Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je kao spor male vrednosti trajao preko 13 godina. Deo žalbe koji se odnosi na pravično suđenje je odbačen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agnepš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ratka Ružičića iz Goračića, opština Lučani, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. aprila 201 3. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ratka Ružičića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Guči u predmetu P. 145/07 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbacuje se ustavna žalba Ratka Ružičića izjavljena protiv presude Višeg suda u Čačku Gž. 685/09 od 24. februara 2010. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. Ratko Ružičić iz Goračića, opština Lučani , podneo je Ustavnom sudu 11. maja 2010 . godine ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Čačku Gž. 685/09 od 24. februara 2010. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, zajemčenih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je 1996. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Guči protiv M.C; da je taj sud posle deset godina don eo prvu presudu kojom je usvojen tužbeni zahtev podnosioca, ali je Okružni sud u Čačku tu presudu ukinuo „jer se radilo o sporu male vrednosti, a sudija nije objavio presudu nakon završetka rasprave“; da je nakon toga Opštinski sud u Guči doneo dopunsku presudu, sasvim drugačiju“, kojom je usvojio tužbeni zahtev podnosioca i tuženog M.C; da je drugostepeni sud posle godinu i po dana doneo presudu „kojom praktično potvrđuje prvostepenu odluku, samo je malo formalno sređuje“.

Podnosilac ustavne žalbe dalje navodi da je za vreme trajanja postupka imao znatne troško ve „u vidu svoje dangube “, plaćanja taksi, troškova veštačenja, angažovanja advokata i dr. Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud utvrdi da je u predmetnom parničnom postupku podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavn i sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvid a u spise predmeta Opštinskog suda u Guči P. 145/07 i izjašnjenja v.f. predsednika Osnovnog suda u Čačku, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke po ustavnoj žalbi:

Podnosilac ustavne žalbe je 6. decembra 1996. godine podneo Opštinskom sudu u Guči tužbu protiv M.C , radi isplate 1.500 dinara, u kojoj je naveo da je 15 dana «kao majstor» obavljao radove na pokrivanju krova na porodičnoj kući tuženog, a da mu tuženi nije isplatio naknadu za izvedene radove. M.C. iz Goračića je 27. januara 1997. godine pr otivtužbom zahtevao od podnosioca ustavne žalbe isplatu 2. 350 dinara, na ime obavljenih poslova za podnosioca ustavne žalbe na njegovom imanju i u svojoj mašinskoj radionici. Protivtužba je povučena na drugom ročuštu za glavnu raspravu, a u toku postupka istaknut je kompenzacioni prigovor.

Sud je u toku predmetnog postupka zakazao 29 ročišta, od kojih je 26 održano (24. januara, 24. februara, 19. marta i 23. aprila 1997. godine, 16. marta, 6. aprila, 24. aprila i 19. novembra 998. godine, 15. decembra 1999. godine, 12. januara 2000. godine, 25. februara, 25. aprila i 30. oktobra 2002. godine, 31. januara, 7. aprila, 18. juna, 1. septembra i 8. oktobra 2003. godine, 5. maja 2004. godine, 28. septembra i 27. decembra 2005. godine, 20. aprila, 7. septembra i 30. novembra 2006. godine, 27. septembra i 6. decembra 2007. godine i 7. februara 2008. godine ). Dva ročišta (25. februara 2000. godine i 10. novembra 2003. godine) nisu održana zbog podnetog zahteva za izuzeće postupajućeg sudije, a ročište zakazano za 23. septembar 2002. godine nije održano jer nije uspeo pokušaj poravnanja zbog nedolaska tuženog.

Opštinski sud u Guči je u predmetnom postupku doneo četiri presude (23. aprila 1997. godine, 24. aprila 1998. godine, 30. novembra 2006. godine i 7. februara 2008. godine). Prve tri presude ukinuo je Okružn i sud u Čačku rešenjima od 28. avgusta 1997. godine, 9. septembra 1998. godine i 7. marta 2007. godine . Č etvrta prvostepena presud a je preinačena od strane Viš eg sud a u Čačku presudom Gž. 685/09 od 24. februara 2010. godine, tako što je u stavu 1. izreke utvrđeno potraživanje tužioca prema tuženom u iznosu od 18.000 dinara; u stavu 2. izreke utvr đeno potraživanje tuženog prema tužiocu u iznosu od 21.649 dinara; u stavu 3. izreke su prebijena međusobna potraživanja stranaka do iznosa od 18.000 dinara i odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio isplatu iznosa od 18.000 na ime duga kao neosnovan; u stavu 4. izreke određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Osporena presuda Višeg suda u Čačku dostavljena je punomoćniku podnosioca ustavne žalbe 12. aprila 2010. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, od značaja je Zakon o parničnom postupku («Službeni list SFRJ», br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 72/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i «Službeni list SRJ», br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji se primenjivao u vreme podnošenja tužbe, a kojim je bilo propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Saglasno prelaznim odredbama Zakona o parničnom postupku («Službeni glasnik RS», broj 125/04) , koji se primenj ivao od 23. februara 2005. godine , ako je pre stupanja na snagu ovog zakona doneta prvostepena presuda ili rešenje kojim se postupak pred prvostepenim sudom okončava, dalji postupak sprovešće se po dosadašnjim propisima, a ako po stupanju na snagu ovog zakona bude ukinuta prvostepena odluka, dalji postupak sprovešće se po ovom zakonu (član 491. st. 1. i 3.).

5. Ocenjujući osnovanost ustavn e žalb e sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica koje se odnose na navedeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je postupak pokrenut 6. decembra 1996. godine, podnošenjem tužbe, a da je pravnosnažno okončan donošenjem presude Višeg suda u Čačku Gž. 685/09 od 24. februara 2010. godine.

Ustavni sud konstatuje da je period ocene trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda počeo 8. novembra 2006. godine, stupanjem na snagu Ustava Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili ugroženih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu i nedeljivu celinu i započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je na stanovištu da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja parničnog postupka u konkretnom slučaju mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, tako da se za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku mora uzeti u obzir celokupni period u kome je rešavano o tužbenom zahtevu podnosioca ustavne žalbe, a koji je trajao preko 13 godina.

Navedenim trajanjem predmetnog sudskog postupka, po oceni Ustavnog suda, već je dovedeno u pitanje ostvarenje prava na odlučivanje u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da ocena o povredi tog prava zavisi od niza činilaca , pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja sudova koji vode postupak, kao i značaja raspravljanog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je mišljenja da predmetni spor nije bio posebno složen u pogledu činjeničnih i pravnih pitanja, imajući u vidu da je sud trebalo da utvrdi da li se potraživanja parničnih stranaka proistekla iz uzajamnih pomaganja u vršenju poslova mogu kompenzovati i da li je potraživanje podnosioca ustavne žalbe veće od potraživanja tuženog u ovom sporu.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe u toku postupka, Ustavni sud je utvrdio da preduzimanjem svojih radnji podnosilac nije doprine o predugom trajanju predmetnog postupka.

Ispitujući značaj povređenog prava za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da odluka suda u predmetnom postupku nije bila od velike važnosti za podnosioca, s obzirom na to da je reč o sporu male vrednosti i da je podnosilac ustavne žalbe već na početku postupka bio suočen sa istovrsnim neizmirenim potraživanjem tuženo g, što je imalo za posledicu odbijanje tužbenog zahteva.

Ustavni sud je ocenio da je za neprimereno dugo trajanje postupka od presudnog uticaja bilo nedelotvorno i neefikasno postupanje prvostepenog suda, kome je bilo potrebno 26 ročišta za glavnu raspravu , kako bi saslušao svedoke i izveo dokaz veštačenjem od strane veštaka poljoprivredne i građevinske struke, radi utvrđivanja cene radova, odnosno majstorske nadnice i nadnice pomoćnog radnika.

Ustavni sud je utvrdio da su tri prvostepene presude donete u ovom postupku ukinute od strane drugostepenog suda i da je prvostepeni sud presudom P. 145/07 od 7. februara 2008. godine propustio da odluči o sporednom potraživanju, zbog čega je Okružni sud u Čačku vratio spise predmeta tom sudu radi donošenja dopunske presude. Prema stanovištu koje je izrazio i Evropski sud za ljudska prava, činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog postupka pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti npr. odluke u predmet ima ''Pavlyulynets v. Ukraina'' od 6. septembra 2005. godine i ''Cvetković protiv Srbije'' od 10. juna 2008. godine). Ustavni sud je dalje utvrdio da drugostepeni sud n e snosi odgovornost za dugo trajanje postupka, jer je o podnetim žalbama odlučivao u primerenom roku.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Guči u predmetu P. 145/07 povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku . Stoga je Sud, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 -US), usvojio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede označenog prava, odlučujući kao u prvom delu tačk e 1. izreke.

Ustavni sud je, krećući se u granicama zahteva postavljenog u ustavnoj žalbi, na osnovu člana 89. stava 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe može ostvariti utvrđivanjem povrede prava na suđenje u razumnom roku.

6. U pogledu navoda podnosioca da mu je osporenom presudom Višeg suda u Čačku Gž. 685/09 od 24. februara 2010. godine povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba u ovom delu nedopuštena.

Iz navedene odredbi člana 170. Ustava proističe da se navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. To istovremeno znači da formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se podnosilac samo formalno poziva na povredu označenog ustavnog prava, a da pri tom ne navodi nijedan razlog na kome zasniva svoje tvrdnje. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, kao u tački 2. izreke.

7. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda («Službeni glasnik RS», br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti