Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko sedam godina. Sud je naložio hitno okončanje postupka i dosudio naknadu nematerijalne štete podnosiocu zbog neažurnosti i dugih perioda neaktivnosti suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Gorana Antića iz Bračina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. marta 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Gorana Antića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Valjevu u predmetu I. 5531/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Valjevu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Goran Antić iz Bračina izjavio je 23. maja 2011. godine, preko punomoćnika Milutina Kostića, advokata iz Kruševca, ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Valjevu Ipv(I). 154/03 od 19. decembra 2003. godine, rešenja Opštinskog suda u Valjevu Ipv(I). 209/04 od 12. januara 2005. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 2830/10 od 23. marta 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Valjevu u predmetu I. 2/06 (novi broj predmeta I. 5531/10).

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je Opštinski sud u Aleksincu - Odeljenje u Ražnju, po tužbama podnosioca ustavne žalbe, doneo presude P. 203/94 od 7. aprila 1995. godine i P. 36/99 od 3. februara 2000. godine, kojima su usvojeni njegovi tužbeni zahtevi; da su obe presude postale pravnosnažne; da je podnosilac ustavne žalbe nakon toga pokrenuo dva izvršna postupka, da su oba pravnosnažno okončana – osporenim rešenjima Opštinskog suda u Valjevu Ipv (i) 154/03 od 19. decembra 2003. godine i Ipv (i) 209/04 od 12. januara 2005. godine, ali da se on nije namirio ni u jednom od njih; da je podnosilac ustavne žalbe pokrenuo i parnicu za pobijanje dužnikovih pravnih radnji, koja je pravnosnažno okončana osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 2830/10 od 23. marta 2011. godine, i to odbijanjem tužbenog zahteva; da bi „sprečio zastarelost potraživanja“ podnosilac je pokrenuo novi postupak izvršenja na osnovu presuda Opštinskog suda u Aleksincu - Odeljenje u Ražnju P. 203/94 od 7. aprila 1995. godine i P. 36/99 od 3. februara 2000. godine, ali taj postupak koji se vodi Osnovnim sudom u Valjevu u predmetu I. 2/06, do podnošenja ustavne žalbe nije okončan, zbog čega smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, ujedno ističući i zahtev za naknadu štete i naknadu advokatskih troškova za zastupanje pred Ustavnim sudom.

Dopunom ustavne žalbe od 10. februara 2014. godine podnosilac je osporio rešenja Osnovnog suda u Valjevu I. 5531/2010 od 15. maja 2013. godine i I. 568/13 od 20. decembra 2013. godine, takođe zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije. U dopuni ustavne žalbe, pored ostalog, je navedeno: da je osporenim drugostepenim rešenjem Osnovnog suda u Valjevu I. 568/13 od 20. decembra 2013. godine odbijen podnosiočev predlog za izvršenje u odnosu na objekte koji se nalaze na katastarskoj parc eli broj 92/6 , KO Klinci i kat astarskoj parc eli broj 644/3 , KO Beloševac, zbog toga što isti nisu uknjiženi; da podnosilac smatra da navedeni objekti postoje i da se nalaze u vlasništvu izvršnih dužnika i da stoga nema prepreka da se izvršenje sprovede; da je o tome podnosilac dostavio dokaze uz predlog za izvršenje; da, pored toga, Osnovni sud u Valjevu nije odlučio o njegovom zahtevu za dobijanje izjave o imovinu dužnika od 12. marta 2013. godine, niti se o tome izjasnio u osporenim rešenjima; da se na opisani način onemogućava izvršenje pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka na štetu podnosioca ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, spise predmeta Osnovnog suda u Valjevu I. 5531/10, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, podneo je 9. januara 2006. godine Opštinskom sudu u Valjevu (u daljem tekstu: Opštinski sud) predlog za izvršenje prodajom nepokretnosti izvršnih dužnika M. M. i V. A, oboje iz Valjeva, a na osnovu izvršnih isprava - presuda Opštinskog suda u Aleksincu - Odeljenja u Ražnju P. 203/94 od 7. aprila 1995. godine i P. 36/99 od 3. februara 2000. godine.

Opštinski sud je zaključkom I1. 2/06 od 27. marta 2006. godine naložio izvršnom poveriocu da u roku od 15 dana dostavi sudu izvod iz zemljišno-knjižnog uloška za nepokretnosti izvršnog dužnika.

Izvršni poverilac je 19. aprila 2006. godine, dostavio sudu tražene izvode iz zemljišno-knjižnog uloška. Ročište zakazano za 29. jun 2006. godine nije održano, jer izvršni dužnik nije došao (nije bio uredno pozvan).

Opštinski sud je zaključkom I1. 2/06 od 17. septembra 2008. godine naložio izvršnom poveriocu da u roku od 15 dana dostavi sudu original ili overenu fotokopiju ostavinskog rešenja kojim su proglašeni naslednici iza sad pok. S. M.

Izvršni poverilac je podneskom od 6. novembra 2008. godine obavestio sud da nije u mogućnosti da postupi po nalogu suda i da dostavi traženo ostavinsko rešenje, jer ga ne poseduje. Takođe je naveo da je on podneo predlog Opštinskom sudu za pokretanje ostavinskog postupka iza smrti pok. S. M. u predmetu O. 1118/03.

Opštinski sud je u decembru 2008. godine izvršio uvid u spise predmeta O. 1118/03 i utvrdio da su izvršni dužnici oglašeni naslednicima iz pok. S. M. Nakon toga, Opštinski sud je zaključkom od 24. decembra 2008. godine naložio izvršnom poveriocu da u roku od osam dana dostavi sudu original ili overenu kopiju vlasničkog lista katastarske parc ele broj 8690 , KO Valjevo i kat astarske parc ele broj 8688 , KO Valjevo, kao i da uredi predlog za izvršenje, s obzirom na to da se stambena zgrada na kat astarskoj parc eli 1113/1 upisana u zemljišno-knjižni uložak broj 1506, ne nalazi u vlasništvu izvršnih dužnika, već se vodi na ime G. P. iz Valjeva.

Izvršni poverilac je 31. decembra 2008. godine obavestio Opštinski sud da mu je zbog predstojećih praznika potreban dodatan rok za ispunjenje naloga iz zaključka od 24. decembra 2008. godine.

Opštinski sud je rešenjem I1. 2/06 od 14. jula 2009. godine odbacio predlog za izvršenje kao neuredan, uz obrazloženje da je sud više puta „produžavao evidenciju predmeta“, očekujući da će izvršni poverilac postupiti po nalogu suda od 24. decembra 2008. godine, ali kako to nije učinio ni nakon osam meseci, sud je njegov predlog odbacio.

Izvršni poverilac je 21. jula 2009. godine izjavio žalbu protiv navedenog rešenja, a Viši sud u Valjevu (u daljem tekstu: Viši sud) je 18. februara 2010. godine spise predmeta vratio prvostepenom sudu radi otklanja procesnih nedostataka (združivanja spisima predmeta overenog otpravka rešenja I1. 2/06 od 14. jula 2009. godine). Nakon otklanjanja procesnih nedostataka, Viši sud je rešenjem Gž. 470/10 od 18. marta 2010. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda I1. 2/06 od 14. jula 2009. godine i predmet vratio istom sudu na ponovni postupak, uz obrazloženje da predlog za izvršenje nije mogao biti u celini odbačen, jer je izvršni poverilac za određene nepokretnosti izvršnih dužnika dostavio dokaze o vlasništvu.

U ponovnom postupku, sada Osnovni sud u Valjevu (u daljem tekstu: Osnovni sud) je zaključkom od 16. jula 2010. godine naložio izvršnom poveriocu da u roku od osam dana uredi predlog za izvršenje, tako što će ga precizirati u pogledu iznosa koji se predlogom potražuje na osnovu presude Opštinskog suda u Aleksincu - Odeljenja u Ražnju P. 203/94 od 7. aprila 1995. godine, i to u delu koji je odnosi na naknadu štete u iznosu koji je izražen u nemačkim markama i koji je potrebno izraziti u evrima.

Postupajući po navedenom zaključku Osnovnog suda, izvršni poverilac je 26. jula 2010. godine podneo novi predlog za izvršenje, dostavljajući i nalaz i mišljenje veštaka, koga je angažovao izvršni poverilac, u kome su iznosi u nemačkim markama izraženi u evrima, zajedno sa obračunatom pripadajućom kamatom.

Osnovni sud je zaključkom I. 5531/10 od 7. marta 2013. godine naložio izvršnom poveriocu da u roku od pet radnih dana dostavi sudu list nepokretnosti u originalu za katastarske parcele i objekte u KO Valjevu, kao i da uredi svoj zahtev tako što će navesti koje će nepokretnosti biti predmet prodaje, te da tačno navede visinu glavnog duga.

Kako izvršni poverilac nije postupio po nalogu od 7. marta 2013. godine, Osnovni sud je rešenjem I. 5531/2010 od 15. maja 2013. godine delimično usvojio predlog za izvršenje i odredio izvršenje zabeležbom tog rešenja u javnim knjigama, te utvrđenjem vrednosti i prodajom nepokretnosti koje su u vlasništvu izvršnih dužnika (kat astarska parc ela broj 92/6 , KO Klinci u površini od 0.0.0 i 7.96 ha i kat astarska parc ela broj 644/3 , KO Beloševac njiva pete klase u površini od 0.37.80 ha), dok je odbijen predlog u delu u kome je tražena isplata zakonske zatezne kamate na troškove izvršnog postupka.

Izvršni poverilac je 12. marta 2013. godine, na osnovu člana 54. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju , podneo zahtev sudu da izvršni dužnici daju izjave o svojoj imovinu.

Izvršni poverilac je 22. maja 2013. godine izjavio prigovor protiv rešenja I. 5531/2010 od 15. maja 2013. godine. Drugostepeno veće Osnovnog suda u Valjevu vratilo je spise predmeta izvršnom sudiji radi ispravke rešenja o izvršenju, uz obrazloženje da u izreci nije navedeno u kome delu se odbija predlog za izvršenje.

Osnovni sud je doneo rešenje o ispravci rešenja I. 5531/2010 od 1. avgusta 2013. godine, protiv koga je izvršni poverilac 16. septembra 2013. godine izjavio prigovor i predlog za donošenje dopunskog rešenja. Drugostepeno veće Osnovnog suda u Valjevu ponovo je vratilo spise predmeta izvršnom sudiji radi odlučivanja o predlogu za donošenje dopunskog rešenja.

Rešenjem Osnovnog suda I. 5531/2010 od 5. novembra 2013. godine dopunjeno je rešenje o izvršenju, tako što je dodat novi stav u izreci kojim je odbijen predlog izvršnog poverioca za dopunu u celini.

Izvršni poverilac je 15. novembra 2013. godine izjavio prigovor protiv rešenja Osnovnog suda I. 5531/2010 od 5. novembra 2013. godine.

Postupajući po prigovorima izvršnog poverioca, Osnovni sud je doneo rešenje I. 568/13 od 20. decembra 2013. godine kojim je odbio prigovore izvršnog poverioca od 21. maja, 13 septembra i 14. novembra, a rešenje Osnovnog suda I. 5531/2010 od 15. maja 2013. godine, ispravljeno rešenjem I. 5531/2010 od 1. avgusta 2013. godine i dopunjeno rešenjem I. 5531/2010 od 5. novembra 2013. godine, potvrdio. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja, pored ostalog, je navedeno: da su neosnovani navodi iz prigovora u pogledu odbijanja predloga za izvršenje na objektima koji se nalaze na katastarskoj parc eli broj 92/6 , KO Klinci i kat astarskoj parc eli broj 644/3 , KO Beloševac, jer izvršni poverilac, iako je na to bio upućen od strane suda zaključkom od 7. marta 2013. godine, nije precizno naveo sve neophodne činjenice koje se odnose izvršenje na predmetnim objektima; da bi se, u konkretnom slučaju, izvršenje moglo sprovesti na objektima koji nisu uknjiženi, a nalaze se na navedenim parcelama, izvršni poverilac je bio dužan da za svaku kat astarsku parc elu posebno označi broj objekta koji se nalazi na njima i na kojima predlaže da se sprovede prinudno izvršenje, zatim tačnu površinu tih objekata, njihov opis i funkciju, kao i da podnese dokaze o vanknjižnoj svojini izvršnih dužnika; da se bez bližeg označenja i upisa objekata ne može ni utvrditi na kojim je objektima se predlaže i sprovodi prinudno izvršenje , niti se ono može konkretno sprovesti njihovom eventualno m kasnijom prodajom; da su neosnovani navodi izvršnog poverioca da je uz predlog za izvršenje podneo dokaze o tome da su izvršni dužnici vlasnici nepokretnosti koje se nalaze na kat astarskim parc elama br. 8690 i 8688 , KO Valjevo, jer iz spisa predmeta proizlazi da je izvršni poverilac sudu dostavio samo kopiju posedovnih listova za navedene parcele, a ne odgovarajuće izvode iz javnih knjiga tj. original ili overenu kopiju ili prepis izvoda iz Službe za katastar nepokretnosti za navedene katastarske parcele u KO Valjevo na kojima predlaže da se izvršenje sprovede; da izvršni poverilac samo navodi da je podneo zahtev zemljišno-knjižnom sudu da mu se ovi izvodi dostave, a da mu oni nisu bili dostavljeni; da kako izvršni poverilac nije postupio shodno članu 105. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, drugostepeno veće nalazi da je izvršni sudija pravilno postupio kada je odbio predlog za izvršenje i u odnosu na navedene parcele u KO Valjevo; da kako izvršni poverilac u svom prigovoru nije naveo nijedan od drugih razloga koji bi doveli u pitanje pravilnost pobijanog rešenja, drugostepeno veće je , saglasno odredbama čl. 10, 41. i 42. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, a shodno članu 410. Zakona o parničnom postupku , navedeni prigovor odbilo kao neosnovan.

4. Ocenjujući najpre navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak pokrenut 9. januara 2006. godine, podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu, ali da je još uvek nije okončan. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da izvršni postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stanovišta da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period dosadašnjeg trajanja izvršnog postupka.

Iako na ocenu razumne dužine trajanja konkretnog sudskog postupka, pored vremenskog trajanja utiče i niz drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja se mogu pojaviti tokom postupka, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke tokom trajanja postupka, postupanje sudova koji vode postupak i priroda, odnosno značaj zahteva o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da nijedan od ovih činilaca, u konkretnom slučaju, ne može biti opravdanje za sedmogodišnje trajanje izvršnog postupka, pogotovo imajući u vidu da osim donošenja rešenja o izvršenju nijedna druga radnja usmerena ka prodaji nepokretnosti izvršnih dužnika nije preduzeta u postupku.

U prilog neažurnom postupanju sudova govori i činjenica da Opštinski sud nakon 29. juna 2006. godine, pa sve do 17. septembra 2008. godine – dakle godinu i dva meseca, nije preduzeo nijednu radnju u postupku. Štaviše, još drastičniji primer je period potpune neaktivnosti suda u trajanju od čak dve godine i sedam meseci u periodu od 26. jula 2010. godine, kada je podnosilac ustavne žalbe, postupajući po nalogu suda podneo novi, uređeni predlog za izvršenje, pa do 7. marta 2013. godine kada je Osnovni sud zaključkom ponovo naložio uređenje predloga.

Ustavni sud, pri tom, ukazuje da podnosilac ustavne žalbe svojim ponašanjem nije doprineo neopravdano dugom trajanju postupka. Međutim, sam podnosilac ustavne žalbe u navedenim periodima potpune i neopravdane neaktivnosti izvršnih sudova nije ispoljio nikakvu zainteresovanost niti za tok, niti za okončanje izvršnog postupka.

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda i standardima Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje da je, u konkretnom slučaju, ipak povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13–Odluka US), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. Saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Valjevu, da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

8. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada će se isplatiti na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, posebno dužinu trajanja izvršnog postupka, ali i ponašanje samog podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji i suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

9. Ustavni sud smatra da ne postoje procesne pretpostavke za utvrđenje prava na naknadu materijalne štete, jer je predmetni izvršni postupak u toku, u kome podnosilac ima mogućnost da namiri svoje potraživanje, pa je rešio kao u tački 4. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

10. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu izjavljenom protiv rešenja Opštinskog suda u Valjevu Ipv(I) 154/03 od 19. decembra 2003. godine i rešenja Opštinskog suda u Valjevu Ipv(I) 209/04 od 12. januara 2005. godine, Ustavni sud još jednom podseća da je ustavna žalba kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, a da se postupak po ustavnoj žalbi uređuje zakonom.

Prema članu 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, dok je odredbama člana 113. Zakona propisano da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.), te da se ustavna žalba u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.).

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije 8. novembra 2006. godine.

Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena protiv osporenih rešenja Opštinskog suda u Valjevu Ipv(I) 154/03 od 19. decembra 2003. godine i Ipv(I) 209/04 od 12. januara 2005. godine, koja su doneta pre stupanja na snagu Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

11. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu izjavljenom protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 2830/10 od 23. marta 2011. godine, Ustavni sud ukazuje da je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. To istovremeno znači da formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe vezane za osporenu presudu, Ustavni sud je ocenio da se podnosilac samo formalno poziva na povredu označenih ustavnih prava, a da pri tome ne navodi nijedan razlog na kome zasniva svoje tvrdnje. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , i u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

12. Konačno, što se tiče rešenja Osnovnog suda I. 568/13 od 20. decembra 2013. godine osporenog u dopuni ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da je, uvidom u osporeni akt utvrdio da on sadrži detaljno i jasno obrazloženje zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava. Naime, drugostepeno veće Osnovnog suda je odgovorilo na sve navode iz prigovora podnosioca ustavne žalbe ističući, pri tom, da je prvostepenim rešenjem pravilno odbijen predlog za izvršenje na objektima koji se nalaze na kat astarskoj parc eli broj 92/6 , KO Klinci i kat astarskoj parc eli broj 644/3 , KO Beloševac, jer izvršni poverilac, iako je na to bio upućen zaključkom od 7. marta 2013. godine, nije precizno naveo sve neophodne činjenice koje se odnose izvršenje na predmetnim objektima koji nisu uknjiženi (da za svaku kat astarsku parc elu posebno označi broj objekta koji se nalazi na njima i na kojima predlaže da se sprovede prinudno izvršenje, tačnu površinu tih objekata, njihov opis i funkciju, kao i dokaze o vanknjižnoj svojini izvršnih dužnika), jer se bez bližeg označenja i upisa objekata ne može ni utvrditi na kojim se objektima predlaže i sprovodi prinudno izvršenje, niti se ono može sprovesti njihovom kasnijom prodajom. Pored toga, drugostepeno veće je ukazalo i na to da su neosnovani navodi izvršnog poverioca da je uz predlog za izvršenje podneo dokaze o tome da su izvršni dužnici vlasnici nepokretnosti koje se nalaze na katastarskim parc elama br. 8690 i 8688 , KO Valjevo, jer iz spisa predmeta proizlazi da je izvršni poverilac sudu dostavio samo kopiju posedovnih listova za navedene parcele, a ne odgovarajuće izvode iz javnih knjiga tj. original ili overenu kopiju ili prepis izvoda iz Službe za katastar nepokretnosti za navedene katastarske parcele, kako je to uostalom propisano članom 105. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11). Ustavni sud, imajući u vidu da u postupku prodaje objekti koji se nalaze na zemljištu prate sudbinu zemljišta, dodatno ukazuje da je neophodno da i sam podnosilac ustavne žalbe postupi po nalogu suda kako bi se postupak izvršenja okončao.

Polazeći od prethodno navedenog, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi označenih prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenog akta, bez obzira na činjenicu što Osnovni sud još uvek nije odlučio o zahtevu podnosioca ustavne žalbe od 12. marta 2013. godine kojim je tražio da izvršni dužnici daju izjave o svojoj imovinu. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, i u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

13. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti, pored drugih, Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

14. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) , člana 46) tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti