseći svoje tumačenje pojedinih odredaba Zakonika o krivičnom postupku. Takođe smatra da postupak u toj krivičnopravnoj stvari neopravdano dugo traje.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava svakome se jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbom člana 22. stav 1. Ustava svakome se jemči pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.
5. Prema odredbi člana 1. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: Zakonik) („Službeni list SFRJ", br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07), koji je važio u vreme donošenja osporenih rešenja, ovaj zakonik utvrđuje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.
Iz navedene odredbe Zakonika proizlazi da je cilj vođenja krivičnog postupka da se utvrdi postojanje krivičnog dela i krivične odgovornosti okrivljenog, odnosno da se u odnosu na okrivljenog raspravi i odluči o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje krivičnog postupka, kao i o optužbama protiv njega, kako bi se obezbedilo da niko nevin ne bude osuđen.
6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava ne znači da se oštećenom kao tužiocu u krivičnom postupku garantuje da će se protiv okrivljenog lica protiv koga je podnet zahtev za sprovođenje istrage obavezno sprovesti krivični postupak i da će to lice biti osuđeno. Naprotiv, ovo pravo garantuje okrivljenom da će sud na Ustavom i Zakonikom zajemčeni način odlučiti o optužbama protiv njega. Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, sledi da nesprovođenjem krivičnog postupka po podnetom zahtevu za sprovođenje istrage, optužnom predlogu ili optužnici oštećenog kao tužioca, kada sud nađe da za to nisu ispunjeni Zakonikom predviđeni uslovi ili nedonošenjem osuđujuće presude, kada je vođen krivični postupak, ne može biti povređeno pravo oštećenog kao tužioca na pravično suđenje. U pogledu navoda podnositeljke ustavne žalbe da joj je u krivičnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je od dana podnošenja optužnog predloga Opštinskom sudu u Kragujevcu do dana podnošenja ustavne žalbe proteklo nepune dve godine, što, po oceni Suda, očigledno ne pretstavlja nerazumno dug rok za postupanje i odlučivanje krivičnog suda. Stoga je Sud ocenio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje o podnetoj ustavnoj žalbi u vezi sa istaknutom povredom prava iz člana 32. stav 1. Ustava, a kako podnositeljka povrede ostalih navedenih ustavnih prava i načela zasniva upravo na povredi prava na pravično suđenje, to se izneta ocena Ustavnog suda o nedopuštenosti ustavne žalbe odnosi i na ostale istaknute povrede.
Sledom navedenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić