Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog otkaza ugovora o radu

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Vrhovnog suda Srbije. Utvrđeno je da nije povređeno pravo na rad niti pravo na pravnu zaštitu, jer je postojao opravdan razlog za otkaz ugovora o radu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miloša Gardaševića iz Požarevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. aprila 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Miloša Gardaševića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 432/09 od 9. jula 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miloš Garadašević iz Požarevca je, preko punomoćnika Ružice Lekić, advokata iz Požarevca, 3. decembra 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 432/09 od 9. jula 2009. godine, zbog povrede prava na rad i prava na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, iz člana 60. st. 1. i 4. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da su osporenom presudom preinačene presude Okružnog suda u Požarevcu Gž1. 253/08 od 4. decembra 2008. godine i delimična presuda Opštinskog suda u Požarevcu P1. 257/07 od 18. marta 2008. godine, tako što je odbijen tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe kojim je tražio da se poništi, kao nezakonito, rešenje direktora tuženog JP Direkcija za izgradnju opštine Požarevac broj 2154/2 od 16. jula 2007. godine, kojim mu je otkazan ugovor o radu i da se tuženi obaveže da podnosioca vrati na rad; da su prvostepeni i drugostepeni sud našli da u upozorenju poslodavca, kao i u rešenju o otkazu ugovora o radu nije naveden period u kome je tužilac učinio povredu koja predstavlja otkazni razlog, te da time podnosiocu nije omogućeno pravo da se izjasni da li je u konkretnom slučaju nastupio otkazni razlog; da je vreme izvršenja navodne povrede radne obaveze relevantno i za primenu instituta zastarelosti, jer od tog trenutaka teče rok u kome se može dati otkaz ugovora o radu; da kako podnosiocu nije omogućena pravna zaštita, jer se nije mogao izjasniti o konkretnom slučaju kada je zakašnjavao, to je osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije povređeno pravo na rad podnosioca žalbe i njegovo pravo na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporenu presudu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11 ) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku iz sadržine ustavne žalbe i dostavljene dokumentacije , kao i spisa predmeta Opštinskog suda u Požarevcu P1. 257/07, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Opštinski sud u Požarevcu je delimičnom presudom P1. 257/07 od 18. marta 2007. godine poništio, kao nezakonito, rešenje direktora JP Direkcija za izgradnju opštine Požarevac broj 2154/2 od 16. jula 2007. godine, kojim je tužiocu – ovde podnosiocu ustavne žalbe otkazan ugovor o radu i obavezao tuženog da tužioca vrati na rad u roku od 15 dana po prijemu presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Okružni sud u Požarevcu je presudom Gž1. 253/2008 od 4. decembra 2008. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio delimičnu presudu. U obrazloženju drugostepene presude je, pored ostalog, navedeno: da datumi kada je tužilac dolazio na radno mesto sa zakašnjenjem i kada je neopravdano napustio radno mesto pre završetka radnog vremena nisu navedeni u upozorenju koje je dostavljeno tužiocu, kako bi mogao da se izjasni; da u izreci rešenja nije naveden period u kome je tužilac učinio povredu koja predstavlja otkazni razlog, niti je u obrazloženju navedena okolnost iz koje bi se moglo utvrditi da su otkazni razlozi nastali, te da su ispunjeni uslovi za primenu otkaznih razloga prema Zakonau o radu; da je zbog toga Okružni sud ocenio da sporno rešenje nije zakonito, te je žalba odbijena kao neosnovana i potvrđena ožalbena delimična presuda.;

Rešavajući o reviziji tuženog, Vrhovni sud Srbije je osporenom presudom Rev. II 432/09 od 9. jula 2009. godine preinačio presudu Okružnog suda u Požarevcu Gž1. 253/2008 od 4. decembra 2008. godine i delimičnu presudu Opštinskog suda u Požarevcu P1. 257/07 od 18. marta 2007. godine, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev posnosioca ustavne žalbe. U obrazloženju osporene presude se navodi da je u sprovedenom parničnom postupku utvrđeno da je pobijanim rešenjem tuženog, tužiocu, nakon pisano datog upozorenja, otkazan ugovor o radu zaključen 14. jula 2004. godine (u daljem tekstu: ugovor o radu), zbog učinjene povrede radne obaveze propisane članom 15. ugovora o radu, a na osnovu člana 179. stav 2. Zakona o radu i člana 113. stav 1. tačka 2. Kolektivnog ugovora tuženog; da izreka i obrazloženje pobijanog rešenja ne sadrže konkretne datume zakašnjenja i neopravdanog napuštanja radnog mesta, pre završetka radnog vremena, utvrđene na osnovu liste evidencije tuženog o prisustvu na radu; da je upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu dostavljeno tužiocu bez te liste evidencija, ali sa naznakom da je to činio u proteklih nekoliko meseci, što se vidi iz liste evidencije, i da je na to već ranije dva puta upozoravan (upozorenjima od 29. jula 2005. godine i 22. septembra 2006. godine), ali je nastavio sa takvim ponašanjem; da se tužilac pismeno izjasnio o navodima iz upozorenja, ne negirajući da je povremeno kasnio na posao od 15 minuta pa do pola sata (liste evidencije prisutnosti se dobijaju pomoću aparata za registraciju identifikacionih kartica zaposlenih i zaposleni mogu u svakom trenutku izvršiti uvid u iste). U obrazloženju presude se dalje navodi da su polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi zaključili da je pobijano rešenje nezakonito, jer izreka i obrazloženje pobijanog rešenja, kao ni pismeno upozorenje, ne sadrže datume tužiočevog kašnjenja i neopravadnog napuštanja radnog mesta, pre završetka radnog vremena, što je suprotno odredbama člana 185. stav 1. i člana 193. stav 1. Zakona o radu; da u obrazloženju osporenog rešenja nije navedena okolnost iz koje bi se moglo utvrditi da je otkazni razlog nastao i da su se stekli uslovi za primenu člana 179. stav 2. Zakona o radu, zbog čega su pobijano rešenje poništili kao nezakonito, a tuženog obavezali da tužioca vrati na rad. Vrhovni sud Srbije je našao da se revizijom tuženog osnovano ukazuje da su nižestepeni sudovi, ocenjujući zakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu tužioca, pogrešno primenili materijalno pravo. Naime, prema članu 179. stav 1. tačka 2) Zakona o radu, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu; odredbom člana 15. ugovora o radu tužioca je propisano da je zaposleni odgovoran poslodavcu ako svojom krivicom učini sledeće povrede radnih obaveza: dolazak na rad sa zakašnjenjem ili neopravdano napuštanje radnog mesta pre završetka radnog vremena ili za vreme radnog vremena najmanje u tri radna dana u toku meseca. Kako se dalje navodi u obrazloženju osporene presude, tužilac je 4. jula 2007. godine upozoren na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, u kome je navedeno da je uvidom u liste evidencije za proteklih nekoliko meseci, u pogledu dolaska utvrđeno da je kasnio na posao po pola sata i više ili da nije ukucavao karticu, kao i da pri odlasku ne ukucava karticu, pa poslodavac nema uvid u vreme provedeno na radu, čime je učinio povredu radne obaveze propisane članom 15. ugovora o radu, a tužilac u pismenom izjašnjenju po upozorenju o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 10. jula 2007. godine nije sporio da povremeno kasni na posao od 15 minuta pa do pola sata. Prema stanovištu Vrhovnog suda Srbije, imajući u vidu utvrđenu činjenicu da je tužilac u periodu koji je prethodio donošenju pobijanog rešenja učinio više puta povredu radne obaveze utvrđene ugovorom o radu, tj. kasnio na posao od 15 do 30 minuta i napuštao ga pre završetka radnog vremena, da ga je zbog takvog ponašanja poslodavac ranije u dva navrata (29. jula 2005. godine i 22. septembra 2006. godine) upozoravao, stavljajući mu do znanja da se takvo ponašanje ubuduće neće tolerisati, kao i da je posle upozorenja od 4. jula 2007. godine tužiocu omogućeno pravo na odbranu i izjašnjenje o učinjenoj povredi, to je postojao valjan razlog za otkaz ugovora o radu tužiocu u smislu člana 179. stav 2. Zakona o radu, a tužbeni zahtev tužioca treba odbiti.

4. Odredbom člana 60. stav 1. Ustava se jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom, a odredbom stava 4. istog člana je utvrđeno da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se n iko tih prava ne može odreći.

Zakonom o radu (“Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 i 54/09) je propisano: da p oslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to: 2) ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu (član 179. stav 1. tačka 2); da je p oslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tač. 1) - 6) ovog zakona zaposlenog pismenim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja, te da je u upozorenju iz st ava 1. ovog člana poslodavac dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje (član 180. st. 1. i 2.); da se ugovor o radu otkazuje rešenjem, u pismenom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku (član 185. stav 1.) .

5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je utvrdio da osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije nisu povređena prava podnosioca ustavne žalbe na koja se poziva u ustavnoj žalbi.

Naime, sama okolnost da podnosilac ustavne žalbe nije zadovoljan ishodom parničnog postupka, ne znači istovremeno da je podnosiocu u konkretnom postupku povređeno pravo na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. Naime, Vrhovni sud Srbije je pošao od toga da je u postupku utvrđeno da je podnosilac u periodu od nekoliko meseci pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu kasnio na posao od 15 do 30 minuta i napuštao ga pre završetka radnog vremena, čime je učinio povredu radne obaveze utvrđenu članom 15. ugovora o radu, kao i da je posle upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 4. jula 2007. godine podnosiocu omogućeno pravo na odbranu i izjašnjenje o učinjenoj povredi, te je našao da su time bili ispunjeni uslovi za prestanak radnog odnosa otkazom ugovora od strane poslodavca, saglasno članu 179. stav 1. tačka 2) Zakona o radu. Po oceni Ustavnog suda utvrđeno činjenično stanje, kao i primena odgovarajućeg materijalnog prava na tako utvrđeno činjenično stanje i obrazloženi pravni stav Vrhovnog suda Srbije predstavljaju utemeljen osnov za donošenje osporene presude. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. II 432/09 od 9. jula 2009. godine nije povređeno pravo podnosioca na pravnu zaštitu u slučaju prestanka radnog odnosa, kao ni pravo na rad.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

6. Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog otkaza ugovora o radu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti