Povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. U radnom sporu koji je trajao preko sedam godina, Sud je konstatovao neefikasnost prvostepenog i naročito drugostepenog suda, koji su više puta ukidali odluke.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dobrivoja Mladenovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. jula 2009. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dobrivoja Mladenovića i utvrđuje se da je u postupku koji se vodi pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 477/08 (P1. 3139/01) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija.
2. Nalaže se Prvom opštinskom sudu u Beogradu i Okružnom sudu u Beogradu da preduzmu sve neophodne mere kako bi se parnični postupak po tužbi podnosioca ustavne žalbe okončao u najkraćem mogućem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dobrivoje Mladenović iz Beograda je, preko punomoćnika Milice Steljić, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu 14. februara 2008. godine dopuštenu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, u postupku koji se vodi u parničnom predmetu Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 477/08 (prvobitna oznaka predmeta P1. 3139/01).
Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je 28. novembra 2001. godine podneo tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu, radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, vraćanja na radno mesto upravnika - rukovodioca Biblioteke "Vuk Karadžić", kao i radi nadoknade neisplaćene zarade za period od 20. avgusta 2001. godine do dana povratka na radno mesto. Prvi opštinski sud u Beogradu je prvom prvostepenom presudom P1. 3139/01 od 18. aprila 2003. godine usvojio tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe, ali je navedena presuda ukinuta rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž-I 2286/03 od 12. novembra 2003. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Nakon sprovedenog postupka, Prvi opštinski sud u Beogradu je 17. januara 2006. godine doneo presudu P1. 1467/03 kojom je ponovo usvojen tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe. Protiv ove presude tužena je izjavila žalbu 22. februara 2006. godine, ali do dana podnošenja ustavne žalbe Okružni sud u Beogradu nije odlučio po navedenoj žalbi. Podnosilac ustavne žalbe navodi da sporni slučaj ni po čemu nije složen da bi trajao preko 7 godina, naročito imajući u vidu da je u pitanju radni spor, te ističe da mu je na ovaj način povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, kao i pravo na pravno sredstvo, s obzirom na to da drugostepeni sud nije odlučio po žalbi dve godine.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Prema odredbama člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Članom 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 477/08 (prvobitna oznaka predmeta P1. 3139/01) i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Rešenjem direktora Biblioteke grada Beograda, broj 4378 od 8. oktobra 2001. godine, utvrđeno je da je podnosilac ustavne žalbe učinio težu povredu radne obaveze i dužnosti iz člana 59. stav 1. tač. 5. i 6. Zakona o radnim odnosima u državnim organima, a prema članu 10. stav 1. tač. 2. i 7. Pravilnika o odgovornosti radnika, pa mu je zbog toga izrečena mera prestanka radnog odnosa.
Protiv navedenog rešenja podnosilac ustavne žalbe je podneo prigovor, koji je rešenjem direktora Biblioteke grada Beograda, 04 broj 5003 od 12. novembra 2001. godine, odbijen kao neosnovan.
Podnosilac ustavne žalbe je 26. novembra 2001. godine podneo tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu protiv navedenih rešenja Biblioteke grada Beograda, s tim što je kao tuženi označen Grad Beograd, Biblioteka grada Beograda. Tužbom je tražen poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa, da se tužena obaveže da podnosioca ustavne žalbe vrati na radno mesto upravnika - rukovodioca Biblioteke "Vuk Karadžić", te da mu tužena nadoknadi neisplaćene zarade za period od 20. avgusta 2001. godine do dana povratka na radno mesto, kao i da mu nadoknadi troškove parničnog postupka.
Prva prvostepena presuda P1. 3139/01 je doneta 18. aprila 2003. godine, nakon 1 godine, 4 meseca i 22 dana od dana podnošenja tužbe. U ovom periodu je zakazano osam ročišta za glavnu raspravu, od kojih je sedam ročišta održano (jedno ročište je odloženo zbog bolesti postupajućeg sudije). Stavom 1. navedene presude je usvojen tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe i poništene su kao nezakonite odluke tužene i to: rešenje direktora Biblioteke grada Beograda broj 4378 od 8. oktobra 2001. godine, u delu kojim je podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim za težu povredu radne obaveze i dužnosti iz člana 59. stav 1. tačka 5. Zakona o radnim odnosima u državnim organima i kojim mu je izrečena disciplinska mera prestanka radnog odnosa i rešenje direktora 04 broj 5003 od 12. novembra 2001. godine, kojim je odbijen prigovor podnosioca ustavne žalbe kao neosnovan i potvrđeno napred navedeno rešenje, a takođe je obavezana tužena da podnosioca ustavne žalbe vrati na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima i naknadi mu štetu u vidu izgubljene zarade. Stavom 2. presude odbijen je tužbeni zahtev u preostalom delu, odnosno u delu kojim je traženo da se ponište rešenja direktora Biblioteke grada Beograda broj 4378 od 8. oktobra 2001. godine i 04 broj 5003 od 12. novembra 2001. godine, u delu kojim je podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim za težu povredu radne obaveze i dužnosti iz člana 59. stav 1. tačka 6. Zakona o radnim odnosima u državnim organima. Stavom 3. presude tužena je obavezana da podnosiocu ustavne žalbe naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 31.050,00 dinara. Presuda je dostavljena parničnim strankama 28. jula 2003. godine, a zbog greške u pisanju, ispravljena je rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 3139/01 od 1. septembra 2003. godine.
Protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 3139/01 od 18. aprila 2003. godine, tužena je izjavila žalbu 1. avgusta 2003. godine. Rešavajući po žalbi, Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž-I 2286/03 od 12. novembra 2003. godine ukinuo prvostepenu presudu, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 14) Zakona o parničnom postupku, jer je našao da "izreka protivureči sama sebi" i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Spisi predmeta su vraćeni prvostepenom sudu 26. novembra 2003. godine.
U ponovnom postupku, prvostepeni sud je presudom P1. 1467/03 od 17. januara 2006. godine ponovo usvojio tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe. Presuda je dostavljena zakonskom zastupniku tužene 17. februara 2006. godine, a punomoćniku podnosioca ustavne žalbe 23. februara 2006. godine. U periodu od 26. novembra 2003. godine, kada je Okružni sud u Beogradu vratio spise prvostepenom sudu, do dana donošenja druge prvostepene presude 17. januara 2006. godine, odnosno u periodu od 2 godine, 1 meseca i 21 dana, Prvi opštinski sud u Beogradu je zakazao 9 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je 7 ročišta održano (dva ročišta su odložena zbog sprečenosti postupajućeg sudije).
Protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 1467/03 od 17. januara 2006. godine, tužena je izjavila žalbu 22. februara 2006. godine. Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž-I 1529/06 od 15. marta 2007. godine vratio predmet P1. 1467/03 Prvom opštinskom sudu u Beogradu radi dopune postupka i to u cilju utvrđivanja da li lice koje je učestvovalo u postupku kao tuženi može biti stranka u postupku. Spisi predmeta su vraćeni prvostepenom sudu 21. maja 2007. godine. U vreme podnošenja ustavne žalbe, još uvek se vodio postupak odlučivanja po žalbi koja je izjavljena 22. februara 2006. godine.
Okružni sud u Beogradu je, rešavajući po žalbi tužene, 19. juna 2008. godine doneo rešenje Gž-I 5087/07, kojim je ukinuta presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 1467/03 od 17. januara 2006. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, iz razloga što je u postupku pred prvostepenim sudom učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku, čime je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku. U obrazloženju drugostepenog rešenja navedeno je da je u tužbi, kao i u ožalbenoj presudi, na strani tuženog, kao jedan pravni subjekt, označen Grad Beograd, Biblioteka grada Beograda, iako su to dva samostalna pravna subjekta, pošto iz Statuta Biblioteke grada Beograda od 16. jula 1992. godine proizlazi da ona ima svojstvo pravnog lica koje zastupa i predstavlja direktor. Stoga je prvostepenom sudu naloženo da u ponovnom postupku pozove podnosioca ustavne žalbe da kao tuženu označi lice koje može biti stranka u postupku. Spisi predmeta su vraćeni prvostepenom sudu 1. avgusta 2008. godine.
Rešavajući u ponovnom postupku, Prvi opštinski sud u Beogradu je doneo presudu P1. 477/08 od 11. marta 2009. godine, kojom je: odbijen tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe za poništaj rešenja Biblioteke grada Beograda broj 4378 od 8. oktobra 2001. godine i rešenja 04 broj 5003 od 12. novembra 2001. godine (stav 1.); konstatovano da je povučena tužba u delu koji se odnosi na vraćanje podnosioca ustavne žalbe na rad (stav 2.); odbijen tužbeni zahtev u pogledu naknade štete na ime izgubljene zarade u periodu od novembra 2001. godine do avgusta 2008. godine (stav 3.); odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za isplatu punog iznosa doprinosa za period od decembra 2001. godine do septembra 2002. godine i razlike u iznosu doprinosa za period od oktobra 2002. godine do septembra 2008. godine (stav 4.); obavezan podnosilac ustavne žalbe da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 173.500,00 dinara (stav 5.).
Protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 477/08 od 11. marta 2009. godine, podnosilac ustavne žalbe je izjavio žalbu 9. aprila 2009. godine.
4. Odredbama Ustava na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega (član 32. stav 1.), kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).
Odredbom člana 434. Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 36/80, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. "27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), u vreme čijeg važenja je započeo parnični postupak, propisano je da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova.
5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, s obzirom na to da parnični postupak predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje podnošenjem tužbe sudu, a završava se donošenjem sudske odluke kojom se postupak trajno okončava, Ustavni sud je stanovišta da ocena suđenja u razumnom roku mora obuhvatiti celokupni period trajanja sudskog postupka, od momenta podnošenja tužbe Prvom opštinskom sudu u Beogradu 26. novembra 2001. godine. Saglasno tome, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak do podnošenja ustavne žalbe trajao 6 godina, 2 meseca i 18 dana, kao i da nije okončan u vreme odlučivanja Suda o ustavnoj žalbi. Naime, uvidom u spise predmeta utvrđeno je da je, nakon podnošenja ustavne žalbe, Okružni sud u Beogradu odlučio po žalbi podnetoj 22. februara 2006. godine rešenjem Gž-I 5087/07 od 19. juna 2008. godine, ali da je njime ukinuta prvostepena presuda P1. 1467/03 od 17. januara 2006. godine, te je Prvi opštinski sud u Beogradu u ponovnom postupku doneo novu presudu P1. 477/08 od 11. marta 2009. godine, a postupak se trenutno vodi pred Okružnim sudom u Beogradu, koji treba da odluči po žalbi tužioca - ovde podnosioca ustavne žalbe podnetoj 9. aprila 2009. godine protiv navedene presude Prvog opštinskog suda u Beogradu. To znači da parnični postupak u ovom radnom sporu traje preko sedam godina i šest meseci.
Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, pojam razumnog trajanja sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom sporu, ponašanja sudova koji su vodili postupak, ponašanja stranaka u toku postupka i interesa podnosioca ustavne žalbe. Stoga je Ustavni sud ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni činioci uticali na dugo trajanje postupka.
Ustavni sud je zaključio da u ovom parničnom predmetu nije bilo izuzetno složenih činjeničnih i pravnih pitanja. Naime, Prvi opštinski sud u Beogradu je trebalo da utvrdi da li je podnosilac ustavne žalbe učinio teže povrede radnih obaveza koje su mu stavljene na teret u disciplinskom posupku kod tužene, te da li mu je u tom smislu zakonito izrečena disciplinska mera prestanka radnog odnosa. U tom cilju su izvedeni dokazi: saslušanje podnosioca ustavne žalbe u svojstvu parnične stranke, saslušanje svedoka i pribavljanje potrebnih izveštaji i ostalih pismenih dokaza.
U pogledu ponašanja podnosioca ustavne žalbe, može se zaključiti da podnosilac ustavne žalbe nije bitno doprineo dužini trajanja sudskog postupka. Naime, Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe uredno odazivao na sve pozive suda, pristupio je svim ročištima za glavnu raspravu i aktivno je učestvovao u postupku, pri čemu nije zloupotrebljavao svoja procesna ovlašćenja. Može se zaključiti da je podnosilac ustavne žalbe u određenoj meri doprineo dužini trajanja osporenog parničnog postupka time što mu je sud u više navrata morao nalagati preciziranje tužbenog zahteva, kako bi se obezbedili uslovi da se po podnetoj tužbi vodi parnica, ali da vreme koje je proteklo zbog preciziranja tužbenog zahteva nije bitno uticalo na ukupno trajanje postupka.
Takođe, nesumnjivo je da su pitanje zakonitosti prestanka radnog odnosa i pitanje isplata neisplaćenih zarada i drugih potraživanja iz radnog odnosa nesumnjivo od velikog interesa za podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud posebno ističe da zbog značaja prava iz radnog odnosa, u nacionalnom zakonodavstvu, kao i u praksi evropskih institucija, postoji obaveza hitnog postupanja sudova u radnim sporovima.
Ispitujući postupanje sudova u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je utvrdio da je dugom trajanju postupka doprinelo postupanje prvostepenog, a naročito postupanje drugostepenog suda. Prva prvostepena presuda P1. 3139/01 je doneta 18. aprila 2003. godine, nakon 1 godine, 4 meseca i 22 dana od dana podnošenja tužbe. Presuda je dostavljena parničnim strankama nakon 3 meseca i 10 dana od dana donošenja. Rešavajući po žalbi izjavljenoj protiv navedene presude, Okružni sud u Beogradu je odlučio svojim rešenjem Gž-I 2286/03 od 12. novembra 2003. godine, u roku od 3 meseca i 11 dana od dana izjavljivanja žalbe. Dakle, od podnošenja tužbe do donošenja prve drugostepene sudske odluke protekle su nepune dve godine. Međutim, kako je u postupku po žalbi prvostepena presuda P1. 3139/01 bila ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, to je svako dalje postupanje nadležnih sudova u ovoj parnici bitno uticalo na ukupnu dužinu trajanja sudskog postupka. Kao prvo, ponovni postupak pred prvostepenim sudom, od vraćanja spisa do donošenja presude P1. 1467/03 od 17. januara 2006. godine, trajao je 2 godine, 1 mesec i 21 dan. Drugo, Ustavni sud je utvrdio da je na dužinu trajanja osporenog sudskog postupka naročito bitno uticalo ponašanje drugostepenog suda, koji nakon izjavljivanja žalbe tužene protiv navedene presude – 22. februara 2006. godine, sve do 15. marta 2007. godine, dakle više od godinu dana, nije preduzeo nijednu procesnu radnju, da bi tek tada – 5 godina, 3 meseca i 19 dana od dana podnošenja tužbe, kao sporno postavio pitanje pasivne legitimacije, odnosno pravilnog označenja tužene strane u postupku, iako je i prethodna prvostepena presuda, koja je u ovom sporu doneta još 2003. godine, a u kojoj je tužena strana bila istovetno označena, bila, u postupku po žalbi, predmet preispitivanja istog drugostepenog suda. Treće, od donošenja rešenja drugostepenog suda kojim se prvostepenom sudu vraćaju spisi radi dopune postupka, pa do faktičkog vraćanja spisa prošlo je više od dva meseca, a do donošenja rešenja Gž-I 5087/07 od 19. juna 2008. godine, kojim je odlučeno po izjavljenoj žalbi na presudu – još dodatnih 13 meseci. Konačno, i navedenim rešenjem Okružnog suda u Beogradu od juna 2008. godine ponovo je ukinuta prvostepena presuda i predmet vraćen na ponovno suđenje, što je za posledicu imalo donošenje nove, treće po redu prvostepene presude P1. 477/08 od 11. marta 2009. godine, protiv koje je 9. aprila 2009. godine žalbu izjavio podnosilac ustavne žalbe kao tužilac, te je pred drugostepenim sudom u toku postupak po njegovoj žalbi.
Na osnovu svega iznetog, a posebno imajući u vidu da je u pitanju parnica iz radnog odnosa, te da su sudovi dužni da pri određivanju rokova i ročišta, kao i tokom čitavog postupanja obrate pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova, Ustavni sud je ocenio da je u postupku koji se vodi pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu pod brojem P1. 477/08, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.
U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je povređeno pravo na pravno sredstvo zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava, iz razloga što Okružni sud u Beogradu nije odlučio po žalbi tužene izjavljenoj protiv presude prvostepenog suda P1. 1467/03 od 17. januara 2006. godine, Ustavni sud je utvrdio da je u predmetnom parničnom postupku podnosilac ustavne žalbe bio tužilac, da nije izjavio žalbu protiv navedene prvostepene presude, već je žalbu izjavila druga parnična stranka, te da mu u konkretnom slučaju nije ni moglo biti povređeno pravo na pravno sredstvo, odnosno pravo na žalbu, jer žalbu nije ni izjavio.
6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ocenio da ustavnu žalbu treba usvojiti u delu koji se odnosi na povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, a odbiti u preostalom delu.
Imajući u vidu da je u ustavnoj žalbi postavljen samo zahtev da Ustavni sud utvrdi da su podnosiocu povređena označena Ustavom zajemčena prava, te činjenicu da osporeni sudski postupak još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se parnični postupak po tužbi podnosioca ustavne žalbe okončao u najkraćem mogućem roku.
Na osnovu odredbe 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić