Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu o 'kosovskom dodatku'

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Vrhovnog suda Srbije u vezi sa isplatom 'kosovskog dodatka'. Sud je utvrdio da navodi o povredi prava na pravično suđenje, jednakost i suđenje u razumnom roku nisu osnovani.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragoša Josovića iz Leposavića, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 31. marta 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragoša Josovića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 2802/09 od 23. septembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragoš Josović iz Leposavića podneo je 4. decembra 2009. godine, preko punomoćnika Zorana Jakovljevića, advokata iz Raške, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 2802/09 od 23. septembra 2009. godine, zbog povrede načela jednakosti utvrđenog članom 21. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, zaječmenih članom 32. stav 1. Ustava, kao i zbog povrede člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da se spor u vezi koga je doneta osporena presuda tiče (ne)primene Zaključka Vlade Republike Srbije 05 broj 02-4586/2003-001 od 17. jula 2003. godine o isplati posebne nadoknade za zaposlene u državnim organima na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, odnosno tzv. kosovskog dodatka; da je nesporna činjenica da taj dodatak primaju zaposleni u zdravstvu, školstvu, poreskim i drugim državnim organima; da je Ministarstvo unutrašnjih poslova odbilo da primeni ovu odluku Vlade, zbog čega su zaposleni u tom ministarstvu pokrenuli postupke pred sudovima za zaštitu svojih prava; da su sudovi zauzeli stav da nije osnovan njihov zahtev i na taj način stavili podnosioca ustavne žalbe u neravnopravan položaj u odnosu na ostale zaposlene u državnim organima na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija koji primaju ovaj dodatak; da je Vrhovni sud Srbije nerazumno dugo odugovlačio sa zauzimanjem stava po ovom pitanju čime je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; da su po ovom pitanju sudovi zauzimali različite stavove, dok Vrhovni sud Srbije nije odlučivao o izjavljenim revizijama sve do objave konkursa za izbor sudija; da su odluke donete isključivo zbog pristrasnosti u korist države, te da je na taj način izvršena diskriminacija jedne kategorije zaposlenih u državnim organima.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je presudom Opštinskog suda u Kraljevu P. 656/06 od 17. marta 2009. godine odbijen tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, kojim je tražio da se tužena Republika Srbija - Ministarstvo unutrašnjih poslova obaveže da mu na ime neisplaćenog dodatka za rad na području Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija isplati određeni novčani iznos, sa zakonskom zateznom kamatom. Protiv prvostepene presude tužilac je izjavio žalbu. Okružni sud u Kraljevu je, odlučujući o žalbi tužioca, doneo presudu Gž. 1676/09 od 30. juna 2009. godine, kojom je žalbu odbio kao neosnovanu i potvrdio presudu Opštinskog suda u Kraljevu P. 656/06 od 17. marta 2009. godine. Tužilac je protiv drugostepene presude izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava. Odlučujući o reviziji, Vrhovni sud Srbije je 23. septembra 2009. godine doneo osporenu presudu Rev. 2802/09, kojom je odbio kao neosnovanu reviziju tužioca izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Kraljevu Gž. 1676/09 od 30. juna 2009. godine. U obrazloženju revizijske presude, između ostalog, navedeno je po oceni Vrhovnog suda Srbije Zaključak Vlade Republike Srbije 05 broj 02-4586/2003-001 od 17. jula 2003. godine ne primenjuje neposredno, već da je za njegovu realizaciju bilo neophodno doneti posebne propise i akte, uz obezbeđenje sredstava iz budžeta, pa je priznavanje prava na uvećanje plate i obračun plate uvećane za 100% prema navedenom Zaključku, tužilac mogao zahtevati samo kod organa tužene, ako su za to bili ispunjeni uslovi navedeni u Zaključku, jer sud nije nadležan da o priznavanju ovog prava zaposlenog odlučuje u radnom sporu. Takođe je navedeno da bi tužilac imao pravo da zahteva isplatu razlike na ime uvećane zarade pred sudom samo ako je ona utvrđena posebnim pojedinačnim aktom tužene, a nije isplaćena tužiocu ili da o njemu nije odlučeno zbog nezakonitog i nepravilnog rada organa tužene u kome je zaposlen.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (član 21. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Odredbama člana 60. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je propisano da se zakoni i drugi opšti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ne mogu primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni, kao i da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto - obustaviće se.

Zaključkom Vlade Republike Srbije 05 broj 02-4586/2003-001 od 17. jula 2003. godine u stavu 1. tačke 1. prihvaćena je Informacija u pogledu statusa određenih organa, organizacija i službi sa područja AP Kosovo i Metohija, koja je sastavni deo Zaključka. Ovom informacijom, koja je prema tački 1. Zaključka, sastavni deo tog Zaključka, u cilju rešavanja pitanja radno-pravnog statusa zaposlenih u državnim organima, pokrajinskim organima, organima lokalne samouprave, javnim preduzećima čiji je osnivač Republika i lokalna samouprava i javnim službama sa područja AP Kosovo i Metohija koja su bila zaposlena, a koja bez svoje krivice ne rade i ne ostvaruju prihod po drugom osnovu, privremeno, do donošenja odgovarajućih zakona, će se urediti tako što će se iznos plate ili zarade, odnosno naknade koju primaju zaposleni u državnim organima, pokrajinskim organima, organima lokalne samouprave, javnim preduzećima čiji je osnivač Republika i javnim preduzećima čiji je osnivač lokalna samouprava sa područja AP Kosovo i Metohija, a koja obavljaju registrovanu delatnost na području osnivača, kao zaposleni u javnim službama sa područja AP Kosovo i Metohija, izmeniti, između ostalog, za zaposlene koji žive i rade na području AP Kosovo i Metohija, tako da primaju platu odnosno zaradu u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom uvećanu za 100%, s tim da se navedeno uvećanje plate, odnosno zarade obračunava na iznos plate, odnosno zarade koji se dobija na osnovu koeficijenta i osnovice utvrđene u skladu sa zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom.

5. U pogledu navoda ustavne žalbe kojima se ističe povreda prava na pravično suđenje, zaječmenog članom 32. stav 1. Ustava, a koji se odnose na „(ne)primenu“ Zaključka Vlade Republike Srbije 05 broj 02-4586/2003-001 od 17. jula 2003. godine, Ustavni sud, najpre, ukazuje da je Odlukom Ustavnog suda IU–412/2003 od 16. aprila 2010. godine utvrđeno da odredbe navedenog Zaključka Vlade Republike Srbije nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Polazeći od činjenice da je parnični postupak u kome je doneta osporena presuda Vrhovnog suda Srbije okončan pre objavljivanja navedene odluke Ustavnog suda, a imajući u vidu odredbe člana 60. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, Sud nije cenio ove navode ustavne žalbe. S druge strane, u pogledu navoda ustavne žalbe da je osporena presuda doneta „isključivo zbog pristrasnosti u korist države“, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe nije pružio ni jedan dokaz u prilog svoje tvrdnje.

Takođe, Ustavni sud je imao u vidu i navode ustavne žalbe da je Vrhovni sud „nerazumno dugo odugovlačio sa zauzimanjem stava po ovom pitanju čime je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku“, ali je utvrdio da su ovi navodi očigledno neosnovani, s obzirom na to da je osporena revizijska presuda doneta za manje od tri meseca od donošenja drugostepene presude protiv koje je revizija i izjavljena. Stoga je Ustavni sud ocenio da je ustavna žalba u ovom delu nedopuštena. Ustavni sud naglašava da formalno pozivanje na povredu određenog Ustavom zajemčenog prava, ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenim pravnim sredstvom.

U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenom revizijskom presudom povređeno načelo jednakosti, utvrđeno članom 21. stav 1. Ustava, jer je Vrhovni sud zauzeo stav da nije osnovan zahtev za isplatu tzv. kosovskog dodatka, te je tako on stavljen u neravnopravan položaj u odnosu na ostale zaposlene u državnim organima koji primaju taj dodatak, Ustavni sud konstatuje da podnosilac nije ničim potkrepio svoje navode, odnosno da nije pružio dokaze da je zbog nekog svog ličnog svojstva na bilo koji način diskriminisan, kako bi se mogla utvrditi povreda ustavnog načela jednakosti.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu o 'kosovskom dodatku'

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti