Utvrđena povreda prava na imovinu zbog nenamirenja u stečaju državne banke

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu, poništio presude kojima je odbijen zahtev za naknadu štete, i utvrdio povredu prava na imovinu. Sudovi su pogrešno teret dokazivanja vlasništva stečajnog dužnika stavili na tužilju. Dosuđena je naknada materijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2294/2023
27.06.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás) i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. P . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. juna 2024 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. P . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr. 316/22 od 2. decembra 202 2. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništavaju se presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr1. 347/2021 od 13. septembra 2022. godine i presuda Višeg suda u Beogradu Gžrr. 316/22 od 2. decembra 2022. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba M. P . i utvrđuje se da joj je povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 59/10 .

4. Utvrđuje se pravo M. P . na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 59/10, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškov a postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. P . iz Beograda je, 24. februara 202 3. godine, preko punomoćnika V. P , advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr. 316/22 od 2. decembra 2022. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe navodi da joj je osporenom drugostepenom pravnosnažno odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete, zbog prethodno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku, koji je vođen nad njenim bivšim poslodavcem „J.“ a.d. Beograd. Takođe ističe da je na dan otvaranja stečajnog postupka jedini vlasnik kapitala banke bila Republika Srbija, odnosno tadašnja Savezna Republika Jugoslavija, tačnije njena Agencija za osiguranje depozita i sanaciju banaka, tako da nije ni bilo potrebno dokazivati uzročno-posledičnu vezu, jer je odgovornost Republike Srbije objektivna. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi podnositeljki pravo na naknadu materijalne štete i dosudi joj troškove za sastavljanje ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavne žalbe, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4St. 973/21 od 19. aprila 20 21. godine usvojen je prigovor predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe , radi ubrzavanja postupka i utvrđeno je da je podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 59/10, nad stečajnim dužnikom „J.“ a.d. Beograd u stečaju. Podnositeljka je u predmetnom stečajnom postupku prijavi la svoj e potraživanj e iz radnog odnosa, koje joj je i priznato.

Osporenom presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr. 316/22 od 2. decembra 2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuži lje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr1. 347/2021 od 1 3. septembra 2022. godine. U obrazloženju osporene presude je, pored ostalog, navedeno da je iz izjašnjenja stečajnog upravnika od 28. aprila 2022. godine utvrđeno : da je tužilja M. P, blagovremeno 21. marta 2002. podnela prijavu potraživanja po osnovu izostale zarade u stečajnom postupku nad „J.“ a.d. Beograd u stečaju, broj prijave 1854 u iznosu od 14.608,28 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 3. januara 2002. godine, pa do dana isplate; da je na ročištu za ispitivanje prijava potraživanja, koje je održano dana 22. maja 2003. godine pred Trgovinskim sudom u Beogradu, potraživanje pod rednim brojem prijave 1854 priznato u iznosu od 6.808,20 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom do 30. juna 2013. godine; da je na glavni dug u iznosu od 6.808,20 dinara, poveriocu M. P . obračunata kamata zaključno sa 30. junom 2013. godine u iznosu od 12.815,00 dinara; da s obzirom na to da je poveriocu M . P . kroz četiri delimične deobe stečajne mase „J.“ a.d. Beograd u stečaju isplaćen iznos od 2.776,20 dinara na ime kamate, na dan sastavljanja tog izveštaja, dugova nje prema poveriocu, ovde tužilji, iznosi 16.847,00 dinara, od čega se na glavni dug odnosi 6.808,20 dinara, a na kamatu 10.038,80 dinara; da što se tiče struktur e kapitala stečajni upravnik je naveo da Savet Agenci je SR Jugoslavije za osiguranje depozita i sanaci ju banaka na svojoj 6. sednici održanoj 5. jula 2001. godine doneo o dluku kojom se proglašavaju nevažećim sve dotad emitovane akcije „J.“ a.d. Beograd, čime prestaju sva prava akcionara Banke; da je istog dana 5. jula 2001. godine Savet Agencije na istoj sednici don eo Odluku o emisi ji akcija „J.“ a.d. Beograd u sanaciji; da je postupajući po navedeno j Odluci „J.“ a.d. Beograd u sanaciji emitu je 100 komada običnih akcija nominalne vrednosti 1.000,00 dinara po komadu, što ukupno iznosi 100.000,00 dinara na ime inicijalnog uloga Agencije SR Jugoslavije za osiguranje depozita i sanaci ju banaka; da je na osnovu navedenog, u periodu nastanka obaveza prema bivšim zaposlenima, na osnovu zarada, u vezi sa čim su podneti prigovori, u strukturi akcijskog kapitala „J.“ a.d. Beograd uložen kapital od 100.000,00 dinara u novčanom obliku, nastao kupovinom 100 komada običnih akcija, nominalne vrednosti 1.000,00 dinara po komadu Agencije za osiguranje depozita i sanaciju banaka ; da je univerzalni pravni sukcesor navedene Agencije, sada Agenci ja za osiguranje depozita osnovana Zakonom Agenciji za osiguranje depo zita dana 25. jula 2005. godine; da Agencija predstavlja samostalni pravni subjekt koji obavlja poslove utrene ovim i drugim zakonom i funkcionalno je nezavisna od bilo kog državnog organa; da prema navedenom u strukturi osnovnog kapitala u „J.“ a.d. Beograd u stečaju postoji samo akcijski kapital Agencije za osiguranje depozita, a da ne postoji državni, niti društveni kapital. Dalje je navedeno: da je podnositeljka povukla druge dokaze kojima bi dokazala suprotno; da je pravilno prvostepeni sud zaključio da je tužilja bila dužna da dokaže da je privredni subjekt nad kojim se vodi stečajni postupak u većinskom državnom ili društvenom vlasništvu, dostavljanjem dokaza na iste okolnosti, pa kako to ona nije učinila, pravilno je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za naknadu imovinske štete, jer tužilja nije dokaza la da joj nije izmireno utvrđeno potraživanje kao stečajnom poveriocu prema stečajnom dužniku sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom.

4. Odredbama člana 18. st. 2. i 3. Ustava je utvrđeno da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 4. Zakona je propisano da tužba za naknadu imovinske štete koja je podneta u vezi sa povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom ili izvršnom postupku iz člana 1. ovog zakona po kojoj nije doneta prvostepena odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra se ustavnom žalbom.

Odredbama Zakona o Agenciji za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka („Službeni list SFRJ“, br. 84/89, 63/90 i 20/91 i „Službeni list SRJ“, broj 53/01) bilo je propisano: da je organ upravljanja Agencijom - Savet Agencije koji se sastoji od predsednika i šest članova; da predsednika i članove Saveta agencije postavlja Savezna vlada na predlog Narodne banke Jugoslavije i funkcionera koji rukovodi saveznim organom uprave nadležnim za poslove finansija; da Narodna banka Jugoslavije predlaže Saveznoj vladi predsednika i tri člana Saveta iz reda stručnih radnika iz oblasti bankarstva i finansija; da funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadležnim za poslove finansija predlaže Saveznoj vladi tri člana Saveta (član 13); da Agencija, najmanje jedanput godišnje, podnosi izveštaj o svom radu Saveznoj skupštini, Narodnoj banci Jugoslavije i saveznom organu uprave nadležnom za poslove finansija (član 14.); da je savet Agencije odgovoran je za svoj rad Saveznoj vladi (član 15.); Agencija ima svoj statut, koji potvrđuje Savezna vlada (član 16. stav 1.); da Agencija podnosi izveštaj o reviziji godišnjeg računa za prethodnu godinu Saveznoj skupštini, Saveznoj vladi i Narodnoj banci Jugoslavije najkasnije do 15. jula tekuće godine (član 17.).

Odredbama Zakona o Agenciji za osiguranje depozita („Službeni glasnik RS“, br. 61/05, 116/08 i 91/10) bilo je propisano: da su organi Agencije upravni odbor i direktor Agencije (član 15 .); da upravni odbor Agencije (u daljem tekstu: Upravni odbor) ima sedam članova, uključujući i predsednika; da članove Upravnog odbora imenuje i razrešava Vlada, da članovi Upravnog odbora po funkciji koju obavljaju jesu: ministar nadležan za poslove finansija, ministar nadležan za poslove privrede i viceguverner Narodne banke Srbije zadužen za poslove kontrole banaka; da ostale članove Upravnog odbora imenuje i razrešava Vlada (član 16. st. 1. do 3.); da danom stupanja na snagu ovog zakona, Agencija preuzima sva prava i obaveze Agencije za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka (član 26.).

5. Kada je reč o povredi prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava u vezi sa pravnosnažnim odbijanjem tužbenog zahteva za naknadu imovinske štete, Ustavni sud konstatuje da se navodi o povredi ustavnog prava zasnivaju na tvrdnji da tužilja nije dokazala vlasničku strukturu kapitala stečajnog dužnika, zbog čega je Viši sud u Beogradu ocenio da ne postoji odgovornost države za dugove stečajnog dužnika.

Međutim, Ustavni sud je našao da se ovakav zaključak Višeg suda u Beogradu ne može prihvatiti, imajući u vidu da iz sadržine odredaba čl. 13. do 17. Zakona o Agenciji za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka proizlazi da se radi o agenciji koja je bilo pod potpunom kontrolom države, koja je bila emiter i vlasnik akcija. Univerzalni sukcesor navedene agencije je Agencija za osiguranje depozita osnovana Zakonom o Agenciji za osiguranje depozita (član 26.) , koja je bila vlasnik „J.“ a.d. Beograd u trenutku otvaranja postupka stečaja nad bankom. Navedena agencija je takođe bila pod kontrolom države, što proizlazi iz odredaba čl. 15. do 22a. Zakona o Agenciji za osiguranje depozita. Dakle, Ustavni sud ocenjuje da je stečajni dužnik „J.“ a.d. Beograd u stečaju je bila pod većinskom kontrolom i vlasništvom Republike Srbije u trenutku kada su nastale njene obaveze p rema podnositeljki ustavne žalbe iz radnog odnosa (Videti Odluku Už-17908/2021 od 11. aprila 2024. godine).

U vezi sa odgovornošću države za dugove stečajnih dužnika koji su u njenom većinskom vlasništvu, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-9242/2020 od 7. aprila 2022. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju.

U navedenoj Odluci, Ustavni sud je podsetio na praksu Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud), koju je i sam prihvatio kroz svoje odluke, u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom i pravom na naknadu materijalne štete. Takođe, Ustavni sud je konstatovao da su, u međuvremenu, nadležni sudovi u svojim odlukama zauzeli isto pravno stanovište u vezi sa pitanjem odgovornosti Republike Srbije za naknadu ove vrste imovinske štete, pozivajući se upravo na relevantnu praksu Evropskog suda i Ustavnog suda, kao i na Zaključak o odgovornosti Republike Srbije za naknadu materijalne štete nastale zbog neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka, koji je usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 2. novembra 2018. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je u Odluci Už-9242/2020 od 7. aprila 2022. godine zaključio da je sama činjenica da je sudskom odlukom utvrđeno da neko lice zbog neefikasnog i nedelotvornog postupanja nadležnog suda nije u mogućnosti da u razumnom roku naplati svoje potraživanje iz radnog odnosa u izvršnom, odnosno stečajnom postupku, prema dužniku, koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, dovoljna da bi se utvrdila odgovornost države za naknadu imovinske štete. Drugim rečima, pretpostavka za zasnivanje objektivne odgovornosti Republike Srbije za naknadu ove vrste imovinske štete nastale iz potraživanja iz radnog odnosa prema dužniku koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, jeste prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom, odnosno stečajnom postupku. U tom kontekstu, Ustavni sud je naglasio da kod ovog oblika objektivne odgovornosti Republike Srbije za štetu važi pretpostavka uzročnosti, tako da oštećeno lice ne snosi teret dokazivanja postojanja uzročno-posledične veze, već se ona pretpostavlja.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr. 316/22 od 2. decembra 2022. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice utvrđene povrede prava su takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporene presude Višeg suda u Beogradu Gžrr. 316/22 od 2. decembra 2022. godine. Stoga je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, Ustavni sud nije vratio predmet sudu na ponovno odlučivanje o podnetoj tužbi za naknadu imovinske štete zbog utvrđene povreda prava na suđenje u razumnom roku. Iz istog razloga, Ustavni sud je u tački 2. izreke poništio i prvostepenu presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr1. 347/2021 od 13. septembra 2022. godine, iako ona nije osporena ustavnom žalbom (videti Odluku Už-10626/2019 od 25. aprila 2024. godine).

7. Razmatrajući tvrdnje podnositeljke da joj je u osporenom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od s opstvenog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4St. 973/21 od 19. aprila 2021. godine utvrđeno da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Beogradu da obezbedi namirenje potraživanja podnositeljke koja potiču iz radnog odnosa, prema stečajnom dužniku „J .“ a.d. Beograd u stečaju, koji je sa većinskim državnim kapitalom, predstavlja povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava .

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnositeljki u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 59/ 10 povređeno i pravo na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 4. izreke, utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 59/10, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dost avljanja ove odluke Ministarstvu.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17 .) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

9. Ustavni sud nalazi da je bespredmetno razmatranje ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

10. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe od strane advokata, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu, u konkretnom slučaju, ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske , broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev podnositeljke, rešavajući kao u tački 5. izreke.

11. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđena povreda prava na imovinu zbog nenamirenja u stečaju državne banke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti