Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenadležnosti, neblagovremenosti i nepostojanja povrede prava

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv brojnih akata iz perioda od 1954. do 2010. godine. Žalba je odbačena delom kao nedopuštena jer su akti doneti pre Ustava, delom kao neblagovremena, a delom jer osporeni akti ne odlučuju o pravima.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milutina Tanovića iz Užica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. jula 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milutina Tanovića.

O b r a z l ž e nj e

1. Milutin Tanović iz Užica je 12. maja 2010. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv „posedovnog lista KO Dretanj Užice, posedovnog lista broj 133 KO Dretanj Užice, posedovnog lista 129 KO Dretanj Užice, posedovnog lista broj 121 za KO Dretanj Užice i KO Kačer Užice, posedovnog lista broj 134 Uprave za katastar Elaborata nepokretnosti za KO Dretanj Titovo Užice od revizije katastra 1948. godine, posedovnog lista broj 156 Uprave za katastar Elaborata nepokretnosti za KO Kačer Titovo Užice od revizije katastra 1948. godine, rešenja Narodnog Odbora Sreza Užičkog u Titovom Užicu broj 5753/54 od 23.10.1954, rešenja Narodnog Odbora Opštine Bela Zemlja od predsednika Saveta za privredu i funkcionere R.A. rešenje bez broja od 29.10.1956, rešenja Skupštine opštine Titovo Užice broj 01-12-315 od 28.12.1963. godine pod tačkom 1 do 5, rešenja Skupštine opštine Titovo Užice broj 03-8425/1 od 19.09.1966. godine, rešenja Skupštine opštine Titovo Užice broj 01-10092 od 24.06.1965. godine, rešenja Opštinskog sekretarijata za privredu i finansije broj 04-465-110/82 od 04.10.1982, rešenja Okružnog suda u Užicu U. 118/06 od 29.12.2006. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije U. 8454/08 od 30.01.2009. godine i rešenja Upravnog suda U. 6315/10/2008 od 18.03.2010. godine“, zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, prava na imovinu i prava nasleđivanja, zajemčenih odredbama čl. 32, 58. i 59. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda zahteva da poništi sve osporene akte naznačene u ustavnoj žalbi i da utvrdi njegovo pravo svojine „na svim spornim nepokretnostima obuhvaćenim neispravnim ispravama i neispravnim rešenjima NOO i Skupštine opštine Užice, koja su nezakonita i prevaziđena s aspekta pravne važnosti, a sve u skladu sa istaknutim tužbenim zahtevom od 07.03.2002. godine, zavedenim pod brojem U. 908/02, u kome je detaljno izneo činjenično stanje i opis životnih događaja“.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Saglasno odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Odredbama člana 113. ovog Zakona propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.); da se u slučaju iz stava 2. ovog člana ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.).

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da su pretpostavke za izjavljivanje ustavne žalbe: da je izjavljena protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije, odnosno nakon 8. novembra 2006. godine; da je podneta protiv pojedinačnog akta državnog organa ili organizacije kojoj su poverena javna ovlašćenja, a kojim se odlučuje o pravu ili obavezi podnosioca ustavne žalbe, jer je samo takav pojedinačni akt podoban da povredi neko od Ustavom zajemčenih prava ili sloboda; da su osporeni pojedinačni akti u vezi sa utvrđenom sadržinom zajemčenog ustavnog prava ili slobode na čiju povredu ili uskraćivanje se podnosilac poziva.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe utvrdio: da se njeni navodi odnose na povredu zajemčenih prava na pravično suđenje, na imovinu i na nasleđivanje osporenim aktima; da se povreda prava na suđenje u razumnom roku odnosi na postupke koji se pred Okružnim sudom u Užicu vode u predmetima U. 46/02, U. 47/02, U. 48/02, U. 49/02, U. 50/02 i U. 51/02, koji ustavnom žalbom nisu osporeni, niti je navedeno na šta se odnose, a što je Ustavni sud već konstatovao u Rešenju Už-2687/2009 od 3. marta 2010. godine; da se postavljenim zahtevom od Ustavnog suda traži da umesto nadležnih državnih organa reši sporne odnose koji se tiču imovine podnosioca ustavne žalbe. Takođe, Ustavni sud je pribavljanjem podataka i obaveštenja službenim putem utvrdio: da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije U. 8454/08 od 30. januara 2009. godine podnosiocu ustavne žalbe naloženo da u roku od 15 dana od dana prijema rešenja uredi tužbu, jer se iz nje nije moglo utvrditi protiv kog akta, niti protiv kog organa je tužba podneta; da je podnosilac 9. marta 2009. godine dostavio podnesak Vrhovnom sudu Srbije; da je rešenjem Upravnog suda U. 6315/10/2008 od 18. marta 2010. godine tužba odbačena kao neuredna, na osnovu odredbe člana 27. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, jer se ni iz dostavljenog podneska nije moglo zaključiti protiv kog organa, niti protiv kog akta je tužba podneta.

4. Kako su osporeni posedovni listovi označeni u ustavnoj žalbi, rešenje Narodnog odbora Sreza Užičkog u Titovom Užicu broj 5753/54 od 23. oktobra 1954. godine, rešenje Narodnog odbora Opštine Bela Zemlja bez broja od 29. oktobra 1956. godine, rešenje Skupštine opštine Titovo Užice broj 01-12-315 od 28. decembra 1963. godine, rešenje Skupštine opštine Titovo Užice broj 03-8425/1 od 19. septembra 1966. godine, rešenje Skupštine opštine Titovo Užice broj 01-10092 od 24. juna 1965. godine i rešenje Opštinskog sekretarijata za privredu i finansije broj 04-465-110/82 od 4. oktobra 1982. godine, sačinjeni pre stupanja na snagu Ustava, to je Ustavni sud ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

5. Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena 12. maja 2010. godine, a da je rešenje Okružnog suda u Užicu U. 118/06 doneto 29. decembra 2006. godine, odnosno nakon proglašenja Ustava, a pre stupanja na snagu Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba podneta po isteku roka propisanog članom 113. stav 3. Zakona. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.

6. Ocenjujući dopuštenost ustavne žalbe u pogledu osporenog rešenja Vrhovnog suda Srbije U. 8454/08 od 30. januara 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da osporeno rešenje nije pojedinačni akt protiv koga se može izjaviti ustavna žalba u smislu Ustava i Zakona o Ustavnom sudu, jer ovim pojedinačnim aktom nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već je njime podnosiocu naloženo da u ostavljenom roku otkloni nedostatke tužbe. Iz navedenih razloga, Ustavni sud je ustavnu žalbu u pogledu ovog rešenja odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

7. Imajući u vidu da je osporenim rešenjem U. 6315/10/2008 od 18. marta 2010. godine Upravni sud odbacio kao neurednu tužbu podnosioca ustavne žalbe, to nije ni mogao da se upušta u odlučivanje o imovinskim pravima podnosioca ustavne žalbe. Stoga ovim rešenjem nije moglo biti povređeno pravo podnosioca zajemčeno odredbom člana 58. Ustava. Pored toga, kako je osporeno rešenje doneto u postupku po tužbi podnosioca ustavne žalbe u upravnom sporu, to se zbog pravne prirode ove vrste spora, ni osporeno rešenje, niti bilo koja druga odluka doneta u upravnom sporu ne mogu dovesti u vezu sa pravom na nasleđivanje zajemčenim članom 59. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka po podnetoj ustavnoj žalbi, te je stoga ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

8. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenadležnosti, neblagovremenosti i nepostojanja povrede prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti