Odbijanje ustavne žalbe o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu zbog navodne povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku. Iako je postupak trajao preko devet godina, Sud je ocenio da dužina nije nerazumna zbog izuzetne složenosti predmeta i ponašanja stranaka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, dr Goran P. Ilić, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi F. M . iz M . kod Kraljeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. februara 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba F. M . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Okružnim sudom u Čačku u predmetu K. 160/07, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. F. M . iz M . kod Kraljeva je 23. marta 2012. godine, preko punomoćnika Ž . L, advokata iz Kragujevca, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Čačku K. 160/07 od 31. decembra 2009. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 4010/10 od 23. decembra 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i čl. 34. i 36. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer je od pokretanja krivičnog postupka koji je protiv njega vođen pred Okružnim sudom u Čačku u predmetu K. 160/07 do „njegovog pravnosnažnog okončanja prošlo 10 godina“. Podnosilac takođe ističe i povredu prava na pravično suđenje, prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo navodeći, pored ostalog: da „opis radnje izvršenja čini izreku presude nejasnom i nerazumljivom“, jer se iz izreke ne može utvrditi koja je to kvalifikatorna okolnost koja čini krivično delo iznude i da „sud ni formalno ne konstatuje kojim oblikom vinosti je optuženi izvršio krivično delo“; da „Okružni sud u Čačku i Apelacioni sud u Kragujevcu nisu dali odgovor na pitanje da li se radi o protivpravnoj imovinskoj koristi ili ne, a od ovoga pitanja zavisi i pravna kvalifikacija dela“; da drugostepena presuda ne sadrži ocenu svih žalbenih navoda; da je zbog neažurnosti sudova podnosilac izgubio pravo na podnošenje vanrednog pravnog sredstva – zahteva za ispitivanje pravnosnažne presude.

Predložio je, pored ostalog, da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu označenih prava i poništi osporene presude.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu i odgovora Višeg suda u Čačku Su.VIII-142/14, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe (i još 13 lica) vođen je krivični postupak pred Okružnim sudom u Čačku, koji je pravnosnažno okončan.

Postupak je pokrenut 14. oktobra 2002. godine, donošenjem rešenja istražnog sudije Okružnog suda u Čačku Ki. 88/02 da se protiv podnosioca ustavne žalbe (i drugih lica) sprovede istraga zbog više krivičnih dela.

Nakon sprovedene istrage, koja je trajala nešto više od pet meseci, Okružno javno tužilaštvo je 27. marta 2003. godine protiv podnosioca ustavne žalbe (i drugih lica) podiglo optužnicu (koja je po nalogu suda od 13. marta 2003. godine uređena 27. marta 2003. godine, te potom precizirana 17. februara 2005. i 25. decembra 2009. godine) zbog više radnji izvršenja krivičnih dela falsifikovanje novca, udruživanje radi vršenja krivičnih dela, nedozvoljena proizvodnja, držanje i nošenje eksplozivnih materija, falsifikovanje isprave, iznuda, iznuda pomaganjem. Podnosiocu ustavne žalbe je stavljeno na teret krivično delo falsifikovanje novca i krivično delo iznude.

Okružni sud u Čačku je, do donošenja prve prvostepene presude , glavni pretres u periodu od 25. avgusta 2003. do 28. oktobra 2005. godine zakazao 34 puta. Glavni pretres je održan 23 puta, a 11 puta nije, i to u najvećem broju slučajeva zbog nedolaska jednog ili više okrivljenih, najčešće zbog nedolaska okrivljenog F . M, ovde podnosioca ustavne žalbe.

Nakon održanog glavnog pretresa, Okružni sud u Čačku je 7. novembra 2005. godine doneo presudu K. 20/03, protiv koje je izjavljeno 13 žalbi. Nakon isteka rokova za izjavljivanje žalbi i odgovora na žalbe, spisi predmeta Okružnog suda u Čačku su 26. juna 2006. godine dostavljeni Vrhovnom sudu Srbije radi odlučivanja o podnetim žalbama.

Vrhovni sud Srbije je 19. septembra 2007. godine doneo rešenje Kž.I 1356/06 kojim je ukinuo presudu Okružnog suda u Čačku K. 20/03 od 7. novembra 2005. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje dana 28. decembra 2007. godine.

U ponovnom postupku, Okružni sud u Čačku je glavni pretres zakazao 20 puta. Glavni pretres je održan tri puta, a 17 puta nije, i to: jedanput zbog nedolaska M.L, a najčešće zbog nedolaska okrivljenih R.M. i F. M . koji zbog, kako proizlazi iz odgovora Višeg suda u Čačku, teškog zdravstvenog stanja nisu pristupali po pozivima u različitim periodima, o čemu su sudu priložili medicinsku dokumentaciju kao dokaz - opravdanje.

Okružni sud u Čačku je, nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, dana 31. decembra 2009. godine doneo osporenu presudu K. 160/07 kojom je podnosioca ustavne žalbe oglasio krivim za krivično delo iznuda iz člana 180. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, te mu je izrekao kaznu zatvora u trajanju od pet godina, dok ga je oslobodio od optužbe za krivično delo falsifikovanje novca iz člana 168. stav 1. Krivičnog zakona Jugoslavije. Istom presudom je još 13 okrivljenih lica u stavu prvom izreke oglašeno krivim za krivična dela falsifikovanje novca, nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet eksplozivnih materija, udruživanje radi vršenja krivičnih dela određenih saveznim zakonom, falsifikovanje isprave, neprijavljivanje pripremanja krivičnog dela, iznuda i iznuda pomaganjem i osuđeno na zatvorske kazne, dok su u stavu drugom, četvrtom, petom i šestom izreke za pojedine radnje izvršenja krivičnog dela falsifikovanje novca, nedozvoljena proizvodnja držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija i udruživanje radi vršenja krivičnih dela određnih saveznim zakonom, neki od okrivljenih oslobođeni od optužbe. Jednom od 14 optuženih lica je suđeno u odsustvu (jer nije bio dostupan državnim organima).

Pismeni otpravak navedene presude je izrađen 10. februara 2010. godine i protiv iste je izjavljeno 17 žalbi. Nakon isteka rokova za izjavljivanje žalbi i odgovora na žalbe, spisi predmeta su 16. jula 2010. godine dostavljeni Apelacionom sudu u Kragujevcu radi odlučivanja po podnetim žalbama.

Krivični postupak je pravnosnažno okončan 23. decembra 2011. godine, donošenjem osporene presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 4010/10, kojom je, pored ostalog, u odnosu na podnosioca ustavne žalbe prvostepena presuda preinačena u pogledu pravne kvalifikikacije dela i odluke o kazni, tako što su radnje podnosioca pravno ocenjene kao krivično delo iznuda iz člana 180. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona Republike Srbije u vezi sa članom 22. Krivičnog zakona SRJ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, dok je u nepreinačenom (oslobađajućem) delu prvostepena presuda potvrđena.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 34. Ustava utvrđeno je: da se niko ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena (stav 1.); da se kazne određuju prema propisu koji je važio u vreme kad je delo učinjeno, izuzev kad je kasniji propis povoljniji za učinioca, kao i da se krivična dela i krivične sankcije određuju zakonom (stav 2.); da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (stav 3.); da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku i da istim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo (stav 4.); da je, izuzetno, ponavljanje postupka dopušteno u skladu s kaznenim propisima, ako se otkriju dokazi o novim činjenicama koje su, da su bile poznate u vreme suđenja, mogle bitno da utiču na njegov ishod ili ako je u ranijem postupku došlo do bitne povrede koja je mogla uticati na njegov ishod (stav 5.); da krivično gonjenje i izvršenje kazne za ratni zločin, genocid i zločin protiv čovečnosti ne zastareva (stav 6.).

Članom 36. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.) i utvrđuje da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.).

5. Pristupajući oceni razloga i navoda iznetih u ustavnoj žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od toga da su ljudska i manjinska prava i slobode i ustavna žalba kao posebno pravno sredstvo za njihovu zaštitu utvrđeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, ali da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, te je i u ovoj ustavnosudskoj stvari ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog sudskog postupka, od 14. oktobra 2002. godine, kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage postupak pokrenut, do 23. decembra 2011. godine kada je Apelacioni sud u Kragujevcu doneo presudu Kž1. 4010/11 kojom je postupak pravnosnažno okončan.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju krivični postupak trajao devet godina i nešto više od dva meseca, što samo po sebi može ukazivati da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. I pored ovakve konstatacije, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje da na ocenu razumne dužine trajanja sudskog postupka, pored samog vremena njegovog trajanja, utiču i drugi činioci, kao što su složenost predmeta o kome se pred sudom raspravlja i odlučuje, ponašanje podnosioca ustavne žalbe tokom postupka, postupanje nadležnih sudova i značaj predmeta raspravljanja za podnosioca ustavne žalbe.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud je utvrdio da je predmet optužbe u osporenom krivičnom postupku razmatran po dva puta pred dve sudske instance. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da je Okružni sud u Čačku redovno zakazivao glavni pretres, pri čemu se posebno naglašava da je pretres zakazan 54 puta, što nesumnjivo ukazuje da se nadležni sud veoma aktivno bavio predmetom.

Ustavni sud je dalje utvrdio da se krivični postupak, čije trajanje podnosilac osporava ustavnom žalbom, vodio protiv ukupno 14 okrivljenih lica zbog više krivičnih dela - falsifikovanje novca, udruživanje radi vršenja krivičnih dela, nedozvoljena proizvodnja, držanje i nošenje eksplozivnih materija, falsifikovanje isprave, iznuda i iznuda pomaganjem. Ustavni sud ukazuje da se postupak koji se vodi protiv ukupno 14 optuženih lica radi utvrđivanja postojanja navedenih krivičnih dela objektivno mora smatrati naročito složenim, imajući u vidu pre svega činjenična i pravna pitanja koja se tokom tog postupka moraju raspraviti, te saglasno tome, obimnost dokaznog postupka koji je potrebno sprovesti.

Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe kao okrivljenom bilo u interesu da se postupak što pre okonča, ali da iz opravdanih razloga, zbog teže bolesti, nije redovno pristupao na glavni pretres (o čemu je sudu prilagao medicinsku dokumentaciju).

Imajući u vidu da se krivični posupak vodio protiv čak 14 lica, zbog velikog broja krivičnih dela, da je složeni predmet optužbe po dva puta razmatran pred obe sudske instance, pri čemu je nadležni prvostepeni sud glavni pretres revnosno i ažurno zakazivao ukupno 54 puta, Ustavni sud je ocenio da sve navedeno može opravdati duže trajanje ovog postupka, te da, u okolnostima konkretnog slučaja, trajanje postupka, kao jedinstvene celine, ne izlazi iz okvira razumnog roka. Ustavni sud je imao u vidu i da glavni pretres u ponovnom postupku pred Okružnim sudom u Čačku, iako redovno zakazivan, više puta nije održan zbog nedolaska dvojice optuženih, od kojih je jedan podnosilac ustavne žalbe, koji su svoje izostanke usled bolesti opravdavali dostavljanjem uredne medicinske dokumentacije, što se svakako ne može staviti na teret tim licima, ali ni nadležnom prvostepenom sudu, pošto se radi o okolnostima koje su objektivno i značajno uticale na trajanje postupka.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da u krivičnom postupku koji je vođen pred Okružnim sudom u Čačku u predmetu K. 160/07 nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je u ovom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Ispitujući postojanje pretpostavki za vođenje postupka u odnosu na istaknute povrede prava iz člana 32. stav 1. i čl. 34. i 36. Ustava, Ustavni sud ukazuje da podnosilac nije naveo razloge, niti dokaze koji bi ukazivali na to da su mu povređena prava na pravično suđenje, na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo. Prema oceni Ustavnog suda, navodima ustavne žalbe u ovom delu zapravo se ukazuje na to da u krivičnom postupku koji je okončan osporenim presudama, činjenično stanje nije pravilno utvrđeno i u tom smislu se od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da postupa kao instancioni sud, a što Sud u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da čini. Stoga je Ustavni sud u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Slični dokumenti

• Už 2157/2012: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog dužine krivičnog postupka
• Už 4162/2011: Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog dužine krivičnog postupka
• Už 4163/2011: Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog dužine krivičnog postupka
• Už 6403/2013: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku