Odbacivanje ustavne žalbe protiv akata donetih pre stupanja Ustava na snagu

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Vrhovnog suda iz 2005. godine jer je doneta pre stupanja na snagu Ustava iz 2006. Žalba protiv rešenja iz 2009. o odbijanju ponavljanja postupka takođe je odbačena jer se njime ne odlučuje meritorno.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2276/2009
21.01.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radoja Radivojevića iz Jagnjila, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. januara 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Radoja Radivojevića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 536/05 od 13. aprila 2005. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 745/09 od 9. septembra 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Radoje Radivojević iz Jagnjila, gradska opština Mladenovac, je 4. decembra 2009. godine, preko punomoćnika Gojka Šarenca, advokata iz Velike Moštanice, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 536/05 od 13. aprila 2005. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 745/09 od 9. septembra 2009. godine, zbog povrede „prava iz radnog odnosa“.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da mu je u postupku po tužbi radi poništaja disciplinske mere prestanka radnog odnosa tužbeni zahtev pravnosnažno odbijen, nakon čega je izjavio reviziju, koja je takođe odbijena kao neosnovana osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. 536/05 od 13. aprila 2005. godine. Dalje ističe da je nadležnom opštinskom sudu podneo predlog za ponavljanje navedenog pravnosnažno okončanog parničnog postupka, ali je ovaj predlog pravnosnažno odbijen kao neosnovan, te je i protiv ove odluke izjavio reviziju, koja je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 745/09 od 9. septembra 2009. godine takođe odbijena kao neosnovana. Smatra da su sudovi prilikom odlučivanja o njegovom tužbenom zahtevu povredili odredbe tada važećeg Zakona o radu, kao i odredbe kojima je tada važeći Ustav Republike Srbije garantovao pravo na rad, iz čega zaključuje da je pravo na rad iz člana 60. važećeg Ustava povređeno i odlukom Vrhovnog suda Srbije donetom septembra 2009. godine, kada nisu prihvaćeni njegovi razlzi za ponavljanje postupka. Od Ustavnog suda traži da poništi ne samo osporene akte, već i sve sudske odluke koje su prethodile njihovom donošenju.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Saglasno odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Odredbom člana 113. stav 2. Zakona je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije, 8. novembra 2006. godine, kao i da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je pojedinačnim aktom koji se osporava ustavnom žalbom odlučivano o pravu ili obavezi podnosioca ustavne žalbe, jer je samo takav pojedinačni akt podoban da povredi njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili slobodu.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. 536/05 od 13. aprila 2005. godine odbijena kao neosnovana revizija izjavljena protiv pravnosnažne presude kojom je odbijen tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe za poništaj disciplinske mere prestanka radnog odnosa, dok je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 745/09 od 9. septembra 2009. godine odbijena kao neosnovana revizija izjavljena protiv pravnosnažnog rešenja o odbijanju predloga za ponavljanje postupka.

Po oceni Ustavnog suda, osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 745/09 od 9. septembra 2009. godine ne predstavlja nastavak meritornog odlučivanja o tužbenom zahtevu koji je bio predmet raspravljanja i odlučivanja po tužbi podnosioca ustavne žalbe, već predstavlja procesno rešenje kojim je odlučivano samo o tome da li su ispunjeni Zakonom o parničnom postupku propisani uslovi za ponavljanje postupka koji je već pravnosnažno okončan. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da se dopuštenost ustavne žalbe mora utvrditi posebno u odnosu na svaki od osporenih akata.

4. Kako je osporena presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. 536/05 doneta 13. aprila 2005. godine, dakle pre stupanja na snagu Ustava, to je Ustavni sud ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

5. Ispitujući dopuštenost ustavne žalbe u delu u kome se osporava rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 745/09 od 9. septembra 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da se istaknuta povreda prava na rad zajemčenog članom 60. Ustava ne može dovesti u pravnu i logičnu vezu sa sadržinom osporenog akta koji je, kako je navedeno, isključivo procesnog karaktera i kojim nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već samo o tome da li su ispunjeni uslovi za ponavljanje pravnosnažno okončanog parničnog postupka. Stoga je, Ustavni sud ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Polazeći od izloženog, Sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

• Už 209/2007: Odbačena ustavna žalba zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava i nenadležnosti
• Už 1193/2009: Odbacivanje ustavne žalbe u postupku za ponavljanje postupka
• Už 723/2009: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nepostojanja ustavnopravnih razloga
• Už 4216/2010: Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenadležnosti za preispitivanje zakonitosti sudskih odluka