Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko 12 godina. Podnosiocima je dosuđena naknada nematerijalne štete i naloženo je hitno okončanje postupka pred nadležnim sudom.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija D raškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Đetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, u postupku po ustavnoj žalbi Snežane Bogdanović i Miroslava Bogdanovića , oboje iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. decembra 2012. godine godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Snežane Bogdanović i Miroslava Bogdanovića i utvrđuje da j e u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 20736/10 povređeno pravo podnosi laca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

3. Nalaže se Vrhovnom kasacionom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Snežana Bogdanović i Miroslav Bogdanović , oboje iz Čačka podne li su 7. maja 2011. godine, preko punomoćnika , advokata Dragane Ranković iz Čačka, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemče nog članom 32. s tav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred O pštinskim sudom u Čačku u predmetu P . 1974/08.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da su M. J. i R. J. podneli Opštinskom sudu u Čačku tužbu protiv tuženih, ovde podnosilaca ustavne žalbe, kojom su tražili od suda da obaveže tužene da u roku od 15 dana isprazne stan u ulici Vojvode S tepe 58/1 u Čačku i isti predaju u državinu tužiocima; da su tužioci 18. marta 2002. godine preinačili tužbeni zahtev kojim su tražili i da se tuženi obavežu na isplatu određenog novčanog iznosa na ime zakupnine nepokretnosti počevši od dana podnošenja tužbe, kao i da izmire dugovanja po osnovu neisplaćenih komunalija za vreme stanovanja; da su tuženi podneli protivtužbu kojom su tražili da se utvrdi njihovo pravo svojine na polovini nepokretnosti na katastarskoj parceli 669/1 i 669/2 u KO Čačak, pravo korišćenja zemljišta na kome se nepokretnost nalazi , te da dozvole upis u zemljišne knjige ili predaju sumu od 11.000 nemačkih maraka koje su primili po osnovu ugovora o kupoprodaji navedene nepokretnosti, kao i da po osnovu nužnih ulaganja isplate iznos od 536 evra , u dinarskoj protivrednosti; da tokom prvostepenog postupka od 55 zakazanih ročišta za glavnu raspravu 40 nije održano ili na njima nije preduzeta nijedna procesna radnja; da je od ročišta na kome je određeno saslušanje svedoka D. V. do izvođenja dokaza saslušanjem tog svedoka proteklo više od dve godine a da je iz tog razloga odloženo 11 ročišta, te da su zbog neodazivanja pozivu suda dva puta izricane kazne ovom svedoku; da je rešenjem od 22. februara prekinut postupak do okončanja ostavinske rasprave pokojne M. J; da je podneskom tuženog od 11. jula 2005. godine sud obavešten da je ostavinski postupak okončan, a da je naredno ročište sud zakazao tek za 26. april 2006. godine; da su tuženi podnescima od 18. novembra 2002. i 23. novembra 2004. godine zahtevali izuzeće postupajućih sudija, između ostalog i zbog odugovlačenja postupka, te da su zahtevi odbijeni; da je presuda Opštinskog suda u Čačku P. 1974/08 od 31. decembra 2009. godine ekspedovana tek 27. marta 2010. godine, odnosno tri meseca nakon donošenja; da su presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 285/10 od 16. marta 2010. godine odbijene žalbe tužioca i tuženih i potvrđena prvostepena presuda.

Podnosioci ustavne žalbe su istak li zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3 . Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku P . 20736/10, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

M. J. i R. J. podneli su 6. marta 2000. godine Opštinskom sudu u Čačku tužbu protiv Snežane i Miroslava Bogdanovića, kojom su tražili da se tuženi isele iz stana u ulici Vojvode Stepe 58/1 u Čačku i predaju ga u državinu tužiocima, kao i da im isplate troškove parničnog postupka.

Prvo ročište za glavnu raspravu održano je 12. aprila 2000. godine. Tuženi su 28. decembra 2000. godine podneli Opštinskom sudu u Čačku protivtužbu, kojom su tražili da se utvrdi njihovo pravo svojine na polovini nepokretnos ti koja je bila predmet usmenog ugovora o kupoprodaji , kao i pravo korišćenja zemljišta na kome se nepokretnost nalazi , te da im se kao suvlasnicima dozvoli upis u zemljišne knjige. Prvo ročište za glavnu raspravu održano je 12. aprila 2000. godine. U toku 2000. godine, održano je još tri ročišta, dva ročišta nisu održana jer je tužena tražila odlaganje, jedno zbog nepristupanja tužene, jedno zbog nepristupanja tužilaca, a jedno zbog sprečenosti sudije.

U toku 2001. godine održano je četiri ročišta, dok isto toliko nije održano zbog nepristupanja svedoka D. V. i tužene za koje nema dokaza da su uredno pozivani . Op štinski sud u Čačku je tri puta (19. juna, 25. oktobra i 17. decembra) uputio dopis upravniku pošte u Čačku , a radi dostavljanja poziva za glavnu raspravu svedoku D.V, te radi dostavljanja poziva tuženoj. Postupajući po nalogu suda, tuženi su 4. juna 2001. precizirali protiv tužbeni zahtev i istakli eventualni protivtužbeni zahtev, kojim su tražili povraćaj isplaćenog iznosa na ime neosnovanog obogaćenja .

Ročište zakazano za 8. januar 2002. godine nije održano jer tužena nije uredno pozvana. Sud se ponovo dopisom obratio upravniku pošte u Čačku kako bi se poziv z a glavnu raspravu dostavio tuženoj. Tužioci su na ročištu održanom 18. marta 2002. godine pr einačili tužbeni zahtev kojim su tražili da se tuženi obavežu da isplate određeni novčani iznos na ime zakupnine nepokretnosti. Nakon toga održano je šest ročišta za glavnu raspravu, a 19. novembra doneto je rešenje o obustavi rada u pre dmetu do donošenja odluke predsednika suda o zahtevu za izuzeće postupajuće sudije koji su 18. novembra podneli tuženi. Rešenjem Opštinskog suda u Čačku Su. Br. 1/2002-499 od 12. decembra 2002. godine odbijen je zahtev tuženih za izuzeće sudije kao neosnovan.

Tokom 2003. godine održano je dva ročišta za glavnu raspravu, dok jedno ročište nije održano zbog sprečenosti postupajuće sudije, a dva zbog nepristupanja tužene za koju nema dokaza da je uredno pozvana.

U toku 2004. godine održano je dva ročišta (4. marta i 21. juna), dok ročište zakazano za 6. april nije održano jer su spisi predmeta združeni predmetu P1. 334/01 o kome je odlučivao Okružni sud u Čačku, a ročište zakazano za 21. septembar nije održano zbog nepristupanja tužilaca.

Na ročištu održanom 22. februara 2005. godine, tužilac R. J. obavestio je sud da je tužilja preminula i predložio prekid postupka do okončanja postupka za raspravljanje zaostavštine, te je sud rešenjem prekinuo postupak i odredio da će postupak biti nastavljen po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka i predloga zainteresovane strane.

Podneskom od 11. jula 2005. godine tuženi je obavestio sud da je rešenjem Opštinskog suda u Čačku O. 300/05 od 1. aprila 2005. godine za naslednika pokojne tužilje oglašen njen suprug R . J, te je predložio nastavak postupka u predmetu P. 247/00.

Nakon podnošenja predloga za nastavak postupka sud je zakazao ročište za glavnu raspravu za 2. jun 2006. godine. Tokom 2006. godine održano je još jedno ročište (18. septembra), dok jedno ročište (5. jula) nije održano zbog izostanka tužioca i tuženih.

U toku 2007. godine održano je pet ročišta, dok ročište zakazano za 19. novembar nije održano zbog štrajka zaposlenih u sudu. Na ročište zakazano za 10. decembar nisu pristupili uredno pozvani tužilac i tuženi, te je stoga sud doneo rešenje P. 611/06 kojim se tužba i protivtužba smatraju povučenim.

Tuženi su 21. decembra 2007. godine Opštinskom sudu u Čačku podneli predl og za povraćaj u pređašnje stanje. Predlog za povraćaj u pređašnje stanje 31. decembra 2007. godine izjavio je i tužilac.

Opštinski sud u Čačku je rešenjem P. 611/06 od 12. februara 2008. godine dozvolio povraćaj u pređašnje stanje. Na ročištu održanom 3. marta 2008. godine rešenjem je određeno da se izvrši uviđaj i građevinsko veštačenje na licu m,esta u pogledu tržišne vrenosti sporne nepokretnosti. Uviđaj je izvršen 27. marta 2008. godine. Nalaz i mišljenje veštaka Ž. B. Dostavljeno je sudu 5. maja 2008. godine. Ročište zakazano za isti dan nije održano zbog izostanka tuženog. Nakon toga, održano je još šest ročišta i glavna rasprava je zaključena 22. decembra 2008. godine.

Opštinski sud u Čačku je 30. decembra 2008. godine doneo presudu P. 1974/08. U stavu prvom izreke ove presude obavezani su tuženi da tužiocu predaju u državinu stan tužioca u ulici Vojvode Stepe 58/1 u Čačku ; u stavu drugom obavezani su tuženi kao solidarni dužnici da tu žiocu na ime zakupnine navedenog stana isplate određene novčane iznose za svaki mesec od 1. marta 2000. do 31. decembra 2001. godine; u stavu trećem odb ijen je kao neosnovan zahtev tužioca da mu tuženi na ime zakupnine isplate određene novčane iznose za svaki mesec od 1. marta 1999. do 1. marta 2000. godine; u stav u četvrtom odbije n je protivtužbeni zahtev tuženi h da se utvrdi da su suvlasnici na spornoj nepokretnosti po osnovu usmenog ugovora o kupoprodaji koji je izvršen u pretežnom delu , te da se na osnovu presude upišu kao suvlasnici u zemljišne knjige; u stavu petom, obavezan je tužilac da tuženima na ime neosnovanog obogaćenja isplati novčani iznos od 11.000 DEM u dinarskoj protivvrednosti , sa domicilnom kamatom u dinarskoj protivvrednosti počevši od 6. marta 2000. do 1. februara 2002. godine; u stavu šestom odbijen je protivtužbeni zahtev tuženih kojim su tražili da se tužilac obaveže da im isplati domicilnu kamatu na iznos od 11.000 DEM za period od 19. februara 1999. do 6. marta 2003. godine; u stavu sedmom obavezan je tužilac da tuženima isplati na ime učinjenih nužnih troškova iznos od 536 evra u dinarskoj protivrednosti ; u stavu osmom odbijen je protivtužbeni zahtev tuženih kojim su tražili da se tužilac obaveže i na isplatu 1.464,00 evra na ime nužnih troškova; u stavu devetom izreke obavezani su tuženi da tuž iocu na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 124.522,00.

Presuda je dostavljena parničnim strankama 22. aprila 2009. godine. Protiv prvostepene presude i tužilac i tuženi su 27. aprila, odnosno 6. i 13. maja 2009. godine izjavili žalbe Okružnom sudu u Čačku.

Postupajući po izjavljenim žalbama Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž. 285/10 od 16. marta 2010. godine odbio kao neosnovane žalbe tužioca i tuženih.

Tuženi su 5. maja 2010. godine izjavili Vrhovnom kasacionom sudu reviziju protiv drugostepene presude. Postupak po reviziji je još uvek u toku.

4. Odredb ama člana 32. stav 1. Ustava na čiju povredu podnosi oci ustavne žalbe ukazuju, propisano je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka , kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova ( član 10 .).

Zakonom o parničnom postupku („ Službeni glasnik R S", br. 125/04 , 111/09 i 36/11) bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova ( član 10.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj postupak pokrenut 6. marta 2000. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Čačku, te da još uvek nije okončan.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da ovaj parnični postupak do sada traje preko 12 godina , što samo po sebi ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a ti činioci su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe k ao stranke u postupku, postupanje nadležnih sud ova koji vode postupak i priroda za hteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca .

Po oceni Ustavnog suda, činjenična i pravna pitanja na koja je parnični sud trebalo da odgovori u predmetnom sporu zahtevala su sprovođenje adekvatnog dokaznog postupka. Međutim, to ne može da predstavlja opravdan razlog da osporeni parnični postupak traje preko 12 godina.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj spor bio od velikog značaja za podnosioce, jer se radi o tužbenom zahtevu kojim je traženo da predaju stan u državinu tužiocu. Ispitujući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da su oni doprineli dužem trajanju parničnog postupka. Naime, pet ročišta nije održano zbog nepristupanja tuženih ili njihovog zahteva za odlaganjem, dok je zbog neopravdanog izostanka stranaka sa ročišta zakazanog za 10. decembar 2007. godine doneto rešenje po kome se tužba i protivtužba smatra ju povučen im.

Po oceni Ustavnog suda, dugom trajanju postupka prevashodno je doprinelo nedelotvorno postupanje Oštinskog suda u Čačku koji nije postupao u skladu sa odredbama procesnog zakona. Naime, tokom 2003. i 2004. godine sud je održao samo četiri ročišta za glavnu raspravu. Dva ročišta u 2003. godini nisu održana zbog izostanka tužene za koju n ije bilo dokaza da je uredno pozvana, a sud nije preduzeo mere da se obezbedi njeno prisustvo . Iako je postupak iz objektivnih razloga bio u prekidu skoro pet meseci zbog raspravljanja zaostavštine pokojne tužilje M. J, sud je prv o ročište zakazao tek nakon više od devet meseci od podnošenja predloga za nastavak postupka. Takođe, dva ročišta nisu održana zbog sprečenosti postupajuće sudije.

Polazeći od navedenog, a krećući se u granicama zahteva postavljenog u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 20736/10 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, primenom odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke us vojio ustavnu žalbu, a u tački 3. izreke odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se ovaj parnični postupak okončao u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su pretrp eli podnos ioci ustavne žalb e zbog utvrđene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka i doprinos samih podnosilaca njegovom produženju. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju su podnosi oci ustavne žalbe pretrpe li prvenstveno zbog nedelotvornog postupanja sud a. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti