Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog instancionog postupanja

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu podnetu protiv presude Vrhovnog suda Srbije. Žalbom se u suštini zahtevalo instanciono postupanje i ponovno ispitivanje zakonitosti odluke o visini naknade nematerijalne štete, što nije u nadležnosti Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2300/2009
27.01.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Tarackog iz Bikova, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 27. januara 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragana Tarackog izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 155/09 od 10. septembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Taracki iz Bikova, preko punomoćnika Olivere Jovanić, advokata iz Subotice, podneo je Ustavnom sudu 3. decembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 155/09 od 10. septembra 2009. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, prava na „zabranu diskriminacije, prava na zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda“, prava na ljudsko dostojanstvo, prava na rehabilitaciju i naknadu štete, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama čl. 21, 22, 25, 32, 35. i 36. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS'“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. 155/09 od 10. septembra 2009. godine odbijena revizija tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv presude Okružnog suda u Subotici Gž. 155/09 od 10. septembra 2009. godine.

Ustavnom žalbom se traži instanciono postupanje Ustavnog suda, jer podnosilac ustavne žalbe svoje navode o povredi označenih Ustavom zajemčenih prava zasniva na tvrdnjama da je sud „pogrešno primenio materijalno pravo, na štetu tužioca, kad nije u celosti uvažio tužbeni zahtev, u pogledu iznosa traženih za naknadu nematerijalne štete, jer je dosudio prenizak iznos“, uz detaljno ponovno upuštanje u osporavanje ocene dokaza na kojima se zasnivaju odluke redovnih sudova donete u parničnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe.

Stoga je utvrđeno da se ustavnom žalbom, u suštini, zahteva da Ustavni sud još jednom, kao instancioni sud, ispita zakonitost osporene presude Vrhovnog suda Srbije u odnosu na visinu dosuđene nematerijalne štete. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom.

U pogledu ukazivanja na povredu načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud ocenjuje da se navodi ustavne žalbe da je do povrede označenog načela došlo tako što je podnosilac ustavne žalbe "bio diskriminisan u odnosu na drugu stranu u postupku- Republiku Srbiju, Vojsku Srbije, jer su njoj sudovi, tokom postupka tolerisali zastupanje od strane lica, koje to po zakonu ne može biti", pri čemu se pod tim licem podrazumeva Direkcija za imovinsko-pravne poslove Ministarstva odbrane, kao i da je diskriminacija učinjena time što podnosiocu ustavne žalbe parnični troškovi nisu dosuđeni "u celosti", ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima koji se na bilo koji način mogu dovesti u vezu sa ustavnom zabranom neposredne ili posredne diskriminacije po bilo kom osnovu.

Takođe, navođenje da je povreda prava iz člana 36. stav 2. učinjena "jer sudovi u žalbenom postupku nisu reagovali na neovlašćeno zastupanje tužene RS MO", ne mogu se dovesti u vezu niti sa osporenom revizijskom presudom, niti sa sadržinom Ustavom zajemčenog prava na pravno sredstvo, imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe ne samo imao, već je i iskoristio svoje zakonsko pravo da izjavi kako žalbu kao redovno pravno sredstvo, tako i reviziju kao vanredni pravni lek.

Konačno, Ustavni sud konstatuje da povodom povreda ostalih Ustavom zajemčenih prava na koje se podnosilac ustavne žalbe poziva, u ustavnoj žalbi nisu navedeni bilo kakvi razlozi na kojima se zasnivaju tvrdnje o njihovoj povredi ili uskraćivanju.

Imajući u vidu sve izneto, Ustavni sud je utvrdio da je podneta ustavna žalba nedopuštena, te je stoga odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog instancionog postupanja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti