Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe privrednog društva zbog nedostatka ustavnopravnih razloga i neblagovremenosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu „ALFA PLAST“ DOO. Deo žalbe protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda odbačen je jer nisu navedeni ustavnopravni razlozi, dok je deo protiv presuda nižih sudova odbačen kao neblagovremen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: zamenik predsednika dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi ''ALFA PLAST'' DOO iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. septembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba ''ALFA PLAST'' DOO izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Kragujevcu P. 3575/08 od 9. oktobra 2009. godine, presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2182/10 od 27. avgusta 2010. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Gzz. 4/11 od 9. marta 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. ''ALFA PLAST'' DOO iz Kragujevca je 23. maja 2011. godine, preko punomoćnika Dragoljuba Joksimovića, advokata iz Kragujevca, Ustavnom sudu izjavilo ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Kragujevcu P. 3575/08 od 9. oktobra 2009. godine, presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2182/10 od 27. avgusta 2010. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Gzz. 4/11 od 9. marta 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da sud nije nezavisno i nepristrasno odlučio o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, te da su sudovi primenjivali pozitivne propise na štetu podnosioca. Dalje se navodi da je sud postupao po neurednoj tužbi, te da je veštačenje obavljeno u prostorijama ''LHB'' banke koja nije bila stranka u postupku, pri čemu, veštak nije obavestio stranke o vremenu veštačenja. Takođe se ističe da je veštak dostavio nepotpun i neprecizan nalaz od 6. februara 2007. godine, a sud je odbio predlog da veštak dopuni nalaz, kao i predlog da se izvede novo veštačenje. Konačno, podnosilac navodi da su ''nišestepeni sudovi pogrešno raspravili pitanje pravne valjanosti izvršenja obaveze''.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.

Odredbom člana 84. stav 1. navedenog zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Gzz. 4/11 od 9. marta 2011. godine odbačen kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca izjavljen protiv ustavnom žalbom osporenih presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2182/10 od 27. avgusta 2010. godine i Opštinskog suda u Kragujevcu P. 3575/08 od 9. oktobra 2009. godine.

Kako Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi odlučuje u granicama postavljenog zahteva, Sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe nije naveo ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na to da mu je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Gzz. 4/11 od 9. marta 2011. godine povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Naime, podnosilac navodi isključivo razloge koji se odnose na odluke koje su prethodile osporenom rešenju Vrhovnog kasacionog suda, smatrajući da je nezakonito obavezan da tužiocu isplati dug po osnovu zajma.

Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe ne osporava zakonski osnov za odbacivanje zahteva za zaštitu zakonitosti i da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom da je osporenim procesnim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Gzz. 4/11 od 9. marta 2011. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

4. U vezi dela ustavne žalbe kojim se osporavaju presuda Opštinskog suda u Kragujevcu P. 3575/08 od 9. oktobra 2009. godine i presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2182/10 od 27. avgusta 2010. godine, Ustavni sud ukazuje na svoj ranije utvrđen pravni stav da je u parničnom postupku donošenjem odluke o reviziji, odnosno po zahtevu za zaštitu zakonitosti iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Međutim, ovakvo pravno stanovište se ne može primeniti kada zahtev za zaštitu zakonitosti nije dozvoljeno pravno sredstvo, odnosno kada nije izjavljen na zakonom propisan način. Kako je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti odbačen kao nedozvoljen, jer nije izjavljen iz zakonom dozvoljenog razloga (već zbog pogrešne primene materijalnog prava i utvrđenog činjeničnog stanja), Sud je ocenio da je donošenjem odluke o žalbi protiv prvostepene presude iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Zbog toga se i blagovremenost ustavne žalbe u preostalom delu u konkretnom slučaju ima ceniti u odnosu na dan dostavljanja drugostepene presude.

Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2182/10 od 27. avgusta 2010. godine primio pre 9. marta 2011. godine kada je doneta odluka o zahtevu za zaštitu zakonitosti, a da je ustavna žalba izjavljena 23. maja 2011. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud odbacio i ustavnu žalbu u delu izjavljenom protiv osporenih presuda, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog zakona.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

ZAMENIK PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

dr Marija Draškić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe privrednog društva zbog nedostatka ustavnopravnih razloga i neblagovremenosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti