Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti izvršenja pravnosnažne presude protiv dužnika sa pretežnim državnim kapitalom. Utvrđuje se pravo podnositeljke na naknadu materijalne štete u visini dosuđenog iznosa.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2309/2016
20.10.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, Katarina Manojlović Andrić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Danice Slavković iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. oktobra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Danice Slavković i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2715/13 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1253/08) podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1253/08 od 17. septembra 2008. godine. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Danica Slavković iz Čačka podnela je, 27. septembra 2013. godine, preko punomoćnika Snežane Jokić, advokata iz Čačka, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku, a potom pred Osnovnim sudom u Čačku, u predmetu I. 1253/08. Podnositeljka je istakla zahtev za naknadu nematerijalne štete, kao i materijalne štete opredeljene rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1253/08 od 17. septembra 2008. godine. Po ustavnoj žalbi je formiran predmet Už-7676/2013.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. g. 86/15 od 5. februara 2015. godine, između ostalog, odbijena je kao neosnovana žalba predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku Danice Slavković, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4. I. 223/14 od 12. januara 2015. godine. Viši sud u Čačku je dopisom od 18. marta 2016. godine Ustavnom sudu ustupio predmet, radi odlučivanja o povredi prava na imovinu podnositeljke ustavne žalbe, kao i o zahtevu za naknadu materijalne štete. Po ustupanju predmeta, predmet je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už- 2309 /2016.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, kao spise predmeta Višeg suda u Čačku R4. I. 223/14, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podnela je 16. septembra 2009. godine Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „Sloboda“ AD „Sloboda aparati“ iz Čačka. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P1. 184/08 od 12. juna 2008. godine, a kojim se tuženi „Sloboda“ AD „Sloboda aparati“ iz Čačka obavezao da tužilji Danici Slavković na ime neisplaćenih zarada isplati određene novčane iznose, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i troškove parničnog postupka.

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 1253/08 od 17. septembra 2008. godine usvojen je predlog za izvršenje.

Viši sud u Čačku je rešenjem R4. I. 223/14 od 12. januara 2015. godine utvrdio da je predlagaču za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku Danici Slavković u postupku izvršenja koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2715/13 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1253/08) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, kao i pravo predlagača na pravičnu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, dok je zahtev predlagača za naknadu materijalne štete opredeljene rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1253/08 od 17. septembra 2008. godine odbacio.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. g. 86/15 od 5. februara 2015. godine, između ostalog, odbijena je kao neosnovana žalba predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku Danice Slavković, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4. I. 223/14 od 12. januara 2015. godine, dok je osporeno rešenje ukinuto u delu kojim je odbačen zahtev za naknadu materijalne štete, te je rešeno da se po pravnosnažnosti rešenja predmet ustupi Ustavnom sudu, radi odlučivanja o povredi prava na imovinu predlagača, kao i o zahtevu za naknadu materijalne štete.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe o n eodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1253/08 od 17. septembra 2008. godine, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u Odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja, na način što je svojim odlukama pored utvrđene povrede „prava na suđenje u razumnom roku“ i povrede „prava na mirno uživanje imovine“, naložio državi da isplati naknadu nematerijalne štete i materijalne štete u visini iznosa opredeljenih u domaćim presudama.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje utvrđeno pravnosnažnom presudom podnositeljki ustavne žalbe, a protiv dužnika „Sloboda“ AD „Sloboda aparati“ iz Čačka, koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs) . S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15 ), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog , a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnosi teljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog pravnosnažnom presudom (videti Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1253/08 od 17. septembra 2008. godine. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnositeljki ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koju je podnosilac pokušao na prinudan način da ostvar i u predmetnom izvršnom postupku. Ustavni sud takođe ukazuje da je u predmetu Premović protiv Srbije (broj predstavke 61920/09) Evropski sud za ljudska prava izrazio stav da odgovorna država mora da obezbedi izvršenje pravnosnažnih domaćih presuda donetih u korist podnosioca predstavki, i to iz sopstvenih sredstava, iznosa dosuđenih navedenim presudama, umanjenih za eventualno već isplaćene iznose.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Slični dokumenti

• Už 5035/2015: Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja sudskih odluka
• Už 3694/2015: Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja presude protiv preduzeća u restrukturiranju
• Už 6055/2015: Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja presude protiv preduzeća
• Už 1853/2015: Povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu zbog neizvršenja
• Už 947/2015: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude
• Už 3060/2015: Usvojena ustavna žalba zbog neizvršenja presude protiv društvenog preduzeća
• Už 5794/2015: Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude protiv društvenog preduzeća