Odbacivanje ustavne žalbe protiv presude Upravnog suda u predmetu neraspoređenog službenika

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Upravnog suda, kojom je potvrđeno rešenje o statusu neraspoređenog državnog službenika. Sud je ocenio da osporena presuda nije proizvoljna i da ne sadrži ustavnopravne razloge za povredu prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, mr Tomislav Stojković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljiljane Jovanović iz Sombora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 29. septembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ljiljane Jovanović izjavljena protiv presude Upravnog suda U. 13384/10 (2009) od 8. aprila 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljiljana Jovanović iz Sombora je 20. maja 2011. godine, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 13384/10 (2009) od 8. aprila 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je osporenom presudom podnositeljki ustavne žalbe „onemogućeno raspravljanje pred sudom, iako se radi o sporu pune jurisdikcije“, te „da je učinjena bitna povreda odredaba postupka“ kao i „da je pogrešno primenjeno materijalno pravo“. Od Ustavnog suda zahteva da ukine presudu Upravnog suda.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za dopuštenost ustavne žalbe da se ona zasniva na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta sadržine označenih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, ukazuje na njihovu povredu ili uskraćivanje.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Upravnog suda U. 13384/10 (2009) od 8. aprila 2011. godine, odbijena kao neosnovana tužba tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, izjavljena protiv tužene Žalbene komisije Vlade Republike Srbije, radi poništaja rešenja broj 795-112-01-00701/2009-01 od 9. novembra 2009. godine, kojim je odbijena žalba tužilje, državnog službenika u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, izjavljena na rešenje tog Ministarstva broj 112-01-100/5/2009-09 od 7. septembra 2009. godine, u predmetu utvrđivanja statusa neraspoređenog državnog službenika, prava na naknadu plate i uslovnog prestanka radnog odnosa. U obrazloženju osporene presude navedeno je: da je drugostepeni organ pravilno odbio žalbu tužilje nalazeći da je rešenje prvostepenog organa doneto nakon potpuno utvrđenog činjeničnog stanja, uz pravilnu primenu odredbe člana 133. st. 1. i 2. i odredbe člana 134. u vezi sa članom 138. Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“, br. 79/05...116/08), za koju odluku je dao dovoljne i na zakonu zasnovane razloge; da je donošenjem novog Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede broj 110-00-133/2009-09 od 7. jula 2009. godine došlo do promene unutrašnjeg uređenja Ministarstva, tako što su neka radna mesta ukinuta i smanjen broj državnih službenika; da je na radnom mestu fitosanitarnog inspektora u Odseku fitosanitarne inspekcije Zrenjanin, tužilja bila raspoređena u zvanju savetnika rešenjem broj 112-01-1/673/2008-09 od 28. oktobra 2008. godine; da je pre promene unutrašnjeg uređenja Ministarstva, broj potrebnih državnih službenika za rad na tom radnom mestu smanjen za jedan, pa je tuženi na ovo radno mesto koje je određeno pod rednim brojem 336. rasporedio državne službenike koji imaju bolje ocene o radu za 2006, 2007. i 2008. godinu od tužilje; da nije postojalo ni jedno upražnjeno mesto u Generalnom inspektoratu u zvanju savetnika koje odgovara stručnoj spremi tužilje i za koje ona ispunjava uslove, kao i da nije postojalo upražnjeno radno mesto u nižem zvanju na koje bi tužilja mogla da bude raspoređena, uz svoju saglasnost; da je prvostepeni organ pravilno doneo rešenje broj 112-01-100/5/2009-09 od 7. septembra 2009. godine kojim je utvrdio da je tužilja ostala neraspoređena počev od 15. septembra 2009. godine; da je drugostepeni organ na osnovu rešenja o određivanju ocene tužilji i ostalim zaposlenim službenicima na spornom radnom mestu, ispravno pravilno zaključio da su umesto tužilje pravilno raspoređeni državni službenici sa boljim ocenama u poslednje tri godine, koji ispunjavaju propisane uslove u pogledu stručne spreme i smera školske spreme; da je prvostepeni organ pravilno utvrdio da poslove radnog mesta fitosanitarnog inspektora pod rednim brojem 336, u pogledu nivoa obrazovanja, a saglasno uslovima propisanim materijalnim zakonom za obavljanje poslova fitosanitarnog inspektora, može obavljati državni službenik koji ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti biotehničke struke – smer zaštita bilja ili ratarski smer ili voćarsko-vinogradarski smer ili opšti smer na studijama drugog stepena, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje 4 godine; da je odredbom člana 133. st. 1. i 2. Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“, br. 79/05...116/08) propisano da ako Pravilnik bude tako izmenjen da neka radna mesta budu ukinuta ili broj državni službenika smanjen, prekobrojni državni službenici premeštaju se na druga odgovarajuća radna mesta, a prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednje tri godine, dok u slučaju da odgovarajuće radno mesto ne postoji, prekobrojni državni službenik može, uz svoju saglasnost, biti premešten na niže radno mesto koje odgovara njegovoj streučnoj spremi, a ako ni takvo radno mesto ne postoji, ostaje neraspoređen; da je na osnovu ovako pravilno utvrđenog činjeničnog stanja tužilji određen status neraspoređenog državnog službenika u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, počev od 15. septembra 2009. godine.

4. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je osporenom presudom donetom u upravnom sporu povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, koje svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Imajući u vidu sadržinu navedenog prava i razloge ustavne žalbe na kojima se tvrdnje o povredi ovog prava zasnivaju, Ustavni sud najpre ukazuje na to da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do njihove povrede ili uskraćivanja. Zadatak Ustavnog suda u konkretnom slučaju je da ispita da li je upravnosudski postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava.

Razmatrajući navode podnositeljke da joj je onemogućeno raspravljanje pred sudom, iako se radi o sporu pune jurisdikcije“, Ustavni sud naglašava da je odredbama člana 3. Zakona upravnim sporovima („Službeni glasnik RS, broj 111/09) određeno da u upravnom sporu sud odlučuje o zakonitosti upravnih akata, a odredbama člana 43. istog Zakona određeno je u kojim slučajevima presude mogu biti donete u sporu pune jurisdikcije. Imajući u vidu navedeno,Ustavni sud konstatuje da u konkretnom slučaju, suprotno navodima podnositeljke ustavne žalbe, osporena presuda Upravnog suda nije doneta u sporu pune jurisdikcije. Upravni sud je osporenu presudu zasnovao na neizmenjenom činjeničnom stanju utvrđenom u postupku pred upravnim organima na koje je primenio merodavno materijalno pravo, navodeći razloge koji su ga rukovodili da tužbu u upravnom sporu odbije. Kako u upravnom sporu nisu izbođeni dokazi, niti utvrđivane nove činjenice od značaja za radnopravni status podnositeljke, ne postoji pravno utemeljenje za tvrdnju podnositeljke da joj je onemogućavanjem raspravljanja pred sudom povređeno pravo na pravično suđenje.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da se izneti navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima iz kojih bi proizlazila povreda procesnih garancija utvrđenih u pravu na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Na osnovu svega izrečenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Saglasno izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe protiv presude Upravnog suda u predmetu neraspoređenog službenika

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti