Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o utvrđivanju vrednosti nepokretnosti u izvršnom postupku. Sud je zaključio da se takvim rešenjem ne povređuju prava na pravično suđenje i imovinu, jer se njime ne odlučuje o pravima dužnika.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milutina Ranđelovića iz Beograda na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj dana 6. oktobra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milutina Ranđelovića izjavljena protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Ipv I. 56/2011 od 12. aprila 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milutin Ranđelović iz Beograda izjavio je 20. maja 2011. godine, preko punomoćnika Jovana Besarića advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Ipv I. 56/2011 od 12. aprila 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama čl. 32. i 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je procena tržišne vrednosti nepokretnosti koja je predmet izvršenja, data od Gradskog zavoda za veštačenje i prihvaćena od strane izvršnog suda, „više nego četiri puta manja od tržišne vrednosti procene Arhitektonskog fakulteta u Beogradu“; da je rešenjem Četvrtog opštinskog suda I. 151/01 od 2. oktobra 2009. godine, vrednost nepokretnosti, koja je predmet izvršenja, prenisko procenjena; da je podnosiocu „povređeno pravo na pravično suđenje, koje obuhvata i pravo na obrazloženu sudsku odluku“, jer „obrazloženje osporenog rešenja sadrži uopštene formulacije ... kao i razloge koji protivreče stanju u spisima predmeta“.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da se po predlogu izvršnih poverilaca D.M. i J.M, pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 151/01, protiv podnosioca ustavne žalbe i Đ.R, kao izvršnih dužnika, vodio postupak izvršenja na nepokretnosti radi naplate novčanog potraživanja; da se taj izvršni postupak sada vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 8761/10; da je Četvrti opštinski sud u Beogradu 2. oktobra 2009. godine, rešenjem I. 151/09 utvrdio tržišnu vrednost nepokretnosti koja je predmet izvršenja; da je osporenim rešenjem odbijen prigovor izvršnog dužnika izjavljen protiv rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 151/09 od 2. oktobra 2009. godine.

4. Ustavni sud ukazuje na to da osporenim rešenjem, kao i rešenjem I. 151/09 od 2. oktobra 2009. godine podnosiocu ustavne žalbe, kao dužniku u izvršnom postupku nisu utvrđene nove obaveze, u poređenju sa obavezama utvrđenim u postupku donošenja izvršne isprave. Stoga se podnosilac ustavne žalbe u ovom slučaju ne može pozivati na to da mu je osporenim rešenjem povređeno pravo na pravično suđenje.
Ustavni sud ukazuje da je navedeno stanovište već iskazao kroz svoje ranije donete odluke (videti, između ostalih, Odluku Ustavnog suda Už – 278/2008 od 17. decembra 2009. godine), kao i da je isti stav izneo i Evropski sud za ljudska prava u predmetu Anton Dornbach protiv Savezne Republike Nemačke, broj 11258/84 oi 46.

Povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava, isto kao i povreda prava zajemčenog odredbom člana 32. Ustava, ne može se dovesti u vezu sa sadržinom osporenog rešenja. Naime, osporenim rešenjem odbijen je prigovor izvršnih dužnika izjavljen protiv prvostepenog rešenja o utvrđivanju vrednosti nepokretnosti koja je predmet izvršenja. Rešenjem o utvrđivanju vrednosti nepokretnosti, pa samim tim i rešenjem o prigovoru izjavljenom protiv tog rešenja, ne odlučuje se o imovinskim (niti nekim drugim) pravima izvršnih dužnika, već se samo vrši procena vrednosti nepokretnosti.

Procenjena vrednost je početna cena na prvom ročištu za javnu prodaju nepokretnosti. Nepokretnost se u izvršnom postupku može prodati po ceni koja je viša od procenjene, kao što se i prethodno procenjena vrednost može ponovo utvrditi ako je došlo do znatnijih izmena cena do dana prodaje. Ustavni sud zbog toga smatra da se prvostepenim rešenjem o utvrđivanju vrednosti nepokretnosti koja je predmet izvršenja, kao ni drugostepenim rešenjem kojim se odbija redovni pravni lek izjavljen protiv tog prvostepenog rešenja, ne može povrediti pravo na imovinu izvršnog dužnika.

Navod ustavne žalbe da su razlozi osporenog rešenja „protivrečni stanju u spisima predmeta“ nije ni dovoljno konkretizovan, ni potkrepljen odgovarajućim dokazima, te zbog toga ne predstavlja ustavnopravni razlog koji ukazuje na povredu nekog od označnih ustavnih prava.
Ustavni sud je stoga ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za odlučivanje.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti