Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je ocenio da su odluke redovnih sudova donete u skladu sa zakonom, uz jasne, ubedljive i individualizovane razloge za dalje zadržavanje podnosioca u pritvoru.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Saše Glavaškog iz Vašice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 13. oktobra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Saše Glavaškog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv. 199/10 od 5. marta 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. 825/10 od 6. aprila 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Saša Glavaški iz Vašice, preko punomoćnika Maje Galečić, advokata iz Sremske Mitrovice, podneo je Ustavnom sudu 6. maja 2010. godine ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava zajemčenih odredbama člana 31. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi: da je pravo podnosioca iz člana 31. st. 1. i 2. Ustava povređeno time što sudovi prilikom donošenja osporenih rešenja nisu dali valjane razloge za produženje pritvora; da su razlozi iz člana 142. stav 2. tačka 2. tadašnjeg ZKP (uticaj na svedoke) prestali u momentu podizanja optužnice, ali da je podnosiocu pritvor nadalje produžen zbog opasnosti od bekstva; da se ovaj razlog za produženje pritvora stalno ponavlja i da nije dovoljno individualizovan; da ne stoje navodi koji ukazuju da je podnosilac izvršio krivična dela koja mu se stavljaju na teret, pa time nema ni osnova za produženje pritvora; da se na ovaj način pritvor pretvara u „svojevrsnu krivičnu sankciju“. Predložio je da Ustavni sud utvrdi povrede označenih prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporena rešenja i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u konkretnom predmetu:

Pred Višim sudom u Sremskoj Mitrovici vođen je krivični postupak protiv B.G. zbog krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. st. 1, 2. i 5. KZ, kao i protiv još četiri lica (među kojima je i podnosilac ustavne žalbe), zbog krivičnih dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 3. u vezi stava 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca iz člana 332. stav 1. KZ.

Podnosilac ustavne žalbe se nalazio u pritvoru koji mu je određen rešenjem istražnog sudije Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Ki. 39/09 od 13. marta 2009. godine, koji je produžen rešenjem veća Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Kv. 199/09 od 10. aprila 2009. godine za dva meseca, rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kr. 386/09 od 4. juna 2009. godine za tri meseca, te rešenjima veća Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Kv. 429/09 od 17. avgusta 2009. godine, Kv. 481/09 od 11. septembra 2009. godine i Kv. 549/09 od 9. oktobra 2009. godine za 30 dana, kao i rešenjima istog veća Kv. 614/09 od 6. novembra 2009. godine, Kv. 4/10 od 5. januara 2010. godine i Kv. 78/10 od 25. januara 2010. godine za po dva meseca.

Okružni javni tužilac u Sremskoj Mitrovici je 22. septembra 2009. godine podigao optužnicu protiv okrivljenih za navedena krivična dela.

Veće Višeg (ranije Okružnog) suda u Sremskoj Mitrovici je, po službenoj dužnosti, razmatrajući postojanje razloga za produženje pritvora, 5. marta 2010. godine osporenim rešenjem Kv. 199/10, između ostalog, produžilo pritvor podnosiocu kao okrivljenom, na osnovu člana 142. stav 1. tačka 1) i člana 142a, u vezi člana 146. stav 2. ZKP, za dva meseca. Sud je smatrao da iz spisa predmeta proizlazi da i dalje postoje razlozi za zadržavanje podnosioca u pritvoru s obzirom da postoji osnovana sumnja da je izvršio krivična dela koja mu se optužnicom stavljaju na teret, da se posle izvršenja krivičnih dela krio, a okolnosti i način izvršenja krivičnih dela opravdavaju bojazan od njegovog bekstva. S obzirom da je o izvršenom krivičnom delu teško ubistvo imao saznanje, jer se tom prilikom nalazio u stanu u kome je delo izvršeno, a da isto nije prijavio policiji, da je nakon ubistva vršio selidbu stvari iz tog stana i stan okrečio, te se nakon izvršenja krivičnog dela teško ubistvo krio oko mesec dana, nakon čega je lišen slobode, sud je smatrao da sve navedeno predstavlja okolnosti koje skupa ukazuju na opravdanu bojazan od njegovog bekstva.

Rešavajući o izjavljenoj žalbi branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe protiv prvostepenog rešenja o produženju pritvora, Apelacioni sud u Novom Sadu je osporenim rešenjem Kž. 825/10 od 6. aprila 2010. godine odbio žalbu kao neosnovanu, prihvatajući u potpunosti zaključke prvostepenog suda da i dalje stoje razlozi za njegovo zadržavanje u pritvoru predviđeni članom 142. stav 1. tačka 1) ZKP, iz kojih mu je pritvor već produžavan.

4. Odredbama člana 31. Ustava, pored ostalog, utvrđeno je: da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, kao i da se okrivljeni pušta na slobodu ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica (stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (stav 2.).

Članom 142. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09 i 72/09) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo – ako se krije ili ako se ne može utvrditi njegova istovetnost, ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva.

Ostale odredbe ZKP, koje su od značaja za odlučivanje, propisuju: da odluku o određivanju pritvora istražni sudija ili veće donosi po saslušanju okrivljenog, a odluka o produženju ili ukidanju pritvora se donosi u sednici veća, izuzev u slučaju iz člana 145. ovog zakonika (član 142a); da je veće dužno da i bez predloga stranaka ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja optužnice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optužnice na pravnu snagu (član 146. stav 2.).

5. Ocenjujući u konkretnom slučaju navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta povrede Ustavom zajemčenih prava na koje se podnosilac poziva, Ustavni sud je utvrdio da su osporena rešenja doneta u postupku sprovedenom u skladu sa zakonom, da su zasnovana na zakonom propisanim razlozima sa kojih se, prema licu za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo, može produžiti pritvor, kao i da su za dalje zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru dati dovoljno jasni, ubedljivi i individualizovani razlozi. Po oceni Ustavnog suda, nadležni sudovi su u zakonskom roku pažljivo ispitali opravdanost produženja pritvora prema podnosiocu s obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, i utvrdili i naveli dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor, te podrobno obrazložili zbog čega su smatrali da legalni i legitimni ciljevi trajanja pritvora i dalje postoje. Ustavni sud smatra da su razlozi dati u osporenim rešenjima za produženje pritvora podnosiocu posle podizanja optužnice dovoljno individualizovani i činjenično i pravno, te da izneti razlozi čine ustavnopravno prihvatljiv osnov za primenu odredbe člana 142. stav 1. tačka 1) ZKP.

Navode ustavne žalbe o tome da podnosilac nije imao saznanja o izvršenom krivičnom delu teško ubistvo, sa kojim su u neposrednoj vezi krivična dela koja se podnosiocu stavljaju na teret, Ustavni sud nije razmatrao, s obzirom da se radi o činjenicama koje utvrđuje postupajući sud u krivičnom postupku koji se vodi.

Imajući u vidu sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima nisu povređena prava podnosioca ustavne žalbe zajemčena odredbama člana 31. st. 1. i 2. Ustava.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu i, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti