Povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u stečajnom postupku. Postupak je trajao preko osam godina, a podnosiočevo potraživanje iz radnog odnosa nije namireno.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2306/2020
06.06.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, dr Dragana Kolarić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. Đ . iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. juna 2024 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. Đ . i utvrđuje da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije , u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 464/11.

2. Utvrđuje se pravo S. Đ . na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku vođenom pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 464/11, umanjenih za iznose koji su mu po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev S. Đ . za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. Đ . iz Niša izjavio je Ustavnom sudu, 11. februara 2020. godine, preko punomoćnika B. M, advokata iz Niša, ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije ,u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 464/11.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, između ostalog, naveo: da je zbog propuštanja države kao vlasnika kapitala – osnivača društvenog preduzeća „M .“ Niš, onemogućen da u punom obimu namiri priznato potraživanje iz radnog odnosa i da mu je zbog toga povređeno pravo na imovinu; da je predmetni stečajni postupak otvoren rešenjem Privrednog suda u Nišu St. 464/11 od 19. maja 2011. godine; da je 6. oktobra 2011. godine održano ispitno ročište, a dopunsko 6. marta 2012. godine; da se prodaja imovine stečajnog dužnika odvijala u više faza i da ni nakon prodaje celokupne imovine stečajnog dužnika nije uspeo da namiri svoje potraživanje; da je nakon donošenja rešenja o glavnoj deobi od 14. maja 2019. godine, koje je postalo pravnosnažno 28. maja 2019. godine započet postupak isplate poverilaca, ali da isplata poverilaca trećeg isplatnog reda među kojima je i podnosilac nije ni planirana, usled nedostataka novčanih sredstva; da mu je zaključkom o dopunjenoj končanoj tabeli Privrednog suda u Nišu St. 464/11 od 6. marta 2012. godine priznato u celosti potraživanje u iznosu od 639.717,00 dinara.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da mu je povređeno pravo na imovinu u osporenom stečajnom postupku , a istakao je i zahtev za naknadu materijalne štete i zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i dostavljene dokaze, kao i dopis Privrednog suda u Nišu VIII Su-49/2023-15 od 31. maja 202 3. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DP „M.“ Niš otvoren je rešenjem Privrednog suda u Nišu St. 464/11 od 19. maja 2011. godine.

Stečajni dužnik DP „M.“ Niš je preduzeće u društvenom vlasništvu.

Podnosiocu ustavne žalbe S. Đ . utvrđeno je potraživanje u ukupnom iznosu od 639.717,00 dinara i isto je svrstano u treći isplatni red, a osnov potraživanja su neisplaćene zarade. Navedeno potraživanje nije namireno, jer nije bilo dovoljno sredstava za namirenje stečajnih poverilaca trećeg isplatnog reda.

Stečajni poverilac, ovde podnosilac, podnosio je prigovore radi ubrzavanja stečajnog postupka koji se vodio pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 464/11, pa je pravnosnažnim rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž. St. 774/17 od 4. jula 2017. godine odbijen kao neosnovan prigovor podnosioca, dok su rešenjima Privrednog suda u Nišu R4 St. 455/18 od 6. juna 2018. godine, R4 St. 1253/18 od 4. decembra 2018. godine i R4 St. 1125/19 od 14. av gusta 2019. godine odbačeni njegovi prigovori.

Stečajni postupak je zaključen rešenjem Privrednog suda u Nišu St. 464/11 od 24. decembra 2019. godine koje je objavljeno u „Službenom glasnik u Republike Srbije“, broj 1/20 , od 10. januara 2020. godine, pri čemu nije vođen postupak prema stečajnoj masi.

4. Za odlučivanje u konkretnom slučaju od značaja je dosadašnja praksa Ustavnog suda u predmetima u kojima je ustavna žalba izjavljena zbog nenamirenja potraživanja iz radnog odnosa u izvršnom i/ili stečajnom postupku prema dužniku koji je privredno društvo sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom. Ustavni sud je u tim predmetima, uvažavajući praksu Evropskog suda za ljudska prava , usvajao ustavne žalbe i utvrđivao povredu prava na imovinu, kao i pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u izvršnom, odnosno stečajnom postupku, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu već isplaćeni. Uslov za utvrđenje povrede prava na imovinu i posledično prava na naknadu materijalne štete je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u osporenom sudskom postupku, bilo da je Ustavni sud sam utvrdio ili da je to učinio nadležni sud, saglasno Zakonu o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da podnosilac nije u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, ostvario zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku pred nadležnim sudom, te da je osporeni stečajni postupak zaključen pravnosnažnim rešenjem od 24. decembra 2019. godine, Ustavni konstatuje da utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku pred Ustavnim sudom predstavlja uslov za utvrđenje povrede prava na imovinu i posledično prava na naknadu materijalne štete.

Imajući navedeno u vidu, kao i to da ustavna žalba sadrži detaljan opis toka osporenog stečajnog postupka, Ustavni sud je najpre odlučivao o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 464/11.

5. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, presuda od 14. januara 2021. godine, stav 11 .) Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Evropska konvencija) , te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, Evropski sud je ukazao i na svoju praksu u predmetu Bugarić protiv Srbije (broj predstavke 39694/10, odluka od 6. decembra 2016. godine) u kome je odbačena predstavka podnositeljke u situaciji kada je izvršni postupak trajao kraće od sedam meseci. Evropski sud je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, takođe, istakao da je u predmetu Crnišanin i drugi protiv Srbije utvrdio povredu Evropske konvencije u situaciji kada je relevantan period neizvršenja trajao između jedne godine i pet meseci i četiri godine i osam meseci.

Polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, koje prihvata i ovaj Sud, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je osporeni stečajni postupak trajao duže od osam godina i da u navedenom periodu utvrđena potraživanja podnosioca iz radnog odnosa prema preduzeću u društvenom vlasništvu nisu naplaćena, niti na drugi način namirena, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je , stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu podnosioca i utvrdio da mu je u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 464/11 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava , odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Razmatrajući tvrdnje podnosioca da mu je u osporenom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Nišu da obezbedi namirenje potraživanja podnosioca koja potiču iz radnog odnosa, prema stečajnom dužniku sa društvenim kapitalom, predstavlja povredu prava podnosioca na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu podnosioca i utvrdio da mu je u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 464/11 povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučuj ući kao u tački 1. izreke.

7. Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu Evropskog suda, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu St. 464/11, umanjenih za iznose koji su mu po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17 .) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

8. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti