Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neosnovanosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu podnetu protiv presuda redovnih sudova. Ocenjeno je da podnosilac u suštini osporava zakonitost odluka, a nije naveo ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na povredu prava na pravično suđenje ili drugog ustavnog prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Ilića iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 11. novembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragana Ilića izjavljena protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 310/10 od 4. februara 2010. godine, presude Okružnog suda u Nišu Gž. 2548/08 od 27. juna 2008. godine i presude Opštinskog suda u Nišu P. 1714/07 od 12. marta 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Ilić iz Leskovca je, preko punomoćnika Žarka Vujovića, advokata iz Niša, 10. maja 2010. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presuda navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, kao i povrede odredaba člana 142. stav 2. i člana 149. stav 2. Ustava.

U ustavnoj žalbi se navodi da je Apelacioni sud u Nišu ''u ovom predmetu i drugim predmetima iste vrste izvršio izuzetno jak uticaj" na postupajuće sudove, kako bi državu poštedeli troškova.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je po tužbi tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, pred Opštinskim sudom u Nišu vođen parnični postupak, radi naknade štete, protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane – Vojna pošta 1097 Niš. Osporenom prvostepenom presudom P. 1714/07 od 12. marta 2008. godine odbijen je tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe da se tužena obaveže da mu na ime naknade nematerijalne štete isplati 680.000,00 dinara. Osporenom presudom Okružnog suda u Nišu Gž. 2548/08 od 27. juna 2008. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 310/10 odbijena je kao neosnovana revizija tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv navedene drugostepene presude.

4. Ustavni sud konstatuje da se odredbama člana 142. stav 2. i člana 149. stav 2. Ustava ne garantuje neko od Ustavom zajemčenih prava i sloboda, već se utvrđuju načela samostalnosti i nezavisnosti sudova i sudija. Takođe, iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da su u ustavnoj žalbi isključivo navedeni razlozi koji bi se mogli odnositi na povredu prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Ustavni sud ukazuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Stoga Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je ocenio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je u predmetnom parničnom postupku žalba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, odbijena kao neosnovana pogrešnom ili arbitrernom primenom zakona, te da ustavna žalba ne sadrži nijedan razlog koji bi se mogao dovesti u vezu sa povredom prava na pravno sredstvo utvrđenog članom 36. stav 2. Ustava.

Ocenjujući da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda označenih ustavnih prava podnosioca ustavne žalbe, kao i da u ustavnoj žalbi nisu navedeni dokazi koji bi doveli u sumnju nezavisnost sudova koji su doneli prvostepenu i osporenu drugostepenu odluku, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neosnovanosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti