Odbačena ustavna žalba zbog nenaležnosti ratione temporis Ustavnog suda
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv više sudskih odluka donetih pre stupanja na snagu Ustava iz 2006. godine. Sud je utvrdio da ne postoje ustavne i zakonske pretpostavke za postupanje jer osporeni akti nisu doneti u vremenskom periodu nadležnosti Suda.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ivana Nikolića iz Jagodine, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 5. februara 2009. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Ivana Nikolića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Jagodini K. 159/03 od 26. maja 2005. godine, presude Vrhovnog suda Srbije Kž. I. 1689/05 od 2. marta 2006. godine, presude Vrhovnog suda Srbije Kzp. 305/06 od 31. avgusta 2006. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II. 1891/06 od od 30. novembra 2006. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II. 537/07 od 17. maja 2007. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II. 536/07 od 17. maja 2007. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II. 1316/07 od 29. avgusta 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II. 1310/07 od 29. avgusta 2007. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Ivan Nikolić iz Jagodine podneo je 5. decembra 2007. godine ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Jagodini K. 159/03 od 26. maja 2005. godine, presude Vrhovnog suda Srbije Kž. I. 1689/05 od 2. marta 2006. godine, presude Vrhovnog suda Srbije Kzp. 305/06 od 31. avgusta 2006. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II. 1891/06 od od 30. novembra 2006. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II. 537/07 od 17. maja 2007. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II. 536/07 od 17. maja 2007. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II. 1316/07 od 29. avgusta 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II. 1310/07 od 29. avgusta 2007. godine, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo zajemčenih odredbama člana 36. Ustava Republike Srbije.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Prema odredbi člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/2007), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Prema odredbama člana 113. st. 2. i 3. Zakona, ustavna žalba se može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona, te da se ustavna žalba u tom slučaju može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizilazi da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije, 8. novembra 2006. godine.
3. Presudom Okružnog suda u Jagodini K. 159/03 od 26. maja 2005. godine, podnosilac ustavne žalbe je oglašen krivim i osuđen je na zatvorsku kaznu. Presudom Vrhovnog suda Srbije Kž.I 1689/05 od 2. marta 2006. godine preinačena je presuda Okružnog suda u Jagodini u pogledu pravne ocene krivičnog dela, a presudom Vrhovnog suda Srbije KZP 305/06 od 31. avgusta 2006. godine odbijen je kao neosnovan zahtev podnosioca za ispitivanje zakonitosti pravnosnažnih presuda Okružnog suda u Jagodini i Vrhovnog suda Srbije. Kako su navedeni akti doneti pre stupanja na snagu Ustava, Sud je u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
U odnosu na deo ustavne žalbe izjavljene protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž.II.1891/06 od 30. novembra 2006. godine, Kž.II.537/07 od 17. maja 2007. godine, Kž.II.536/07 od 17. maja 2007. godine, Kž.II.1316/07 od 29. avgusta 2007. godine i Kž.II.1310/07 od 29. avgusta 2007. godine, kojima su odbijene kao neosnovane žalbe podnosioca ustavne žalbe za ponavljanje krivičnog postupka koji je pravnosnažno okončan, Sud je ocenio da se navedeni razlozi i navodne povrede, odnosno uskraćivanja ustavnih prava, u suštini odnose na osporene akte donete pre Ustava u pravnosnažnom okončanom krivičnom postupku, a ne na osporena rešenja o ponavljanju postupka. Imajući u vidu navedeno, Sud je odbacio ustavnu žalbu i u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, zbog nepostojanja pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
4. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić, s.r.