Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečaju

Kratak pregled

Ustavni sud utvrđuje povredu prava na imovinu jer potraživanje podnositeljke, utvrđeno u stečaju nad društvenim preduzećem, nije namireno. Sud dosuđuje naknadu materijalne štete u visini neuplaćenog potraživanja, koja se isplaćuje iz budžeta Republike Srbije.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2297/2016
11.01.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. M . iz sela Turija, kod Bujanovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. januara 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. M . i utvrđuje da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 34/10, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu .

3. Odbija se kao neosnovan zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. M . iz sela Turija, kod Bujanovca , izjavila je Ustavnom sudu, 21. marta 201 6. godine, preko punomoćnika T . S, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 880/14 od 6. novembra 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 747/15 od 24. decembra 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. i prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbija.

Podnositeljka je u usta vnoj žalbi, pored ostalog, navela: da iznos od 10.000,00 dinara, koji joj je osporenim rešenjima dosuđen na ime naknade štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10, ne predstavlja ju pravi čno zadovoljenje; da nije naplatila potraživanje utvrđeno pravnosnažn im i izvršnim presudama, zbog čega smatra da joj je pov ređeno pravo na imovinu. Istakla je zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete, kao i zahtev za naknadu troškova podnošenja ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 880/14 od 6. novembra 2015. godine, u stavu drugom izreke, utvrđeno je da je u postupku koji se sada vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10, povređeno pravo predlagača M . M, ovde podnositeljke ustavne žalbe , na suđenje u razumnom roku; u stavu trećem izreke je naloženo Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se predmetni stečajni postupak što pre okončao; u sta vu četvrtom izreke je delimično usvojen zahtev predlagača i određena joj je primerena naknada za povredu prava na suđe nje u razumnom roku u iznosu od 10.000 dinara, a određeni su i troškovi postupka u iznosu od 6.390,00 dinara; u stavu petom izreke je odbijen zahtev predlagača kojim je tražila da joj se utvrdi primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku od dosuđenog do traženog iznosa; u stavu šestom izreke određeno je da će se po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta dostaviti Ustavnom sudu radi odlučivanja o zahtevima predlagača za utvrđenje povrede prava na imovinu i zahtevu za naknadu materijalne štete . Iz obrazloženja rešenja proizlazi: da postupak stečaja nad DP "E ." iz Leskovca, koji je pokrenut rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 37/09 od 24. novembra 2009. godine još uvek nije pravnosnažno okončan; da je M. M . podnela prijavu potraživanja u iznosu od 397.823,00 dinara koje se odnosi na neisplaćena potraživanja iz radnog odnosa po pravnosnažnim presudama Opštinskog suda u Leskovcu P. 3472/01, P. 2466/01, P. 1585/00, P. 15889/00 i P. 2226/00, da joj je potraživanje utvrđeno i svrstano u četvrti isplatni red.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž gp. 747/2015 od 24. decembra 2015. godine odbio žalbu predlagača i ožalbeno rešenje R4. St. 880/14 od 6. novembra 2015. godine potvrdio u stavovima četvrtom i petom njegove izreke.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da propust postupajućeg suda da namiri potraživanje podnosi teljke ustavne žalbe, koje je utvrđeno u stečajnom postupku, a protiv dužnika DP "E." iz Leskovca, u stečaju, koji je društveno preduzeće, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine iz člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskim odlukama (sličan stav je izražen i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici : www.ustavni.sud.rs). Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasni k RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Uzimajući u obzir praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud smatra da podnositeljka ustavne žalbe ima pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđe nih u stečajnom postupku, koji joj nije isplaćen (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). S tim u vezi, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosi teljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku P rivrednog suda u Leskovcu St. 34/10, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

7. Ocenjujući istaknutu povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnositeljka svojim navodima izražava nezadovoljstvo iznosima koji su joj osporenim rešenjima dosuđeni na ime naknade nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13), preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da su redovni sudovi u ovom slučaju usvojili zahtev podnositeljke za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naložili da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak okonč ao u najkraćem roku i dosudili joj naknad u, te da su jasno obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Takođe, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 10.000 dinara nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala eventualna povreda prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove još jednom preispita odluku o visini naknade nematerijalne štete. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u tom delu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke (ovakav stav je Ustavni sud već izrazio u više svojih odluka, videti npr. Odluku Už-7341/2015 od 20. septembra 2017. godine).

8. Budući da je podnositeljki usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na imovi nu iz člana 58. Ustava, te da joj je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete , Ustavni sud je, u smislu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, našao da je to dovoljno kako bi se, u konkretnom slučaju, postiglo pravično zadovoljenje, zbog čega je u tački 3. izreke zahtev za naknadu ne materijalne štete odbio kao neosnovan, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. istog zakona.

9. Što se tiče zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da za to nema osnova, u smislu odredbe člana 6. s tav 2. Zakona o Ustavnom sudu (s tim u vezi videti , pored mnogih drugih, Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

10. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečaju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti