Sudska praksa

Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog neujednačene sudske prakse

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Povreda je nastala zbog pravne nesigurnosti usled donošenja različitih odluka od strane istog suda u identičnim činjeničnim i pravnim situacijama, što je narušilo načelo jednake zaštite prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vladana Krunića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. juna 2011. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba Vladana Krunića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž1. 315/08 od 14. oktobra 2009. godine i utvrđuje povreda prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija kao neosnovana.

2. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Vladan Krunić iz Beograda je 7. decembra 2009. godine, preko punomoćnika, advokata Jovice Kosića iz Beograda, Ustavnom sudu podneo blagovremenu i dopuštenu ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž1. 315/08 od 14. oktobra 2009. godine. Ustavna žalba je izjavljena zbog povrede načela zabrane diskriminacije i povrede prava na pravično suđenje, iz člana 21. st. 1. i 2. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da nakon okončanja štrajka 28. novembra 2004. godine poslodavac podnosioca ustavne žalbe - JAT Airways nije postupio saglasno zaključenim pregovorima i donetoj odluci od 29. novembra 2004. godine, te se stoga podnosilac ustavne žalbe obratio Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu, podnošenjem tužbe radi isplate razlike zarade. Četvrti opštinski sud je 23. oktobra 2007. godine doneo presudu P1. 1252/05 kojom je odbio tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe. Postupajući po žalbi tužioca, Okružni sud u Beogradu je 14. oktobra 2009. godine doneo osporenu presudu Gž1. 315/08 kojom je odbio žalbu i potvrdio prvostepenu presudu.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da je Okružni sud u Beogradu pogrešnom primenom materijalnog prava, konkretno pozivanjem na odredbe Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, a zanemarivanjem odredaba Zakona o radu, osporenom presudom povredio njegovo Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje. Posebno ističe da je tuženi svojom voljom potpisao sporazum "u pregovaranju radi okončanja štrajka" i doneo odluku "u postupku izvršenja sporazuma", a da je naknadno negirao "stvoreno pravo tužioca stvaranjem kvazi pravne situacije kojom pokušava da "legalizuje" - opravda svoje nezakonito postupanje i time se neosnovano obogati na račun tužioca". Podnosilac obrazlaže da je ugovorom o radu utvrđena visina njegove osnovne zarade i mogućnost da se tako utvrđena zarada uveća na ime stimulacije odlukom poslodavca, a da Zakon o radu ne precizira, niti ograničava poslodavca da u politici zarada primeni sva merila koja odgovaraju njegovom shvatanju raspodele zarada kao bitnog elementa poslovanja. Stoga podnosilac ustavne žalbe smatra da je određivanje visine pojedinačnih zarada ili stimulacija deo poslovne politike preduzeća u koju nije ovlašćen da se meša osnivač preduzeća, ni kada se radi o javnom preduzeću, te da je iz tih razloga sud u osporenoj presudi svoju odluku zasnovao na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Ističe i da je diskriminisan u svom pravu da dođe do pravične odluke, jer su u drugim pravnosnažno okončanim postupcima vođenim pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu i Okružnim sudom u Beogradu usvojeni tužbeni zahtevi njegovih kolega, a reč je o istom činjeničnom i pravnom osnovu.

Iz navedenih razloga podnosilac predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporenu presudu Okružnog suda u Beogradu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbama člana 21. st. 1. i 2. Ustava je utvrđeno da su pred Ustavom i zakonom svi su jednaki, kao i da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, zajemčeno je svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe i na osnovu uvida u priložene dokaze utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe u postupku koji je prethodio ustavnosudskom, bio u identičnoj pravnoj i činjeničnoj situaciju kao i drugi tužioci – njegove kolege sa posla, koji su takođe podneli ustavne žalbe. U nekoliko postupaka koji su se vodili pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu i Okružnim sudom u Beogradu, kao drugostepenim sudom, ujedno i sudom poslednje instance, Okružni sud u Beogradu je usvajao tužbene zahteve tužilaca - kolega sa posla podnosioca ustavne žalbe, bez obzira na činjenicu što su njihovi zahtevi bili zasnovani na istim činjenicama i odnosili su se na identična pravna pitanja.

S obzirom na ovako utvrđene činjenice i okolnosti, Ustavni sud je ocenio da se donošenjem različitih odluka od strane Okružnog suda u Beogradu, povodom iste činjenične i pravne situacije, stvorila pravna nesigurnost kod podnosioca ustavne žalbe, te da ta okolnost sama po sebi predstavlja dovoljan razlog da se utvrdi postojanje povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Sa druge strane, Ustavni sud je ocenio da je osporena presuda Okružnog suda u Beogradu Gž1. 315/08 od 14. oktobra 2009. godine zasnovana na primeni merodavnog materijalnog prava i da se obrazloženje presude temelji na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju propisa koji su od značaja za rešavanje sporne pravne stvari, te da materijalno pravo nije bili primenjeno na štetu podnosioca ustavne žalbe, zbog čega mu osporenom presudom nije povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno Ustavom. Na osnovu izloženog Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke. (U vezi sa razlozima za ovakvo odlučivanje videti, među mnogim drugim, i Odluku Ustavnog suda Už-1516/2008 od 22. juna 2010. godine).

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud nalazi da objavljivanje ove odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije" predstavlja pravičan vid zadovoljenja podnosiocu ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao u tački 2. izreke.

4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

 

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu