Odbacivanje ustavne žalbe kao neosnovane zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Apelacionog suda, jer podnosilac nije naveo ustavnopravne razloge za povredu prava, već je izrazio neslaganje sa činjeničnim stanjem i primenom prava, što nije u nadležnosti Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slobodana Đorovića iz Jošaničke Banje, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. jula 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Slobodana Đorovića izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 2507/10 od 25. februara 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slobodan Đorović iz Jošaničke Banje je, preko punomoćnika Žarka Vujovića, advokata iz Niša, 10. maja 2010. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 2507/10 od 25. februara 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, kao i povrede odredaba člana 142. stav 2. i člana 149. stav 2. Ustava.

U ustavnoj žalbi se navodi da je Okružni sud u Nišu ''u ovom predmetu i drugim predmetima iste vrste izvršio izuzetno jak uticaj da oni odbijaju predmetne tužbe, jer će ukoliko usvoje tužbene zahteve država iste teško isplatiti''.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je po tužbi tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, pred Opštinskim sudom u Nišu vođen parnični postupak, radi naknade štete, protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane – Vojna pošta 1097 Niš. Prvostepenom presudom P. 3889/08 od 19. maja 2009. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženu da mu na ime naknade nematerijalne štete isplati na ime pretrpljenog straha iznos od 180.000,00 dinara i na ime duševnih bolova zbog umanjenja životnih aktivnosti iznos od 350.000,00 dinara, dok je stavom drugim izreke obavezan tužilac da tuženoj nadoknadi troškove parničnog postupka.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 2507/10 od 25. februara 2010. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrđena presuda Opštinskog suda u Nišu P. 3889/08 od 19. maja 2009. godine.

4. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povreda označenih Ustavom garantovanih prava.

Ustavni sud najpre konstatuje da se odredbama člana 142. stav 2. i člana 149. stav 2. Ustava ne garantuje neko od građanskih prava i sloboda, već utvrđuju načela samostalnosti i nezavisnosti sudova i sudija.

Ustavni sud zatim ukazuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Stoga, Ustavni sud odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je ocenio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je u predmetnom parničnom postupku žalba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, odbijena kao neosnovana pogrešnom ili arbitrernom primenom zakona, te da ustavna žalba ne sadrži nijedan razlog koji bi se mogao dovesti u vezu sa povredom prava na pravno sredstvo utvrđenog članom 36. stav 2. Ustava.

Ocenjujući da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda označenih ustavnih prava podnosioca ustavne žalbe, kao i to da u ustavnoj žalbi nisu navedeni dokazi koji bi doveli u sumnju nezavisnost sudova koji su doneli prvostepenu i osporenu drugostepenu odluku, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe kao neosnovane zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti