Odbijena ustavna žalba: vrednost spora za reviziju je merodavna iz tužbe

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda kojim je odbačena revizija. Potvrđen je stav da je za dozvoljenost revizije u imovinskopravnim sporovima merodavna vrednost spora naznačena u tužbi, a ne naknadno izmenjena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi J.J. iz B., na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 25. decembra 2008. godine doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba J.J. izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. br. 2972/07 od 6. novembra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ustavnom sudu je podneta blagovremena i dozvoljena ustavna žalba J.J. iz B., preko punomoćnika M.R., advokata iz B., izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev.br. 2972/07 od 6. novembra 2007. godine.
Podnosilac ustavne žalbe smatra da je osporenim rešenjem povređeno njeno pravo zajemčeno članom 22. Ustava Republike Srbije, kao i pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo zajemčeno članom 36. Ustava. U ustavnoj žalbi se navodi da je osporenim rešenjem neosnovano odbačena revizija podnosioca ustavne žalbe protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 4863/07 od 25. juna 2007. godine, kao nedozvoljena. Ističe se da Vrhovni sud Srbije nije uzeo u obzir okolnost da je, u parničnom postupku povodom raskida ugovora o doživotnom izdržavanju, punomoćnik tužilje preinačio vrednost predmeta spora sa 250.000,00 dinara na 501.000,00 dinara na ročištu održanom 21. aprila 2005. godine, te je, saglasno odredbama Zakona o parničnom postupku od 2002. godine, koji je bio na snazi u vreme kad je tužba podneta, i odredbama važećeg Zakona o parničnom postupku od 2004. godine, revizija bila dozvoljena. Predlaže se da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji i poništi osporeno rešenje.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije ustavna žalba se moje izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u predmet Prvog opštinskog suda u Beogradu P.235/06 u kome je doneto osporeno rešenje i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari:
O.M. iz B. je Prvom opštinskom sudu u Beogradu podnela tužbu 6. avgusta 2002. godine, protiv tužene N.Ž. iz B., sa zahtevom da se raskine ugovor o doživotnom izdražavanju, koji su zaključile i overile pred istim sudom pod brojem 3R. 304/02, dana 24. aprila 2002. godine, zbog neizvršenja ugovornih obaveza od strane tužene kao davaoca izdržavanja. Pošto je tužilja preminula 11. septembra 2002. godine, postupak je u svojstvu tužilje nastavila podnosilac ustavne žalbe J.J., kao pravni sledbenik O.M.. Punomoćnik podnosioca ustavne žalbe je na ročištu za glavnu raspravu održanom 21. aprila 2005. godine povećao vrednost predmeta spora sa 250.000,00 dinara na 501.000,00 dinara. Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P.235/06 od 19. decembra 2006. godine, koja je potvrđena presudom Okružnog suda u Beogradu Gž. 4863/07 od 25. juna 2007. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se raskine ugovor o doživotnom izdržavanju između pok. O.M., kao primaoca izdržavanja, i tužene N.Ž., kao davaoca izdržavanja. Podnosilac ustavne žalbe je 7. septembra 2007. godine izjavila reviziju Vrhovnom sudu Srbije, tražeći da se ukinu navedena prvostepena i drugostepena presuda i predmet vrati na ponovno suđenje.
Osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. br. 2972/07 od 6. novembra 2007. godine revizija je odbačena kao nedozvoljena. U obrazloženju rešenja Vrhovni sud se pozvao na odredbe člana 382. stav 3. i člana 389. Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90, 35/91, "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), a koje se primenjuju na osnovu odredbe člana 491. stav 4. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), prema kojima revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, a čija vrednost predmeta spora ne prelazi 300.000,00 dinara. Polazeći od toga da je u konkretnom slučaju vrednost spora označena iznosom od 250.000,00 dinara, Vrhovni sud je našao da je revizija izjavljena protiv presude protiv koje se po Zakonu nije mogla podneti.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 22.stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36).
Prema članu 491. stav 4. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), po reviziji izjavljenoj protiv pravosnažne odluke drugostepenog suda, u postupku koji je pokrenut pre početka primene ovog zakona, odlučivaće se po pravilima parničnog postupka koja su važila do stupanja na snagu ovog zakona.
Odredbama člana 40. Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90, 35/91, "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je važio u vreme podnošenja tužbe u parničnom postupku, pored ostalog, je bilo propisano: da kad se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, merodavna je vrednost spora koju je tužilac naznačio u tužbi (stav 2.); da ako je u slučaju iz stava 2. tužilac očigledno suviše visoko ili suviše nisko naznačio vrednost predmeta spora, tako da se postavlja pitanje stvarne nadležnosti, sastava suda ili prava na izjavljivanje revizije, sud će, najdocnije na pripremnom ročištu, a ako pripremno ročište nije održano onda na glavnoj raspravi pre početka raspravljanja o glavnoj stvari, brzo i na pogodan način proveriti tačnost označene vrednosti (stav 3.). Odredbama člana 382. navedenog Zakona propisano je: da protiv pravosnažne presude donesene u drugom stepenu, u svim sporovima stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude (stav 1.); da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravosnažne presude ne prelazi 300.000,00 novih dinara (stav 2.); da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi 300.000,00 novih dinara (stav 3.); da je izuzetno, i kad se radi o tužbenom zahtevu iz st. 2. i 3. ovog člana, revizija uvek dozvoljena: 1) u sporovima o izdržavanju; 2) u sporovima o naknadi štete za izgubljeno izdržavanje usled smrti davaoca izdržavanja i zbog izgubljene zarade ili drugih prihoda na osnovu rada; 3) u imovinskim sporovima koji nastanu iz protivustavnih i protivzakonitih pojedinačnih akata i radnji kojima se pravna ili fizička lica zavisno od sedišta, odnosno prebivališta stavljaju u neravnopravan položaj na jedinstvenom jugoslovenskom tržištu ili na drugi način narušava jedinstvo jugoslovenskog tržišta, uključujući i sporove o naknadi štete, koje se tim prouzrokuju (stav 4.).

5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta citiranih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije, donetim u postupku po reviziji izjavljenoj protiv pravosnažne parnične presude, nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca ustavne žalbe koja su u njoj označena.
U parničnom postupku koji je prethodio postupku po ustavnoj žalbi pravosnažno je odbijen tužbeni zahtev za raskid ugovora o izdržavanju. Parnični postupak je započet tužbom koju je 6. avgusta 2002. godine podnela primalac izdržavanja O.M. protiv davaoca izdržavanja N.Ž., kao tužene. Podneskom od 17. septembra 2002. godine je vrednost predmeta spora označena u iznosu od 250.000,00 dinara. Tužilja je preminula pre donošenja prvostepene presude, pa je parnicu preuzela podnosilac ustavne žalbe, kao pravni sledbenik tužilje. Punomoćnik podnosioca ustavne žalbe je na ročištu za glavnu raspravu održanom 21. aprila 2005. godine povećao vrednost predmeta spora na iznos od 501.000,00 dinara. Podnosilac smatra da je Vrhovni sud Srbije povredio njena Ustavom zajemčena prava na koja se pozvala u ustavnoj žalbi jer, prilikom odlučivanja o izjavljenoj reviziji, nije uvažio parničnu radnju kojom je vrednost predmeta spora povećana, već je reviziju odbacio kao nedozvoljenu uzimajući u obzir samo vrednost spora označenu u tužbi.
Ustavni sud smatra da spor o raskidu ugovora o doživotnom izdržavanju koji se vodi između pravnih sledbenika primaoca izdržavanja i davaoca izdržavanja predstavlja imovinskopravni spor u kome je pravo na reviziju uslovljeno određenom vrednošću spora, a ne spor o izdržavanju u kome je, saglasno odredbi člana 382. stav 4. tačka 1) Zakona o parničnom postupku, revizija bila uvek dozvoljena, nezavisno od vrednosti predmeta spora. Imajući u vidu odredbe člana 382. stav 3. u vezi člana 40. st. 2. i 3. Zakona o parničnom postupku, Ustavni sud je ocenio da je za dozvoljenost revizije jedino merodavna vrednost predmeta spora označena u tužbi, odnosno pre početka raspravljanja o glavnoj stvari, a da izmena vrednosti spora u toku daljeg parničnog postupka ne može proizvesti pravno dejstvo na mogućnost podnošenja revizije, u konkretnom slučaju, pa je bez uticaja na pravo podnosioca ustavne žalbe to što u osporenom rešenju ova činjenica nije cenjena.
S obzirom na navedeno, Ustavni sud nalazi da Vrhovni sud Srbije nije povredio prava podnosioca ustavne žalbe garantovana odredbama čl. 22. i 36. Ustava kada je osporenim rešenjem odbacio reviziju podnosioca kao nedozvoljenu, jer vrednost spora koja je označena u parničnom postupku pre početka raspravljanja o glavnoj stvari ne prelazi iznos od 300.000,00 dinara. Ustavna žalba protiv osporenog rešenja je stoga odbijena kao neosnovana, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/2007).

6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić, s.r.

Odbijena ustavna žalba: vrednost spora za reviziju je merodavna iz tužbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti