Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojima je odbijen zahtev za naknadu troškova izvršnog postupka. Iako je postojao procesni propust u prvostepenom rešenju, on nije bio takvog značaja da postupak učini nepravičnim.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stojše Filipovića iz Loznice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. jula 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Stojše Filipovića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Loznici I. 211/07 od 3. jula 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Šapcu Gž. 1499/07 od 30. jula 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stojša Filipović iz Loznice podneo je 3. januara 2008. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Loznici I. 211/07 od 3. jula 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Šapcu Gž. 1499/07 od 30. jula 2007. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi se navodi da je rešenjem Okružnog suda u Šapcu Gž. 1499/07 od 30. jula 2007. godine odbijena žalba koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv rešenja Opštinskog suda u Loznici I. 211/07 od 3. jula 2007. godine. Prvostepeno rešenje potvrđeno je u stavu 2. izreke, kojim je odbijen predlog izvršnih poverilaca da im izvršni dužnik naknadi troškove izvršnog postupka koji su nastali posle donošenja rešenja o izvršenju. Podnosilac ustavne žalbe ističe da je Opštinski sud u Loznici propustio da u rešenju navede odredbe materijalnog prava koje je primenio odlučujući o zahtevu za naknadu troškova. Podnosilac dalje navodi da Okružni sud u Šapcu nije cenio njegove navode iznete u žalbi o «pogrešnim tvrdnjama prvostepenog suda, koje su dovele do pogrešnog pravnog zaključka o pisanju nepotrebnih i suvišnih podnesaka». Po oceni podnosioca ustavne žalbe, «sud nije ispoštovao ni najosnovnije procesne norme, koje su garancija pravičnog i fer suđenja, a ne prazna forma».

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba može se izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju koja je priložena uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Rešenjem Opštinskog suda u Loznici I. 211/07 od 3. jula 2007. godine utvrđeno je da je, usled prebijanja potraživanja, prestalo potraživanje izvršnih poverilaca Stojše Filipovića i Borke Filipović, oboje iz Loznice, prema izvršnom dužniku Radovanu Keniću iz Loznice, u ukupnom iznosu od 15.080,00 dinara, pa je izvršenje određeno rešenjem o izvršenju ovog suda I. 211/07 od 23. februara 2007. godine obustavljeno. Stavom 2. izreke navedenog rešenja odbijen je kao neosnovan predlog izvršnih poverilaca da im izvršni dužnik naknadi troškove izvršnog postupka koji su nastali posle donošenja rešenja o izvršenju u ukupnom iznosu od 5.400,00 dinara. U obrazloženju rešenja se navodi da su izvršni poverioci sami prouzrokovali troškove izvršenja, pisanjem «nepotrebnih i suvišnih» podnesaka, a imajući u vidu da je izvršni dužnik obavestio o prebijanju potraživanja pravnog prethodnika izvršnih poverilaca pre podnošenja predloga za dozvolu izvršenja. Stoga, po oceni suda, nema osnova da se izvršni dužnik obaveže da naknadi troškove postupka izvršenja koje je izvršnim poveriocima prouzrokovao njihov pravni prethodnik.
Rešenjem Okružnog suda u Šapcu Gž.1499/07 od 30. jula 2007. godine odbijena je kao neosnovana žalba koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv odluke o troškovima sadržane u stavu 2. izreke rešenja Opštinskog suda u Loznici I. 211/07 od 3. jula 2007. godine. Po mišljenju Okružnog suda u Šapcu, pravilno je odlučio prvostepeni sud o zahtevu izvršnih poverilaca za naknadu troškova izvršnog postupka, s obzirom na to da je izvršni dužnik 25. januara 2007. godine obavestio pravnog prethodnika izvršnih poverilaca o prebijanju međusobnih potraživanja, a da je izvršnim poveriocima sporno potraživanje ustupljeno 8. februara 2007. godine.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se ustavnom žalbom ukazuje, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.), kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.).
Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, pored navedenih ustavnih odredaba, od značaja su odredbe Zakona o obligacionim odnosima («Službeni list SFRJ», br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i «Službeni list SRJ», br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99), Zakona o izvršnom postupku («Službeni glasnik RS», broj 125/04) i Zakona o parničnom postupku («Službeni glasnik RS», broj 125/04).
Zakonom o obligacionim odnosima je propisano, pored ostalog, da dužnik može prebiti potraživanje koje ima prema poveriocu sa onim što ovaj potražuje od njega, ako oba potraživanja glase na novac ili druge zamenljive stvari istog roda i iste kakvoće i ako su oba dospela (član 336.), da prebijanje ne nastaje čim se steknu uslovi za to, nego je potrebno da jedna strana izjavi drugoj da vrši prebijanje, a da se posle izjave o prebijanju smatra da je prebijanje nastalo onog časa kad su se stekli uslovi za to (član 337.).
Zakon o izvršnom postupku propisuje: da prvostepeni sud može, ako oceni da je osnovana, žalbu izvršnog dužnika izjavljenu protiv rešenja o izvršenju u roku, usvojiti, ukinuti rešenje o izvršenju, obustaviti izvršenje u celini ili delimično i ukinuti sprovedene radnje (član 19.); da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno (član 27.); da je izvršni poverilac dužan da izvršnom dužniku na njegov zahtev nadoknadi troškove izvršenja koje mu je neosnovano prouzrokovao (član 43. stav 5.).
Zakonom o parničnom postupku uređeno je: da pismeno izrađena presuda mora imati uvod, izreku i obrazloženje (član 342. stav 1.), te da će u obrazloženju sud izložiti zahteve stranaka i njihove navode o činjenicama na kojima se ti zahtevi zasnivaju, dokaze, kao i propise na kojima je sud zasnovao presudu, ako zakonom nije drukčije određeno (stav 2.); da će se, pored ostalih, i odredbe člana 342. ovog zakona shodno primenjivati na rešenja (član 354.); da u obrazloženju presude, odnosno rešenja drugostepeni sud treba da oceni žalbene navode od značaja i da navede razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti (član 382. stav 1.).

5. Ocenjujući da li je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje garantovano odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ispitivao da li je u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe došlo do povrede procesnih pravila koja se odnose na obavezu suda da, odlučujući o pravima i obavezama građana, obrazloži svoju odluku, kao i da li je eventualna povreda tih pravila od takvog značaja da čini postupak nepravičnim za podnosioca ustavne žalbe.
Analizirajući osporena rešenja sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je utvrdio da rešenje Opštinskog suda u Loznici I. 211/07 od 3. jula 2007. godine sadrži obrazloženje, da je u njemu izložen zahtev o kome sud treba da odluči i da su navedeni razlozi o bitnim činjenicama koji su opredelili sud da odbije zahtev izvršnih poverilaca za naknadu troškova izvršnog postupka. Iako u rešenju nisu navedene odredbe zakona na osnovu kojih je sud odlučio o troškovima postupka, po oceni Ustavnog suda, navedeni propust nije uticao na donošenje zakonite i pravilne odluke. Naime, osporenim rešenjem Opštinskog suda u Loznici obustavljeno je izvršenje, s obzirom na to da je potraživanje izvršnih poverilaca prestalo prebijanjem. Prvostepeni sud je utvrdio da je izvršni dužnik dopisom od 25. januara 2007. godine obavestio pravnog prethodnika izvršnih poverilaca o tome da je saglasan da se izvrši prebijanje njihovih međusobnih potraživanja, a potraživanje za koje je određeno izvršenje ustupljeno je izvršnim poveriocima 8. februara 2007. godine. Kako je sporno potraživanje prestalo još pre nego što je ustupljeno izvršnim poveriocima, izvršni dužnik ne može biti obavezan da ga izmiri, niti da snosi troškove izvršnog postupka. Naprotiv, s obzirom na to da je izvršni postupak okončan obustavljanjem izvršenja, izvršni poverilac je bio u obavezi da izvršnom dužniku nadoknadi troškove izvršenja koje mu je neosnovano prouzrokovao, saglasno članu 43. stav 5. Zakona o izvršnom postupku.
U pogledu osporenog drugostepenog rešenja, Ustavni sud je utvrdio da ono takođe sadrži obrazloženje, da su u njemu konstatovani razlozi zbog kojih je žalba izjavljena i ocena suda o tome da nisu učinjene bitne povrede postupka na koje sud pazi po službenoj dužnosti, niti povrede pravila izvršnog postupka. Okružni sud u Šapcu ocenio je da žalba nije osnovana i da je prvostepeni sud doneo pravilnu odluku, navodeći za nju jasne i razumljive razloge.
Polazeći od iznetog, Ustavni sud je našao da je u prvostepenom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe učinjena povreda procesnih pravila time što je Opštinski sud u Loznici propustio da navede odredbe zakona na osnovu kojih je odlučio o troškovima postupka u predmetu I. 211/07, a da ni Okružni sud u Šapcu rešenjem Gž. 1499/07 od 30. jula 2007. godine nije otklonio navedenu povredu. Međutim, Ustavni sud je ocenio da navedena povreda nije od takvog značaja da čini postupak nepravičnim za podnosioca ustavne žalbe, te je utvrdio da rešenjem Opštinskog suda u Loznici I. 211/07 od 3. jula 2007. godine i rešenjem Okružnog suda u Šapcu Gž. 1499/07 od 30. jula 2007. godine nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe iz člana 32. stav 1. Ustava.
Ustavni sud smatra da osporenim rešenjima podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo zajemčeno članom 36. stav 1. Ustava, budući da podnosilac ustavne žalbe nije izneo ustavnopravno prihvatljive razloge za povredu prava na jednaku pravnu zaštitu u postupku pred sudom, niti je dostavio dokaze o drugačijem postupanju suda u istoj pravnoj situaciji.
Takođe, po oceni Ustavnog suda, osporenim aktima nije povređeno ni pravo na pravno sredstvo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava. To pravo, pre svega, podrazumeva mogućnost preispitivanja svake odluke državnog organa ili organizacije koja vrši javna ovlašćenja, a kojom je odlučivano o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu nekog lica, od strane višeg organa. Ova garancija podrazumeva da pravni lek bude delotvoran i dostupan, kao i da omogući uklanjanje posledica koje su povredom prava nastale. Kako je u izvršnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe podnosilac ustavne žalbe protiv prvostepenog rešenja izjavio žalbu, pravo na pravno sredstvo zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava obezbeđeno je u drugostepenom izvršnom postupku u kome je odlučeno o njegovoj žalbi.
Polazeći od iznetog, Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu («Službeni glasnik RS», broj 109/07).

6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić