Ustavni sud: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku o prestanku službe u vojsci koji je trajao preko šest godina. Kao razlog je navedeno neefikasno postupanje upravnih organa i višestruko vraćanje predmeta na ponovno odlučivanje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić , dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nenada Mitića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. jula 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Nenada Mitića i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Vojnom poštom 1097 Niš u predmetu interni broj 3-91-1/06 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se ustavna žalba u preostalom delu odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nenad Mitić iz Niša podneo je 23. maja 2011. godine, preko punomoćnika Žarka Vujovića , advokata iz Niša , ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 24849/10 od 5. maja 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku i z člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

U ustavnoj žalbi se detaljno opisuje tok osporenog upravnog postupka koji je trajao od 8. aprila 2005. godine do 5. maja 2011. godine. Ističe se da je reč o veoma prostom i jednostavnom postupku, koji je tajao "punih sedam godina", iako je u pitanju radni spor koji, prema odredbi člana 435. Zakona o parničnom postupku, predstavlja hitan postupak. Dalje se navodi da pravo na pravično suđenje sadrži i garanciju da odluka suda o nečijem pravu mora biti doneta u postupku sprovedenom u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način. S tim u vezi, ističe se da Upravni sud nije cenio ni jedan jedini navod tužbe, već je samo konstatovao da tužbeni navodi nisu bili od uticaja na drugačiju oduku suda.

Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava, poništi osporenu presudu Upravnog suda i naknadi podnosiocu nematerijalnu štetu u iznosu od 450.000,00 dinara.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku iz priložene dokumentacije i spisa predmeta Vojne pošte 1097 Niš interni broj 3-91-1/06 i Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 24849/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Vojne pošte 7357 Leskovac interni broj 15-337 od 8. aprila 2005. godine, u stavu prvom dispozitiva, utvrđeno je da Nenadu Mitiću, ovde podnosiocu ustavne žalbe, prestaje služba u Vojsci Srbije i Crne Gore, po potrebi službe, na osnovu člana 143. stav 1. tačka 9) Zakona o Vojsci Jugoslavije, a kao dan prestanka službe označen je 10. maj 2005. godine. U stavu drugom dispozitiva podnosiocu je određen otkazni rok od 30 dana, dok je u stavu trećem dispozitiva podnosiocu priznato pravo na otpremninu u visini dvanaestostrukog iznosa bruto plate, koju je ostvario za mesec april 2005. godine.

U spisima predmeta i dostavljenoj dokumentaciji se ne nalazi drugostepeno rešenje kojim je poništeno navedeno prvostepeno rešenj e od 8. aprila 2005. godine. Međutim, u žalbi koju je podnosilac izjavio protiv prvostepenog rešenja od 7. novembra 2005. godine, koja se nalazi u spisima predmeta, navedeno je da je prvostepeno rešenje od 8. aprila 2005. godine poništeno.

Rešenjem Vojne pošte 1097 Niš interni broj 2-205-2/05 od 7. novembra 2005. godine donetim u ponovnom postupku , u stavu prvom dispozitiva, utvrđeno je da podnosiocu ustavne žalbe prestaje služba u Vojsci Srbije i Crne Gore , bez njegove saglasnosti, zbog isteka rok a raspolaganja u ukupnom trajanju od godinu dana, na osnovu člana 143. stav 1. tačka 9) Zakona o Vojsci Jugoslavije , a kao dan prestanka službe označen je 31. decembar 2005. godine.

Rešenjem Vojne pošte 1084 Beograd Up-2 broj 63-2 od 17. aprila 2006. godine usvojena je žalba podnosioca i poništeno je prvostepeno rešenje Vojne pošte 1097 Niš od 7. novembra 2005. godine.

Vojna pošta 1097 Niš je u ponovnom postupku donela rešenje interni broj 3-91-1/06 od 15. maja 2006. godine, kojim je, u stavu prvom dispozitiva , utvrđeno da je podnosiocu prestala služba u Vojsci bez njegove saglasnosti, zbog ukidanja radnog mesta na kojem je bio raspoređen, na osnovu člana 143. stav 1. tačka 9) Zakona o Vojsci Jugoslavije, a kao dan prestanka službe označen je 31. decembar 2005. godine. Istim rešenjem podnosiocu je priznato pravo na otpremninu u visini dvanaestostrukog iznosa bruto plate, koju je ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kom mu prestaje služba u Vojsci (stav drugi dispozitiva), dok je u stavu trećem dispozitiva određeno da podnosilac pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu nezaposlenosti ostvaruje kod Nacionalne službe za zapošljavanje.

Rešenje Vojne pošte 1084 Beograd Up-2 broj 63-4/2006 od 14. jula 2006. godine, kojim je odbijena žalba podnosioca ustavne žalbe, poništeno je u upravnom sporu koji je okončan presudom Vrhovnog suda Srbije U. 3961/06 od 24. maja 2007. godine. U obrazloženju pomenute presude je navedeno da tuženi organ nije ocenio sledeće žalbene navode : prvo, da nije ukinuto radno mesto na kome je podnosilac radio; drugo, da nije smanjen broj izvršilaca na tom radnom mestu; treće, da se prvostepeno rešenje ne može izvršiti u delu koji se odnosi na isplatu otpremnine, čija visina i rok u kome se mora isplatiti nisu utvrđeni; treće, da zaključak da podnosilac nije mogao biti raspoređen na drugo radno mesto nije zasnovan na odgovarajućim dokazima, činjenicama i razlozima.

Drugostepeni organ je u izvršenju navedene presude Vrhovnog suda Srbije doneo rešenje Up-2 broj 63-16/2006 od 28. februara 2008. godine, kojim je ponovo odbio žalbu podnosioca kao neosnovanu. U obrazloženju navedenog drugostepenog rešenja je konstatovano da su u ponovnom postupku pribavljeni akti Sektora za ljudske resurse - Uprava za kadrove Ministarstva odbrane interni broj 1209-2 od 20. februara 2008. godine, Vojne pošte 1097 Niš interni broj 6-319 od 9. novembra 2007. godine, Nacionalne službe za zapošljavanje - Filijala Niš broj 0310-101-1021/2007 od 4. januara 2008. godine i Računovodstvenog centra Ministarstva odbrane interni broj 8-66 od 29. januara 2008. godine. Drugostepeni organ je, nakon izvođenja pribavljenih dokaza, koji se nalaze u spisima predmeta, utvrdio da je ukinuto radno mesto podnosioca ustavne žalbe, da nisu postojale mogućnosti ostvarivanja nekog od prava predviđenih odredbom člana 144. stav 1. Zakona o Vojsci Jugoslavije, kao i da je podnosiocu isplaćena pripadajuća jednokratna otpremnina u opredeljenom novčanom iznosu.

Odlučujući o tužbi podnosioca podnetoj protiv rešenja Vojne pošte 1084 Beograd Up-2 broj 63-16/2006 od 28. februara 2008. godine, Upravni sud je presudom U. 3297/10 (2008) od 8. aprila 2010. godine uvažio tužbu i poništio navedeno drugostepeno rešenje. Upravni sud je našao da je drugostepeni organ koji je postupao u izvršenju presude Vrhovnog suda Srbije U. 3961/06 od 24. maja 2007. godine, učinio povredu odredaba člana 9. u vezi člana 133. Zakona o opštem upravnom postupku, koja je bila od uticaja na zakonitost pobijanog rešenja. Kako je tuženi organ sam upotpunio postupak i utvrdio odlučne činjenice za rešavanje konkretne upravne stvari, pri čemu podnosiocu nije omogućio učešće u postupku, Upravni sud je ukazao tuženom organu da je u obavezi da u ponovnom postupku pruži mogućnost podnosiocu da se izjasni o činjenicama i okolnostima na kojima se zasniva pobijano rešenje.

Drugostepeni organ je u izvršenju navedene presude Upravnog suda doneo rešenje Up-2 broj 63-30/2006 od 28. juna 2010. godine, kojim je po treći put odbio žalbu ponosioca kao neosnovanu. U obrazloženju rešenja je konstatovano da se punomoćnik podnosioca aktom od 27. maja 2010. godine izjasnio u ponovnom postupku o naknadno pribavljenim dokazima, ističući da se na dokazima pribavljenim nakon donošenja prvostepenog rešenja ne može zasnivati zaključak o činjeničnom stanju iz 2005. godine. Drugostepeni organ je ocenio da se naknadno pribavljenim dokazima može utvrđivati činjenično stanje koje je postojalo u vreme prestanka službe podnosioca u Vojsci, nalazeći da su time otklonjeni svi nedostaci na koje je ukazao sud u presudi.

Osporenom presudom Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 24849/10 od 5. maja 2011. godine odbijena je kao neosnovana tužba kojom je podnosilac ustavne žalbe pobijao zakonitost konačnog rešenja Vojne pošte 1112 Beograd Up-2 broj 63-30/2006 od 28. juna 2010. godine. Upravni sud je u obrazloženju osporene presude naveo: da je iz akta Komande kopnene Vojske interni broj 6-319 od 9. novembra 2007. godine utvrdio da je Odlukom ministra odbrane državna tajna broj 223-1 od 31. decembra 2004. godine ukinuta Komanda Prištinskog korpusa sa danom 15. avgusta 2005. godine; da je iz akta Ministarstva odbrane - Sektor za ljudske resurse – Uprava za kadrove interni broj 1209-2 od 20. februara 2008. godine utvrdio da u vreme kada je podnosiocu prestala služba, nije postojala mogućnost raspoređivanja istog na drugo odgovarajuće radno mesto, niti njegova prekvalifikacija; da je iz obaveštenja Nacionalne službe za zapošljavanje - Filijala Niš broj 0310-101-1021/2007 od 4. januara 2008. godine utvrdio da na dan prestanka službe podnosioca na evidenciji službe nije bilo prijava o slobodnom radnom mestu ili zahteva za posredovanje koji bi odgovarali kvalifikaciji i iskustvu podnosioca. Polazeći od navedenog, Upravni sud je zaključio da je pravilno postupio tuženi organ kada je pobijanim rešenjem odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca, nalazeći da su ispunjeni uslovi iz člana 143. stav 1. tačka 9) Zakona o Vojsci Jugoslavije o prestanku službe, bez saglasnosti, zbog ukidanja radnog mesta i da se u konkretnom slučaju nije moglo obezbediti jedno od prava predviđenih odredbom člana 144. stav 1. istog zakona. Upravni sud je potom detaljno ocenio navode tužbe i naveo razloge zbog kojih je našao da je drugostepeni organ bio ovlašćen da dopuni postupak naknadnim pribavljanjem dokaza, da je podnosiocu bilo omogućeno da se izjasni o činjenicama i okolnostima na kojima je tuženi organ zasnovao svoju odluku, da je neosnovan navod podnosioca u pogledu postojanja slobodnih radnih mesta i povrede zabrane retroaktivnosti.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored navedenih ustavnih odredaba, relevantne su i odredbe Zakona o Vojsci Jugoslavije («Službeni list SRJ», br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02 i «Službeni list SCG», br. 7/05 i 44/05), koji je bio na snazi u vreme odlučivanja o prestanku službe podnositeljke ustavne žalbe, a kojima je bilo određeno: da civilnom licu u Vojsci prestaje služba bez njegove saglasnosti, pored ostalog, ako se ukida radno mesto na koje je raspoređeno ili se smanjuje broj izvršilaca na jednom radnom mestu (član 143. tačka 9)); da civilnom licu u Vojsci čije se radno mesto ukida ili se smanjuje broj izvršilaca na jednom radnom mestu prestaje služba ako mu se prethodno nije moglo obezbediti jedno od sledećih prava – zasnivanje radnog odnosa u drugom preduzeću, ustanovi ili državnom organu na radnom mestu koje odgovara njegovoj stručnoj spremi ili sticanje stručne osposoljenosti, dokvalifikacije ili prekvalifikacije za rad u Vojsci ili zasnivanje radnog odnosa u preduzeću, ustanovi, odnosno državnom organu (član 144. stav 1. tač. 1) i 2)), a da civilno lice kome se nije moglo obezbediti jedno od navedenih prava, ima pravo na jednokratnu otpremninu u visini dvanaestostrukog iznosa bruto plate sa danom prestanka službe, koju je lice ostvarilo za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje služba, kao i novčanu naknadu i druga prava po propisima o zapošljavanju države članice na čijoj teritoriji je bilo u službi (stav 2. tač. 1) i 2)).

Odredbom člana 232. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ", br. 33/97, 31/01 i 30/10) propisano je da kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, a ako drugostepeni organ nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar.

Odredbama Zakona o upravnim sporovima (''Službeni list SRJ'', broj 46/96), koji je važio do 29. decembra 2009. godine, bilo je propisano: da kad nađe da osporeni upravni akt treba poništiti, sud može, ako priroda stvari to dozvoljava i ako utvrđeno činjenično stanje pruža pouzdan osnov za to, presudom rešiti upravnu stvar, te da takva presuda u svemu zamenjuje poništeni akt (član 41. stav 3.); da ako nadležni organ posle poništenja upravnog akta donese upravni akt protivno pravnom shvatanju suda ili protivno primedbama suda u pogledu postupka, pa tužilac podnese novu tužbu, sud će poništiti osporeni akt i, po pravilu, sam rešiti stvar presudom, pri čemu takva presuda u svemu zamenjuje akt nadležnog organa (član 62. stav 1.).

5. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da se u ustavnoj žalbi netačno navodi da je predmetni upravni postupak trajao punih sedam godina. Naime, rešenje Vojne pošte 7357 Leskovac interni broj 15-337, kojim je odlučeno da podnosiocu ustavne žalbe prestaje služba u Vojsci, doneto je 8. aprila 2005. godine, a presuda Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 24849/10 kojom je odbijena tužba podnosioca, doneta je 5. maja 2011. godine, dakle nakon punih šest godina. Ustavni sud dalje konstatuje da je period u kome ovaj sud ima nadležnost da ocenjuje povredu prava na suđenje u razumnom roku započeo 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije, kojim je obezbeđena ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi. Međutim, polazeći od toga da upravni postupak i upravni spor predstavljaju jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovištu da se za utvrđivanje opravdanosti trajanja postupka u predmetu interni broj 3-91-1/06 Vojne pošte 1097 Niš, mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantno ukupno vreme trajanja predmetnog postupka od dana kada je podnosilac izjavi o žalbu protiv prvo stepenog rešenja o prestanku njegove slu žbe u Vojsci Srbije i Crne Gore od 8. aprila 2005. godine. Iako se taj datum prema stanju u spisima predmeta ne može tačno utvrditi, nesumnjivo je da je to bilo u periodu između aprila i novembra 2005. godine.

Pri ocenjivanju da li je vremenski rok za odlučivanje upravnih organa i sudova o pravu ili obavezi stranke razuman, pored samog trajanja postupka, treba ceniti i sledeće kriterijume: složenost predmeta, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje upravnih organa i sudova u povezanom ustavnom sporu , kao i to o kom pravu podnosioca je odlučivano.

Primenjujući citirane kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku na konkretan slučaj, Ustavni sud je ocenio da u osporenom postupku nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja, jer su nadležni organi bili dužni da utvrde da li je ukinuto radno mesto na koje je podnosilac ustavne žalbe bio raspoređen, i ukoliko jeste, da li je postojala mogućnost da se podnosiocu obezbedi neko od prava koja mu po zakonu pripadaju kao licu čije je radno mesto ukinuto. Takođe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac svojim radnjama nije doprineo dugom trajanju postupka. U pogledu značaja koji za podnosioca ima predmet postupka, Ustavni sud nalazi da je odluka o zakonitosti akta na osnovu koga mu je prestala služba od egzistencijalnog značaja za podnosioca ustavne žalbe.

Ispitujući postupanje upravnih organa i sudova u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je pogrešno i nedelotvorno postupanje prvostepenog i drugostepenog upravnog organa prevashodno dovelo do nerazumno dugog trajanja osporenog postupka. Ustavni sud je utvrdio da su u predmetnom postupku za punih šest godina doneta tri prvostepena rešenja, a da je drugostepeni organ doneo pet rešenja, od čega su tri bila predmet ocene zakonitosti u upravnom sporu pred nadležnim sudovima. U posmatranom periodu, prvostepenom organu je trebalo nešto duže od godinu dana, odnosno do donošenja trećeg po redu prvostepenog rešenja od 15. maja 2006. godine, da uopšte utvrdi na osnovu kog zakonskog osnova podnosiocu može prestati služba u Vojsci - da li zbog isteka roka raspolaganja ili zbog ukidanja radnog mesta na koje je bio raspoređen. Nadalje, drugostepeni organ je delimično postupio po nalogu iz presude Vrhovnog suda Srbije od 24. maja 2007. godine i rešenjem od 28. februara 2008. godine dopunio postupak, ali nije omogućio podnosiocu ustavne žalbe da se izjasni o naknadno pribavljnim dokazima, čime je ponovo učinio povredu pravila postupka koja je bila od uticaja na pravilno rešenje stvari. To je prouzrokovalo pokretanje drugog po redu upravnog spora koji je trajao nešto duže od dve godine. S tim u vezi, Ustavni sud primećuje da je Upravni sud već tada mogao da, saglasno odredbi člana 62. stav 1. tada važećeg Zakona o upravnim sporovima, sam otkloni uočene povrede pravila postupka i presudom reši predmetnu upravnu stvar , posebno ako se ima u vidu, kako se u krajnjem ishodu ovog postupka ispostavilo, da je utvrđeno činjenično stanje pružalo pouzdan osnov za to, a priroda stvari to nesumnjivo dozvoljavala. Umesto toga, predmet je vraćen drugostepenom organu na ponovni postupak, uz obavezu da postupi po iznetim primedbama u pogledu postupka. Na taj način je za još jednu godinu produženo trajanje konkretnog postupka, koji je okončan osporenom presudom Upravnog suda, nakon trećeg po redu vođenog upravnog spora. Prema stanovištu koje je izrazio i Evropski sud za ljudska prava, činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (na primer, videti presudu ''Pavlyulynets protiv Ukrajine'' od 6. septembra 2005. godine, broj predstavke 70763/01, i presudu ''Cvetković protiv Srbije'' od 10. juna 2008. godine, broj predstavke 17271/04).

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj upravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i praksi i kriterijumima Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Iz tih razloga, Ustavni sud je utvrdio povredu navedenog ustavnog prava i usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – US) , odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

7. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je povređeno i pravo na pravično suđenje time što je Upravni sud u obrazloženju osporene presude samo konstatovao da tužbeni navod i nisu od uticaja na drugačiju odluku suda, propuštajući da se o njima izjasni.

Saglasno odredbi člana 32. stav 1. Ustava, postoji obaveza sudova i drugih državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja da obrazlože svoje odluke. Međutim, ova obaveza ne znači da je sud u upravnom sporu dužan da detaljno oceni svaki navod istaknut u tužbi. Ovo posebno iz razloga što je, saglasno odredbi člana 38. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, koji se primenjivao u vreme donošenja osporene presude, rešavanje sudova u upravno-sudskom postupku imalo svoje osobenosti u smislu primene načela oslanjanja na činjenično stanje utvrđeno u upravnom postupku.

Ustavni sud konstatuje da iz obrazloženja osporene presude proizlazi da je Upravni sud nakon izvršenog uvida u spise predmeta došao do zaključka da ne postoji protivrečnost između činjeničnog stanja koje je u ponovnom postupku utvrdio drugostepeni organ i izneo u obrazloženju svog rešenja i stanja u spisima predmeta. Drugostepeni upravni organ je u ponovnom postupku pribavio isprave (akt Komande kopnene Vojske interni broj 6-319 od 9. novembra 2007. godine, akt Ministarstva odbrane - Sektor za ljudske resurse – Uprava za kadrove interni broj 1209-2 od 20. februara 2008. godine, obaveštenja Nacionalne službe za zapošljavanje - Filijala Niš broj 0310-101-1021/2007 od 4. januara 2008. godine i akt Računovodstvenog sektora o isplati otpremnine interni broj 206-1 od 24. januara 2008. godine ), predočio ih podnosiocu i omogućio mu da se o njima izjasni. Nakon izvođenja pribavljenih dokaza, u kome je učestvovao i podnosilac ustavne žalbe, drugostepeni organ je utvrdio da je ukinuto radno mesto podnosioca ustavne žalbe i da nisu postojale mogućnosti ostvarivanja nekog od prava predviđenih odredbom člana 144. stav 1. Zakona o Vojsci Jugoslavije. S obzirom na to da je u konkretnom upravnom sporu odlučivano o zakonitosti konačnog upravnog akta na podlozi činjenica utvrđenih u upravnom postupku, to nije postojala obaveza suda da obrazlaže sve navode tužbe ukoliko su oni već isticani i cenjeni u upravnom postupku koji je prethodio upravnom sporu. Pored toga, Upravni sud se u osporenoj presudi izjasnio o pojedinačnim navodima tužbe, iznoseći dovoljne i jasne razloge zbog kojih je našao da su neosnovani. Stoga ne stoji paušalna tvrdnja podnosioca da Upravni sud nije cenio nijedan navod tužbe .

Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe, pre obraćanja Ustavnom sudu, iskoristio pravo na žalbu u upravnom postupku i pravo na tužbu u upravnom sporu, o kojima su odlučivali nadležni državni organi. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da podnosiocu ustavne žalbe osporenom presudom očigledno nije povređeno pravo na pravno sredstvo zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava.

Iz navedenih razloga, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Polazeći od iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Pravilnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Ustavni sud: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti