Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga za povredu prava

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Vrhovnog suda Srbije. Žalba je ocenjena kao nedopuštena jer podnosilac nije naveo ustavnopravne razloge koji bi se mogli dovesti u vezu sa istaknutim povredama Ustavom zajemčenih prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2299/2009
21.01.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Velimira Armuša iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. januara 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Velimira Armuša izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 1014/09 od 24. septembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Velimir Armuš iz Subotice, preko punomoćnika Olivere Jovanić, advokata iz Subotice, podneo je Ustavnom sudu 3. decembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 1014/09 od 24. septembra 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na naknadu štete prouzrokovane nezakonitim ili nepravilnim radom državnog organa i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama čl. 32, 35. i 36. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi: da je Opštinski sud u Subotici podnosiocu ustavne žalbe povredio pravo na pravično suđenje i „učinio bitnu povredu postupka iz člana 361. stav 2. tačka 8. jer su prvostepena presuda i kompletni spisi prvostepenog postupka napisani latiničnim pismom“; da su „pogrešni stavovi u vezi nezakonitog rada državnog organa“ postupajućeg suda; da su „u sporovima sa tužbenim zahtevom iste prirode, protiv iste tužene, pravilno usvojeni tužbeni zahtevi“, čime je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na jednaku zaštitu prava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS'“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. 1014/09 od 24. septembra 2009. godine odbijena revizija tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv presude Okružnog suda u Subotici Gž.1. 208/08 od 22. decembra 2008. godine.

U ustavnoj žalbi se ne navode ustavnopravni razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa istaknutim povredama prava zajemčenih odredbama čl. 32, 35. i 36. Ustava. Naime, povreda prava na pravično suđenje argumentuje se time da su „prvostepena presuda i kompletni spisi prvostepenog postupka napisani latiničnim pismom“, iako je ustavnom žalbom osporena presuda Vrhovnog suda Srbije doneta po reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv navedene drugostepene presude. Stoga, Ustavni sud nalazi da se, sa jedne strane, razlozi žalbe ni na koji način ne mogu dovesti u vezu sa osporenim aktom, niti se, sa druge strane, izneti razlozi mogu smatrati ustavnopravnim razlozima, imajući u vidu da je, bez obzira na navode ustavne žalbe podnosilac koristio sve zakonske mogućnosti da pred višim sudovima ostvaruje zaštitu svojih prava. Povreda prava na naknadu štete prouzrokovane nezakonitim ili nepravilnim radom državnog organa (član 35. Ustava) obrazlaže se time da su „pogrešni... stavovi... prvostepenog suda, a sa kojim se složio i drugostepeni sud“, pri čemu se detaljno izneti razlozi zašto su, po mišljenju podnosioca, ti stavovi pogrešni, ne mogu, po oceni Ustavnog suda, smatrati ustavnopravnim razlozima koji se mogu dovesti u vezu sa sadržinom naznačenog prava iz člana 35. Ustava, već predstavljaju izraz subjektivnog shvatanja podnosioca ustavne žalbe o tome kako su postupajući sudovi trebali da ocene utvrđeno činjenično stanje i tumače odredbe materijalnog prava. Konačno, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe svoje tvrdnje o povredi prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. Ustava nije potkrepio dostavljanjem dokaza u prilog ovih tvrdnji, što je osnovna pretpostavka da se navod o različitom postupanju sudova u istim činjeničnim i pravnim situacijama učini ustavnopravno utemeljenim, posebno imajući u vidu da je u ime podnosioca ustavnu žalbu podneo punomoćnik koji je advokat.

Na osnovu iznetog, Ustavni sud je našao da nenavođenje ustavnopravnih razloga za povredu označenih Ustavom zajemčenih prava podnetu ustavnu žalbu čini nedopuštenom, pa je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga za povredu prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti