Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog prekomernog trajanja radnog spora pokrenutog 1996. godine. Utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku, dosuđuje naknadu nematerijalne štete podnosiocima i nalaže hitno okončanje postupka pred nadležnim sudom. Deo žalbe je odbačen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Novice Ilića iz Dolova, Ljubomira Tofilovskog iz Beograda, Vladimira Vujčića iz Beograda, Milovana Blanuše iz Umke, Cvetka Nedeljkovića iz Drenove, Nikole Mutića iz Nove Pazove i Miodraga Milenkovića iz Ovče, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. februara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Novice Ilića, Ljubomira Tofilovskog, Vladimira Vujčića i Milovana Blanuše i utvrđuje da je u postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 1395/10 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe Novice Ilića, Ljubomira Tofilovskog, Vladimira Vujčića i Milovana Blanuše na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 1.500 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se nadležnim sud ovima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

4. Odbacuje se ustavna žalba Cvetka Nedeljkovića, Nikole Mutića i Miodraga Milenkovića.

O b r a z l o ž e nj e

1. Novica Ilić iz Dolova, Ljubomir Tofilovsk i iz Beograda, Vladimir Vujčić iz Beograda, Milovan Blanuš a iz Umke, Cvetk o Nedeljković iz Drenove, Nikol a Mutića iz Nove Pazove i Miodrag Milenković iz Ovče podneli su 20. maja 2011. godine, preko punomoćnika Čedomira Miljkovića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 1395/10.

U ustavnoj žalbi se navodi: da su podnosioci ustavne žalbe 19. avgusta 1996. godine podneli tužbe Prvom opštinskom sudu u Beogradu radi zaštite prava iz radnog odnosa koji je prestao na osnovu odluka disciplinskih organa tuženog poslodavca; da je do podnošenja ustavne žalbe postupak trajao 15 godina, a da nije doneta pravnosnažna odluka; da je sud u više navrata otkazao ročište i doneo odluku da se tužba smatra povučenom; da je dugom trajanju postupka doprineo i tuženi svojom pasivnošću i čestom preregistracijom ; da su usled odugovlačenja postupka podnosioci ustavne žalbe imali dodatne nepotrebne materijalne izdatke na ime zastupanja od strane advokata, te da bi ti troškovi bili manji da je ispoštovano suđenje u razumnom roku . Podnosioci od Ustavnog suda traže da utvrdi da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, da utvrdi pravo podnosilaca na naknadu štete u iznosu od 14.000 evra na ime troškova nastalih odugovlačenjem postupka, šikane i nematerijalne štete , te da naloži Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se osporeni parnični postupak okončao u najkraćem mogućem roku.

2. Odredbom člana 83. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13 – Odluka US ), kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisano je da ustavnu žalbu, u ime lica koje smatra da mu je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, može izjaviti drugo fizičko lice, na osnovu njegovog pismenog ovlašćenja.

Kako uz ustavnu žalbu nije dostavljeno punomoćje za njeno izjavljivanje, Ustavni sud je dopisom od 16. novembra 2012. godine naložio advokatu Čedomiru Miljkoviću da, u roku od 15 dana od dana prijema ovog dopisa, dostavi pismeno ovlašćenje za podnošenje ustavne žalbe u ime podnosilaca.

Advokat Čedomir Miljković je primio dopis Ustavnog suda i u ostavljenom roku nije po njemu postupio u potpunosti, jer je dostavio punomoćje za zastupanje Novice Ilića, Ljubomira Tofilovskog, Vladimira Vujčića i Milovana Blanuše, ali ne i za zastupanje Cvetka Nedeljkovića, Nikole Mutića i Miodraga Milenkovića.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu Cvetka Nedeljkovića, Nikole Mutića i Miodraga Milenkovića , jer nisu otklonjeni nedostaci koji onemogućavaju postupanje Ustavnog suda, rešavajući kao u tački 4. izreke.

3. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije , ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena dru ga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osno vanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u dokaze dostavljene uz ustavnu žalbu i spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 1395/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe su 2. avgusta 1996. godine podneli tužbe Prvom opštinskom sudu u Beogradu protiv privrednog društva "ABC Transport" d .d. sa zahtevom da se ponište odluke organa tuženog kojima je tužiocima izrečena disciplinska mera prestanka radnog odnosa i da se tužioci vrate na rad i rasporede u skladu sa stručnom spremom.

Nakon preduzetih radnji u postupcima po tužbama Novice Ilića, Ljubomira Tofilovskog, Vladimira Vujčića i Milovana Blanuše, na ročištu održanom 25. februara 1997. godine u predmetu po tužbi Novice Ilića, predmet po tužbi Nikole Mutića spojen je sa tim predmetom, a na ročištu održanom 15. maja 1998. godine i predmeti po tužbama Ljubomira Tofilovskog, Vladimira Vujčića, Miodraga Milenkovića i Milovana Blanuše. Na tom ročištu, punomoćnik tužilaca je kao tuženog označio privredno društvo "ABC Grafika" iz Beograda.

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 780/96 od 9. novembra 1999. godine odbijeni su tužbeni zahtevi tužilaca.

Rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 780/96 od 25. avgusta 2000. godine ispravljena je navedena presuda od 9. novembra 1999. godine, po nalogu Okružnog suda u Beogradu . U istom postupku po žalbi tužilaca, r ešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž 1. 1514/00 od 27. decembra 2000. godine ukinuta je navedena prvostepena presuda od 9. novembra 1999. godine.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom, posle dva neodržana ročišta, rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 636/01 od 23. oktobra 2001. godine, taj sud se oglasio stvarno nenadležnim i ustupio predmet Privrednom sudu u Beogradu, zbog otvaranja stečajnog postupka nad tuženim.

U postupku pred Trgovinskim sud om u Beogradu , taj sud je najpre svojim rešenjem P. 259/02 od 30. januara 2002. godine prekinuo postupak po tužbi tužilaca zbog otvaranja stečajnog postupka nad tuženim, a zatim je rešenjem P. 259/02 od 4. septembra 2002. godine nastavio postupak, oglasio se stvarno nenadležnim i odredio da se spisi predmeta dostave Prvom opštinskom sudu u Beogradu. Tužba u postupku je zatim proširena i na privredno društvo "ABC Product".

U nastavku postupka pred opštinskim sudom , tužioci su tražili da se zakaže rasprava, a posle jednog održanog i jednog neodržanog ročišta, rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 2244/02 od 29. decembra 2003. godine odbijen je njihov predlog za izdavanje privremene mere.

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž1. 1399/04 od 15. septembra 2004. godine odbijena je žalba tužilaca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja od 29. decembra 2003. godine.

Nakon tri neodržana i jednog otkazanog ročišta, rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 2244/02 od 21. decembra 2005. godine utvrđeno je da se tužba smatra povučenom.

Tužioci su podneskom od 12. januara 2007. godine tražili dostavljanje odluke na osnovu koje je predmet završen i arhiviran.

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž1. 2034/07 od 17. oktobra 2007. godine, u postupku po žalbi tužilaca izjavljenoj protiv rešenja od 21. decembra 2005. godine, vraćen je predmet prvostepenom sudu radi dopune postupka sprovođenjem izviđajnih radnji na okolnost pozivanja punomoćnika tužilaca advokata Tihomira Živkovića, na ročište od 21. decembra 2005. godine.

Rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 2244/02-96 od 5. novembra 2007. godine, na predlog tužilaca, ukinuta je klauzula pravnosnažnosti navedenog rešenja od 21. decembra 2005. godine, jer je rešenje dostavljeno jednom od punomoćnika stavljanjem na oglasnu tablu, ali ne i drugom punomoćniku tužilaca.

Tužiocima je zatim nalagano da dostave novu adresu tuženog "ABC Grafika" d.d. jer se to privredno drušvo više nije nalazilo na prvobitnoj adresi.

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž1. 6753/08 od 14. januara 2009. godine ukinuto je rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 2244/02 od 21. decembra 2005. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U nastavku postupka, tri ročišta nisu održana zbog neurednog pozivanja tuženog i nedostatka procesnih pretpostavki. Sledeće ročište je zakazano za 3. februar 2010. godine. Sud je 19. novembra 2009. godine tražio izveštaj od Trgovinskog suda u Beogradu o stečaju privrednog društva "ABC Grafika" d.d.

Punomoćnik tužilaca je podneskom od 17. septembra 2010. godine kao tuženog označio Društvo za intelektualne usluge "Pravno - ekonomski institut" d.o.o. Beograd.

U nastavku postupka pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu , održana su dva ročišta (2. novembra 2010. godine i 28. septembra 2011. godine), na kojima je rasprava započela iznova zbog izmene u sastavu veća. R očište od 2. novembra 2010. godine je odloženo kako bi tužioci precizirali tužbeni zahtev. Tri naredna ročišta nisu održana (28. februara, 28. aprila i 12. oktobra 2011. godine), zbog štrajka advokata, na predlog punomoćnika stranaka , odnosno punomoćnika tuženog.

Prvi osnovni sud u Bogradu je presudom P1. 1395/10 od 2. novembra 2011. godine usvojio zahtev e tužilaca za poništaj osporenih odluka, a odbio njihove zahtev e za vraćanje na rad, za raspoređivanje na radno mesto koje odgovara njihovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, za isplatu zarade i za uplatu doprinosa za PIO, kao i za naknadu troškova postupka. Ova presuda dostavljena je strankama 8. maja 2012. godine.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 4536/12 od 21. novembra 2012. godine, u postupku po žalbama parničnih stranaka protiv navedene presud e od 2. novembra 2011. godine , vraćeni su spisi predmeta prvostepenom sudu na dopunu postupka, zbog nepostojanja punomoćja kojim je tužilac Novica Ilić ovlastio advokata Čedomira Miljkovića za zastupanje .

Advokat Čedomir Miljković dostavio je 13. decembra 2012. godine , na zahtev prvostepenog suda, punomoćje za zastupanje tužioca Novice Ilića.

5. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosioci ustavne žalbe ukazuju, utvrđeno je da svako ima pra vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje o konkretnoj ustavnopravnoj stvari od značaja su i odredbe Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), kojima je bilo propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da je sud dužan da u toku celog postupka pazi da li je lice koje se pojavljuje kao punomoćnik ovlašćeno za zastupanje (član 92. stav 1 .); da se presuda mora pismeno izraditi u roku od osam dana od donošenja, a u složenijim predmetima sud može odložiti pismenu izradu presude za još 15 dana (član 341. stav 1 .); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435 .).

6. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe podnosilaca Novice Ilića, Ljubomira Tofilovskog, Vladimira Vujčića i Milovana Blanuše sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak započeo podnošenjem tužb i podnosilaca 2. avgusta 1996. godine i da j oš uvek nije pravnosnažno okončan.

S druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, imajući u vidu da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja ovog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumno g roka uzme u obzir celokupni period dosadašnjeg trajanja parničnog postupka.

U skladu s tim, Ustavni sud je utvrdio da je od pokretanja parničnog postupka do dana odlučivanja o ustavnoj žalbi proteklo više od 16 godina i pet meseci . Kako se u konkretnom slučaju radi i o radnom sporu, za koji je zakonom utvrđena hitnost u postupanju, dužina postupka od preko 16 godina svakako ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji su vodili postupak, kao i značaja postavljenog zahteva za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

S tim u vezi, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo naročito složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi zahtevala obimniji i složeniji dokazni postupak i koja bi mogla opravdati du go trajanj e naved enog parničnog postupka.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj spor od izuzetnog značaja za podnosioce ustavne žalbe Novicu Ilića, Ljubomira Tofilovskog, Vladimira Vujčića i Milovana Blanušu , jer se radi o tužbenim zahtevima kojim a su tražen i poništaj odluk a tuženog o prestanku radnog odnosa, vraćanje podnosilaca ustavne žalbe na rad, isplata neisplaćenih zarada i uplata doprinosa za PIO.

Ustavni sud nalazi da su podnosioci ustavne žalbe Novica Ilić, Ljubomir Tofilovski, Vladimir Vujčić i Milovan Blanuša neznatno doprineli dužem trajanju postupka time što je ročište održano 2. novembra 2010. godine odloženo da bi precizirali tužbeni zahtev i što su predložili da se ročište od 28. aprila 2011. godine ne drži, a podnosilac Novica Ilić i time što nije dostavio sudu punomoćje za zastupanje sve dok to od njega nije tražio prvostepeni sud po nalogu drugostepenog suda u žalbenom postupku.

Ocenjujući postupanje sudova koji su vodili osporeni postupak, Ustavni sud najpre konstatuje da je na rešenje od 21. decembra 2005. godine kojim je utvrđeno da se tužba smatra povučenom stavljena klauzula pravnosnažnosti i predmet arhiviran. Međutim, nakon toga, prvostepeni sud je ukinuo klauzulu pravnosnažnosti, a drugostepeni sud i rešenje o povlačenju tužbe, što dokazuje da za navedeno postupanje prvostepenog suda kojim je okončao postupak očigledno nije bilo mesta. Ove radnje dovele su do produženja postupka za tri godine. Nakon toga, u 2009. godini, prvostepeni sud nije održao nijedno ročište, jer dva ročišta nisu održana zbog neurednog pozivanja tuženog, a jedno zbog nedostatka procesnih pretpostavki. Sud zatim nije održao ročište zakazano za 3. februar 2010. godine, a prvu sledeću radnju preduzeo je 22. jula 2010. godine, kada je zakazao ročište za 2. novembar 2010. godine. Prvostepeni sud je zatim presudu od 2. novembra 2011. godine dostavio strankama tek 8. maja 2012. godine, dakle šest meseci posle njenog donošenja. Tokom prvostepenog postupka sud nije preduzeo potrebne radnje u pogledu urednosti zastupanja podnosioca ustavne žalbe Novice Ilića, već je to učinio tek po nalogu drugostepenog suda u žalbenom postupku.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da su karakter spora u kome se odlučuje o pravima podnosilaca iz radnog odnosa i izuzetan značaj koji za podnosioce ustavne žalbe Novicu Ilića, Ljubomira Tofilovskog, Vladimira Vujčića i Milovana Blanušu ima ishod osporenog postupk a obavezivali sudove da obezbede maksimalnu ažurnost i efikasnost u postupanju, a i sam zakonodavac je ovu vrstu postupka označio kao hitnu. S druge strane, ovi podnosioci su svojim ponašanjem tokom postupka neznatno doprineli njegovom trajanju imajući u vidu njegovu ukupnu dužinu. Stoga Ustavni sud nalazi da je postupanje sudova odlučujuće doprinelo trajanju postupka i činjenici da ni posle više od 16 godina i pet meseci osporeni radni spor nije pravnosnažno rešen. Ustavni sud je zato u tački 1. izreke utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe Novici Iliću, Ljubomiru Tofilovskom, Vladimiru Vujčiću i Milovanu Blanuši povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosi ocima ustavne žalbe Novici Iliću, Ljubomiru Tofilovskom, Vladimiru Vujčiću i Milovanu Blanuši zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznos u od po 1.500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su pretrpe li ovi podnosioci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno trajanje postupka koji je po zakonu morao biti hitan . Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za povredu prava koju je svaki od podnosilaca ustavne žalbe pretrpe o pvenstveno zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva ovih podnosilaca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete zbog troškova angažovanja advokata u parničnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da o troškovima parničnog postupka još uvek nije pravnosnažno odlučeno u sudskom postupku, zbog čega za sada nema osnova da se odredi naknada materijalne štete u konkretnom slučaju.

8. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim sud ovima da preduzme sve mere kako bi se osporeni parnični postupak okončao u najkraćem roku.

9. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) , člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/07, 27/07 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević