Povreda prava na pravično suđenje i imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava rešenje Privrednog suda kojim je odbačen prigovor radi ubrzavanja postupka i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u dugotrajnom stečajnom postupku protiv dužnika sa državnim kapitalom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2309/2021
27.06.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić , dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás) i dr Vladan Petrov, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi M. D . iz Repinca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. juna 2024. godine , doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. D . i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 st. 5590/20 od 5. februara 2021. godine , podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Privrednog suda u Leskovcu R4 st. 5590/20 od 5. februara 2021. godine .

3. Usvaja se ustavna žalba M. D . i utvrđuje da su joj povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 1/14.

4. Utvrđuje se pravo M. D . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu pravnosnažnog rešenja Višeg suda u Vranju R4i. 1396/15 od 13. aprila 2016. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe već isplaćeni po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 1/14. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Utvrđuje se pravo M. D . na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 1/14, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu Odluke Ustavnog suda Už-12261/2023 (Už-8261/2020) od 7. marta 2024. godine, kao i za ostale iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. D . iz Repinca izjavila je Ustavnom sudu, 22. februara 2021. godine, preko punomoćnika J . C, advokata iz Vladičinog Hana, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Leskovcu R4 st. 5590/20 od 5. februara 2021. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike S rbije, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. i 58. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 1/14.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje kojim je odbačen kao neuredan prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja stečajnog postupka koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 1/14, jer prigovor nije sadržao sve podatke, u smislu odredbe člana 6. stav 2. tačka 6) Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku .

Podnositeljka ustavne žalbe je predložila da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeni akt . Tražila je naknadu nematerijalne štete. U ustavnoj žalbi je postavljen zahtev za utvrđenje povrede prava na imovinu u predmetnom stečajnom postupku, a u vezi sa tim je istaknut zahtev za naknadu materijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu dostavljene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Izvršni poverilac M. D, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je Opštinskom sudu u Vladičinom Hanu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika DP „D .“ Vladičin Han, na osnovu izvršne isprave-pravnosnažne presude P. 1629/03 od 16. septembra 2004. godine , radi naplate potraživanja iz radnog odnosa. Predloženo izvršenje je usvojeno rešenjem Opštinskog suda u Vladičinom Hanu I. 1040/04 od 29. decembra 2004. godine.

Pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Vranju R4i. 1396/15 od 13. aprila 2016. godine je, pored ostalog, utvrđeno da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Surdulici – Sudska jedinica Vladičin Han u predmetu I. 8324/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Vladičinom Hanu I. 1040/04) i njoj je određena primerena naknada u iznosu od 30.000,00 dinara.

Ustavni sud je Odlukom Už-12261/2023 (Už-8261/2020) od 7. marta 2024. godine u svojio ustavnu žalbu M . D . i utvrdio da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Surdulici – Sudska jedinica Vladičin Han u predmetu I. 8324/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Vladičinom Hanu I. 1040/04) podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, te je utvrdio pravo M . D . na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajn om postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 1/14, a po osnovu rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Vladičinom Hanu I. 1040/04 od 29. decembra 2004. godine, umanjenog za iznos koji joj je po tom osnovu eventualno već isplaćen.

Izvršni poverilac M. D, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je Opštinskom sudu u Vladičinom Hanu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika DP „D .“ Vladičin Han, na osnovu izvršne isprave-pravnosnažne presude P. 508/03 od 3. septembra 2003. godine, radi naplate potraživanja iz radnog odnosa. Predloženo izvršenje je usvojeno rešenjem Opštinskog suda u Vladičinom Hanu I. 678/03 od 10. decembra 2003. godine.

Nad izvršnim dužnikom DP „D.“ Vladičin Han otvoren je 5. februara 2004. godine stečajni postupak u predmetu Privrednog suda u Leskovcu St. 1/14, a u kom postupku je podnositeljka ustavne žalbe prijavila svoje potraživanje, po osnovu rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Vladičinom Hanu I. 1040/04 od 29. decembra 2004. godine i I. 678/03 od 10. decembra 2003. godine. Podnositeljki je utvrđeno potraživanje u iznosu od 315.240,90 dinara.

Podnositeljka ustavne žalbe je 2020. godine podnela prigovor radi ubrzavanja predmetnog stečajnog postupka, a u kom prigovoru je istakla da je navedeni postupak hitan i da traje više od šest godina.

Privredni sud u Leskovcu je osporenim rešenjem R4 st. 5590/20 od 5. februara 2021. godine odbacio kao neuredan prigovor podnositeljke žalbe radi ubrzavanja stečajnog postupka koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 1/14, jer prigovor nije sadržao sve podatke zbog čega kasni sud sa kolektivnim namirenjem poverilaca , u smislu odredbe člana 6. stav 2. tačka 6) Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da prigovor sadrži podatke o predmetu suđenja koji ukazuju na to da sud nepotrebno kasni s odlučivanjem (član 6. stav 2. tač. 6)); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom.

5. Ustavni sud podseća da se u više svojih odluka izjasnio o tome da su redovni sudovi u prvom redu pozvani da tumače i primenjuju merodavno pravo i da zadatak Ustavnog suda nije da ispituje pravilnost njihovih pravnih zaključaka i da na taj način postupa kao instancioni sud, ali da proizvoljna ili arbitrerna primena merodavnog procesnog ili materijalnog prava na štetu podnosioca može da dovede do povrede ustavnog prava na pravično suđenje, te da stoga, u određenim situacijama koje zavise od činjenica i okolnosti konkretnog slučaja i navedenih ustavnopravnih razloga, ima osnova da se povreda prava na pravično suđenje ceni i sa stanovišta primene merodavnog prava (videti, između ostalih, odluke Ustavnog suda Už-616/2008 od 2. decembra 2010. godine i Už-1038/2008 od 9. juna 2011. godine na: www.ustavni.sud.rs).

Ustavni sud zatim ukazuje da je osporenim aktom odbačen prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja stečajnog postupka, sa obrazloženjem da ne sadrži podatke zbog čega sud kasni sa kolektivnim namirenjem poverilaca , u smislu odredbe člana 6. stav 2. tačka 6) Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Navedenom zakonskom odredbom je propisano da prigovor sadrži podatke o predmetu suđenja koji ukazuju na to da sud nepotrebno kasni sa odlučivanjem.

Ustavni sud, međutim, ukazuje da je podnositeljka podnela prigovor radi ubrzavanja predmetnog stečajnog postupka, a u kom prigovoru je istakla da je navedeni postupak hitan i da traje više od šest godina. Osnovna načela stečaja jesu načelo oficijelnosti i načelo hitnosti koje od suda zahteva aktivno postupanje sve do okončanja postupka i hitno preduzimanje radnji koje treba da dovedu do kolektivnog namirenja poverilaca u što kraćem roku . Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da u konkretnom slučaju samo ukazivanje na ukupno trajanje postupka predstavlja dovoljan osnov da se zahtev podnositeljke razmotri u meritum (slični pravni stav je zauzeo Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) u predmetu Rodić i Svirčev protiv Srbije, broj predstavke 17148/16, od 19. septembra 2019. godine, stav 10.). Sve navedeno, po oceni Ustavnog suda, može se podvesti pod zakonskim zahtevom iz člana 6. stav 2. tačka 6) Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanovište koje je zauzeto u osporenom aktu da prigovor ne sadrži podatke, u smislu odredbe člana 6. stav 2. tačka 6) Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, ustavnopravno neprihvatljivo.

Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 st. 5590/20 od 5. februara 2021. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice utvrđene povrede prava su takve prirode da se mogu otkloniti poništajem rešenja Privrednog suda u Leskovcu R4 st. 5590/20 od 5. februara 2021. godine . Stoga je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost „redovnih“ sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, a što je ovde slučaj, Ustavni sud nije vratio predmet „redovnom“ sudu na ponovno odlučivanje o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku.

7. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 1/14, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda , te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. Dakle, svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, pri čemu u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je predmetni stečajni postupak u konkretnom slučaju u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka trajao šest godine , pri čemu u navedenom periodu utvrđena potraživanja podnositeljke iz radnog odnosa nisu namirena, Ustavn i sud je ocenio da je podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu podnositeljke i utvrdio da joj je u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 1/14 , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. Razmatrajući tvrdnje podnositeljke da joj je u predmetnom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Leskovcu da obezbedi namirenje potraživanja podnositeljke koja potiču iz radnog odnosa, prema stečajnom dužniku sa pretežnim državnim odnosno društvenim kapitalom, predstavlja povredu prava pod nositeljke na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu podnositeljke i utvrdio da joj je u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 1/14 , povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 3. izreke.

9. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, u tački 4. izreke , odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu pravnosnažnog rešenja Višeg suda u Vranju R4i. 1396/15 od 13. aprila 2016. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe već isplaćeni po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 1/14. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu. Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

10. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 5. izreke, utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 1/14, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu Odluke Ustavnog suda Už-12261/2023 (Už-8261/2020) od 7. marta 2024. godine, kao i za ostale iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17 .) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

11. Na kraju, Ustavni sud ukazuje da nije posebno razmatrao tvrdnje podnositeljke kojima se ukazuje da su joj osporenim rešenjem povređeno načelo zabrane diskrimnacije i pravo na imovinu, utvrđenih odredbama člana 21. i člana 58. Ustava , imajući u vidu da je prethodno već utvrdio povrede ustavnih prava podnositeljke i odredio način otklanjanja štetnih posledica utvrđenih povreda.

12. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odre daba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje i imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti