Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu usled dugotrajnog neizvršenja pravnosnažne sudske odluke. Utvrđuje se pravo na naknadu materijalne štete u visini dosuđenog iznosa. U preostalom delu, zbog dosuđene naknade u redovnom postupku, žalba se odbacuje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. K . iz Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. novembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. K . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9417/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 940 /08) podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 940/08 od 2. septembra 2008. godine, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba R. K . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 143/14 od 2. decembra 2014. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 41/15 od 30. januara 2015. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. R. K . iz Čačka podnela je Ustavnom sudu , 1 0. februara 2014. godine, preko punomoćnika D. J, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 2033/03 i u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9417/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 940/08), kao i zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava u navedenom izvršnom postupku. Ustavna žalba bila je zavedena pod brojem Už-1124/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Čačku R4-I. 143/14 od 2. decembra 2014. godine je usvojen zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9417/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 940/08) podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Nakon pravnosnažnosti navedenog rešenja, Viši sud u Čačku je dopisom R4 I. 143/14 od 30 . marta 2015. godine Ustavnom sudu dostavio ustavnu žalbu R . K , radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu. Ovaj podnesak zaveden je pod novim brojem Už-2289/2015.

Podnositeljka ustavne žalbe je 4. maja 2015. godine izjavila novu ustavnu žalbu zbog „nesprovođenja izvršenja u razumnom roku“ u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu 9417/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 940/08), proširujući zahtev i na rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 143/14 od 2. decembra 2014. godine i Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 41/15 od 30. januara 2015. godine.

U ovoj ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da osporenim rešenjima u delu kojim je odlučeno o visini naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku nisu otklonjene posledice utvrđene povrede, odnosno nije postignuta „sveobuhvatna naknada“, te smatra da i dalje „ima status žrtve…“. Ističe da dosuđena naknada nije u skladu sa praksom Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, te da joj je na taj način povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. Ustava i pravo na delotvorno pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Ustavni sud je ustavnu žalbu od 10. februara 2014. godine , u neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9417/10 spojio sa ustavnom žalbom od 4. maja 2015. godine, radi zajedničkog razmatranja i donošenja jedne odluke, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13).

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 940/08 od 2. septembra 2008. godine usvojen je predlog za izvršenje ovde podnositeljke ustavne žalbe na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 2033/03 od 10 . aprila 2008. godine, kojom su obavezan i A.D. „F.“, Čačak, F . „A . o .“ D.O.O, Ča čak, F. „A . p .“ D.O.O, Čačak, F . „ S . b .“ D.O.O, Čačak, F . „ A. u .“ D.O.O, Čačak, F . „P . m .“ D.O.O, Čačak i F . „T . o . D.O.O, Čačak, kao izvršni dužnici, da tužilji, kao izvršnom poveriocu, isplate na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade po PKU, iznose bliže opredeljene izrekom navedene presude sa zakonskom zateznom kamatom, troškovima parničnog postupka i troškovima izvršenja, plenidbom i prenosom novčanih sredstava, a posredstvom NBS – Agencije za prinudnu naplatu.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4-I. 143/14 od 2. decembra 2014. godine , u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača R. K . za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9417/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 940 /08) podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. U stavu drugom izreke ovog rešenja naloženo je Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se navedeni izvršni postupak okončao u najkraćem roku, u stavu trećem izreke je dosuđena naknada podnosiocu zahteva za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu, dok je u stavu četvrtom izreke odbijen, kao neosnovan, zahtev podnositeljke u delu kojim je tražena naknada preko naknade dosuđene stavom trećim izreke, za iznos od 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Stavom petim izreke rešenja odbijen je, kao neosnovan, zahtev predlagača za naknadu materijalne štete u visini iznosa određenih rešenjem o izvršenju I. 940/108 od 2. septembra 2008. godine .

U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je nakon uvida u spise Osnovnog suda u Čačku u predmetu I. 9417/10 utvrđeno da je izvršni postupak u konkretnom slučaju započeo 1. avgusta 2008. godine, podnošenjem predloga za izvršenje; da je 2. septembra 2008. godine usvojen predlog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 940/08; da je nakon što je utvrđeno da na računima izvršnog dužnika nema dovoljno priliva novčanih sredstava, izvršni poverilac predložio podneskom od 10. septembra 2009. godine promenu sredstava izvršenja, tako što će se izvršenje u odnosu na izvršnog dužnika A.D. „F.“, Čačak , sprovesti popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari, koji predlog je usvojen rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 496/09 od 1. aprila 2009. godine; da je zaključkom izvršnog suda I. 496/09 od 1. aprila 2009. godine, naloženo NBS – OPN Kragujevac , da ne sprovodi rešenje o izvršenju I. 940/08 od 2. septembra 2008. godine u odnosu na izvršnog dužnika A.D. „F.“, Čačak, jer je u odnosu na njega promenjeno sredstvo izvršenja , dok za ostale izvršne dužnike rešenje o izvršenju od 2. septembra 2008. godine ostaje na snazi; da izvršni postupak još uvek nije okončan, a poverilac nije ni delimično naplatio svoja potraživanja; da je sud analizirajući dužinu trajanja postupka , ispitivao ispunjenost kriterijuma za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku i našao da je osnovni razlog neprimereno dugom trajanju postupka neažurno postupanje Osnovnog suda u Čačku; da je na osnovu člana 8b st. 1. i 2. Zakona o uređenju sudova, sud odredio primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti, dok je u preostalom delu zahtev za naknadu nematerijalne štete do traženog iznosa od 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, odbio kao neosnovan, jer je previsoko opredeljen, imajući u vidu sve okolnosti predmetnog slučaja; da o zahtevu predlagača za naknadu materijalne štete u iznosima koji su određeni rešenjem I. 940/08 od 2. septembra 2008. godine nije odlučivano, jer se takav zahtev, imajući u vidu odredbe Zakona o uređenju sudova i stavove Vrhovnog kasacionog suda zauzete na sednici građanskog i krivičnog odeljenja od 13. i 20. maja 2014. godine, ne može ostvariti u predmetnom postupku; da se o zahtevu predlagača za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku i u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 2033/03 nije odlučivalo, jer je taj parnični postupak okončan donošenjem presude P1. 2033/03 od 10. aprila 2008. godine, koja je postala pravnosnažna 26. maja 2008. godine, te da se ne radi o tzv. „živom“ predmetu, odnosno predmetu u kojem postupak nije okončan do donošenja odluke o zahtevu; da o povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava republike Srbije, nije odlučivao, jer u tom delu nije nadležan, shodno odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova.

Odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Čačku, Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Ržg. 41/15 od 30. januara 2015. godine, u stavu prvom izreke, odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio ožalbeno prvostepeno rešenje u delu u kome je zahtev za naknadu nematerijalne štete odbijen, dok je stavom drugim izreke ukinuo stav peti izreke prvostepenog rešenja. U stavu trećem izreke rešenja Vrhovnog kasacionog suda naloženo je Višem sudu u Čačku da ustavnu žalbu i odluke donete u ovom postupku dostavi Ustavnom sudu, radi donošenja odluke o zahtevu predlagača o povredi prava na imovinu i naknadi materijalne štete.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je navedeno: da je na osnovu člana 8a st. 1. i 2. Zakona o uređenju sudova, prvostepeni sud odredio primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku; da iz sadržine odredbe člana 8v stav 1. istog zakona proizilazi da se radi o specifičnoj vrsti postupka koji ima za cilj ubrzanje i okončanje postupka, te da primerena naknada ne predstavlja naknadu štete već, uz izricanje mere za ubrzanje postupka, predstavlja izvesnu građansko-pravnu sankciju zbog prekoračenja razumnog roka; da Vrhovi kasacioni sud smatra da dosuđena naknada predstavlja primerenu naknadu uz izrečenu meru za ubrzanje postupka, te da će se na taj način ostvariti svrha koja je njima predviđena i koja prestavlja cilj ovog postupka u smislu čl. 8a i 8b Zakona o uređenju sudova; da je o povredi prava na mirno uživanje imovine iz člana 58. stav 1. Ustava i naknadi materijalne štete, isključivo nadležan da odlučuje Ustavni sud, te da je prvostepeno rešenje zbog toga ukinuto u stavu petom izreke, uz nalog da se predmet dostavi Ustavnom sudu da u okviru svoje nadležnosti donese odluku o povredi prava na imovinu i naknadi materijalne štete.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojima je propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Analizirajući navode ustavne žalbe o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9417/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 940/08), Ustavni sud je ocenio da propust izvršnog suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnositeljke ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (sličan stav je izražen i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 940/08 od 2. septembra 2008. godine, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Odlučujući o ustavnoj žalbi podnositeljke u delu izjavljenom protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 143/14 od 2. decembra 2014. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 41/15 od 30. januara 2015. godine u odnosu na odluku o određivanju primerene naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti, Ustavni sud konstatuj e da je podnositeljka ust avne žalbe u suštini nezadovoljna visinom dosuđene naknade.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnositeljki ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnositeljka može tvrditi da je „žrtva“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije, broj aplikacije 64886/01, st. 65- 107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju podnositeljki dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku . Međutim, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti , nije nerazumn a, posebno ako se imaju u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete u v isini iznosa opredeljenih rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Čačku. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odn osu na nadležne redovne sudove.

Sledom iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 143/14 od 2. decembra 2014. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 41/15 od 30. januara 2015. godine odbacio kao očigledno neosnovanu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

Takođe, Ustavni sud je imao u vidu i da su Viši sud u Čačku i Vrhovni kasacioni sud propustili da uzmu u obzir i ocene i period trajanja parničnog postupka, koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 2033/03. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da se taj postupak zajedno sa prinudnim izvršenjem koje je pokrenuto na osnovu izvršne isprave donete u parnici, mora sagledavati kao jedinstvena celina (stav izražen u predmetima Evropskog suda za ljudska prava Hornsby protiv Grčke i Jeličić protiv Bosne i Hercegovine). Međutim, ovakav propust sudova u predmetnom vanparničnom postupku, po oceni Ustavnog suda, nije od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, uzimajući u obzir da su nadležni sudovi, odlučujući o više zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koje su podneli kolege podnositeljke i koji se zasnivaju na gotovo identičnom činjeničnom i pravnom stanju, utvrdili tim predlagačima sličnu visinu naknade koja je dosuđena i podnositeljki zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, ceneći značaj parničnih postupaka koji su prethodili izvršnim postupcima, iz čega proizlazi da podnositeljka ustavne žalbe nije dovedena u neravnopravni položaj.

7. Polazeći od svega iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti