Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe protiv rešenja o pritvoru

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je utvrdio da su redovni sudovi pružili dovoljne i ustavno prihvatljive razloge za produženje pritvora, zasnovane na opasnosti od ponavljanja krivičnog dela.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vojislava Dimovića iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. decembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Vojislava Dimovića izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici Kv. 686/11 od 21. aprila 2011. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 1067/11 od 5. maja 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vojislav Dimović iz Subotice podneo je Ustavnom sudu 24. maja 2011. godine, preko punomoćnika Viktora Juhasa Đurića, advokata iz Subotice, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici Kv. 686/11 od 21. aprila 2011. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 1067/11 od 5. maja 2011. godine, zbog povrede prava iz člana 27. stav 1, člana 31. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi: da je 24. marta 2011. godine Osnovni javni tužilac u Subotici podneo predlog za preduzimanje pojedinih istražnih radnji protiv podnosioca ustavne žalbe u kome je predložio njegovo saslušanje kao osumnjičenog za krivično delo ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. Krivičnog zakonika i saslušanje oštećene S.P. i još četiri svedoka; da je osumnjičeni 24. marta 2011. godine saslušan pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Subotici koji mu je odredio pritvor; da je 29. marta 2011. godine istražni sudija Osnovnog suda u Subotici saslušao oštećenu, sve predložene svedoke od strane tužilaštva i još jednog predloženog svedoka od strane odbrane; da je 20. aprila 2011. godine protiv podnosioca ustavne žalbe podnet optužni predlog zbog osnovane sumnje da je izvršio navedeno krivično delo; da je Osnovni sud u Subotici osporenim rešenjem Kv. 686/11 od 21. aprila 2011. godine prema podnosiocu ustavne žalbe produžio pritvor iz razloga predviđenih odredbama člana 436. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, uz obrazloženje da postoji osnovana sumnja da je Vojislav Dimović pretio oštećenoj nožem, jer je svedočila protiv njegove braće u krivičnom postupku, kao i da je Vojislav Dimović više puta osuđivan za krivična dela protiv života i tela, te da su to osobite okolnosti koje ukazuju da bi on ponovio delo, odnosno izvršio krivično delo kojim preti; da je 21. aprila preko branioca izjavio žalbu protiv navedenog rešenja u kojoj je, pored ostalog, istakao da u obrazloženju rešenja nema ni reči o tome da li se željeni cilj može postići na način koji manje ugrožava Vojislava Dimovića; da pre podnošenja optužnog predloga pritvor nije trajao samo onoliko koliko je bilo potrebno da se sprovedu istražne radnje, nego duže, sve do 20. aprila 2011. godine; da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 1067/11 od 5. maja 2011. godine žalba njegovog branioca odbijena kao neosnovana, a da u obrazloženju rešenja nema ocene žalbenih navoda.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da su mu osporenim rešenjima povređena navedena ustavna prava, jer, pored ostalog, trajanje pritvora nije svedeno na najkraće neophodno vreme, budući da su svi dokazi odbrane i optužbe prikupljeni 29. marta 2011. godine, a da je Osnovno javno tužilaštvo u Subotici predalo optužni predlog nadležnom sudu tek 20. aprila 2011. godine. Iz navedenog zaključuje da je nakon 29. marta 2011. godine pritvor prema njemu postao arbitreran i nezakonit i da je po svojoj suštini postao „anticipacija kazne“.

Predložio je da se utvrdi povreda navedenih prava, da se ponište osporena rešenja i utvrdi naknada materijalne i nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

U vreme podnošenja ustavne žalbe pred Osnovnim sudom u Subotici vođen je krivični postupak u predmetu K. 704/11 protiv Vojislava Dimovića, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. Krivičnog zakonika. Osnovno javno tužilaštvo u Subotici je 24. marta 2011. godine protiv podnosioca ustavne žalbe stavilo predlog za preduzimanje pojedinih istražnih radnji Osnovnom sudu u Subotici za navedeno krivično delo. Istražni sudija Osnovnog suda u Subotici je 24. marta 2011. godine saslušao podnosioca ustavne žalbe, a 29. marta 2011. godine je saslušao oštećenu i predložene svedoke. Osnovno javno tužilaštvo u Subotici je aktom Kt. 641/2011 od 20. aprila 2011. godine podnelo optužni predlog protiv podnosioca ustavne žalbe.

Podnosilac ustavne žalbe se nalazio u pritvoru po rešenju istražnog sudije Osnovnog suda u Subotici Ki. 417/11 od 1. aprila 2011. godine na osnovu odredbe člana 436. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, a koji mu se računa od 24. marta 2011. godine od 8.15 časova, kada je lišen slobode.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Subotici Kv. 686/11 od 21. aprila 2011. godine je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen pritvor za najduže jedan mesec. Obrazlažući svoju odluku, sud je istakao da iz kaznene evidencije proizlazi da je okrivljeni do sada više puta osuđivan, pri čemu je detaljno navedeno kojim presudama, od strane kojih sudova i kada je okrivljeni pravnosnažno osuđivan, za koja krivična dela i koje kazne su mu izrečene. Stoga je sud zaključio „da je okrivljeni višestruki povratnik, koji je između ostalog više puta osuđivan za krivična dela protiv života i tela, kao i za krivična dela protiv imovine sa elementima nasilja....a da u konkretnom slučaju postoji osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. Krivičnog zakonika na način da je pretio oštećenoj, govoreći joj da će „raditi nož“ jer je svedočila protiv njegove braće“, te da postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni ponoviti krivično delo, odnosno izvršiti krivično delo kojim preti.

Protiv navedenog rešenja branilac podnosioca ustavne žalbe je izjavio žalbu Apelacionom sudu u Novom Sadu, navodeći da u rešenju o produženju pritvora nema obrazloženja, da pritvor pre podnošenja optužnog predloga može trajati samo onoliko koliko je potrebno da se sprovedu istražne radnje i da je pritvor po izreci osporenog rešenja određen do 30 dana i da protivno odredbi člana 436. stav 2. ZKP nije trajao onoliko koliko je to bilo neophodno potrebno da se sprovedu istražne radnje, nego znatno duže, te da pritvor nije bio određenu cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka nego da je postao anticipacija kazne, odnosno sredstvo lišavanja slobode koje nije u funkciji nesmetanog vođenja krivičnog postupka. Protiv osporenog prvostepenog rešenja žalbu je podneo i okrivljeni lično.

Apelacioni sud u Novom Sadu je osporenim rešenjem Kž2. 1067/11 od 5. maja 2011. godine odbio kao neosnovane žalbe branioca i okrivljenog, nalazeći da je prvostepeni sud pravilno postupio kada mu je po navedenom zakonskom osnovu produžio pritvor. U obrazloženju je, pored ostalog, navedeno: „Osnov za produženje pritvora je opasnost da bi okrivljeni mogao ponoviti krivično delo, odnosno nastaviti sa vršenjem istog. Okrivljeni se tereti da je osnovano sumnjiv da je počinio krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. Krivičnog zakonika. Okrivljeni je lice koje je do sada osuđivano za krivična dela sa elementima nasilja kao i za krivična dela protiv života i tela, kao i za krivična dela razbojništva i razbojničke krađe. Shodno članu 436. stav 1. tačka 2) ZKP koji glasi ako je u pitanju krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora od tri godine, a osobite okolnosti ukazuju da će okrivljeni dovršiti pokušano krivično delo ili da će izvršiti krivično delo kojim preti ili da će ponoviti delo, pritvor se može odrediti u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je počinio krivično delo, te su upravo iz tih razloga suprotni žalbeni razlozi branioca okrivljenog i okrivljenog“.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da, pored ostalog, trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora (član 31. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Ustavni sud nalazi da su za ocenu osnovanosti ustavne žalbe od značaja i odredbe člana 436. i člana 146. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP).

Odredbama člana 436. ZKP predviđeno je, pored ostalog: da se pritvor može odrediti, u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako je u pitanju krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora od tri godine, a osobite okolnosti ukazuju da će okrivljeni dovršiti pokušano krivično delo ili da će izvršiti krivično delo kojim preti ili da će ponoviti krivično delo (stav 1. tačka 2)); da pre podnošenja optužnog predloga, pritvor može trajati samo onoliko koliko je potrebno da se sprovedu istražne radnje, ali ne duže od osam dana, a izuzetno do trideset dana ako se radi o krivičnom delu sa elementima nasilja i da o žalbi protiv rešenja o pritvoru rešava veće iz člana 24. stav 6. (stav. 2.); da se u pogledu pritvora, od predaje optužnog predloga do izricanja prvostepene presude, shodno primenjuju odredbe člana 146. ovog zakonika, s tim što je veće dužno da svakih mesec dana ispita da li postoje razlozi za pritvor (stav 3.); da kad se okrivljeni nalazi u pritvoru, sud je dužan da postupa sa naročitom hitnošću (stav 4).

Odredbom člana 146. stav 2. ZKP je propisano da je veće dužno da i bez predloga stranaka ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja optužnice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optužnice na pravnu snagu.

Krivičnim zakonikom („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) je propisano da ko svedoku ili veštaku ili drugom učesniku u postupku pred sudom ili drugim državnim organom učini ili obeća poklon ili drugu korist, ili primeni silu, pretnju ili drugi oblik prinude u nameri da to lice davanjem lažnog iskaza ili nedavanjem iskaza utiče na ishod postupka, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom (sprečavanje i ometanje dokazivanja - član 336. stav 1.).

5. U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 27. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da su rešenja Osnovnog suda u Subotici Ki. 417/11 od 1. aprila 2011. i Kv. 513/2011 od 5. aprila 2011. godine, kojima je u istom krivičnom postupku podnosiocu ustavne žalbe određen pritvor i koja su neposredno prethodila donošenju pojedinačnih akata koji se osporavaju ovom ustavnom žalbom, bila predmet odlučivanja Ustavnog suda u predmetu Už – 1594/2011, u postupku po ustavnoj žalbi istog podnosioca. Ustavni sud je u svojoj Odluci Už – 1594/2011 od 3. novembra 2011. godine detaljno obrazložio razloge zbog kojih nije našao da su osnovane tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da mu je rešenjima o određivanju pritvora u ovom krivičnom postupku povređeno Ustavom zajemčeno pravo na slobodu i bezbednost. Budući da se navodi ove ustavne žalbe o povredi označenog ustavnog prava zasnivaju na suštinski istovetnim razlozima, to se prethodno izneti stavovi i ocena Ustavnog suda u svemu odnose i na osporena rešenja Osnovnog suda u Subotici Kv. 686/11 od 21. aprila 2011. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 1067/11 od 5. maja 2011. godine.

6. Ustavni sud ocenjuje da nisu osnovani ni navodi podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Naime, povredu označenog prava podnosilac zasniva na tvrdnji da drugostepeni sud „uopšte nije cenio...žalbene navode“, koji se odnose na to da: „1) u obrazloženju (prvostepenog) rešenja nema ni reči o tome da li se željeni cilj (sprečavanje da navodno ugrozi oštećenu) ne može postići na način koji manje ugrožava prava Vojislava Dimovića (na primer da mu se odredi kućni pritvor uz nadzor električnim praćenjem njegovog kretanja) i 2) da u rešenju o određivanju pritvora Ki. 417/11 od 1. aprila 2011. godine nije bio naveden zakonom propisani element...“. Ustavni sud, povodom iznetih tvrdnji podnosioca ustavne žalbe, i u ovom ustavnosudskom predmetu ističe da je sud prilikom donošenja odluke o produženju (kao i o određivanju) mere pritvora dužan da obrazloži razloge zbog kojih nalazi da ima osnova da se prema okrivljenom produži (ili odredi) mera pritvora, što samo po sebi znači da je upravo ova mera neophodna radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka. Dakle, obaveza suda je da obrazloži meru koju prema okrivljenom preduzima, a ne da obrazlaže zašto nije preduzeo neku drugu, blažu meru, osim u slučaju kada je sam okrivljeni predložio da se mera pritvora zameni drugom, konkretno opredeljenom merom, a što, kako proizlazi iz navoda ustavne žalbe, podnosilac ustavne žalbe nije ni učinio. Što se tiče drugog žalbenog navoda na koji se poziva podnosilac ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da i sam podnosilac u ustavnoj žalbi ističe obavezu drugostepenog suda da oceni relevantne žalbene navode. U tom smislu je nesporno da se navodi u žalbi koja se izjavljuje protiv rešenja o produženju pritvora, a koji se odnose na eventualne propuste učinjene u rešenju o određivanju pritvora, ne mogu smatrati relevantnim navodima, jer se ne odnose na ožalbeni akt.

Polazeći od navednog, Ustavni sud je ocenio da nema osnova za tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, jer su osporena rešenja o produženju pritvora podnosiocu ustavne žalbe doneta saglasno relevantnim odredbama procesnog prava, uz argumentovano obrazloženje ranije osuđivanosti podnosioca ustavne žalbe koja, u konkretnom slučaju, predstavlja onu osobitu okolnost koja opravdava bojazan da bi podnosilac ustavne žalbe boravkom na slobodi mogao ponoviti krivično delo, odnosno izvršiti krivično delo kojim preti.

7. Okolnost da se podnosilac do izjavljivanja ustavne žalbe u pritvoru nalazio dva meseca, za koje vreme su preduzete sve predložene istražne radnje i podnet optužni predlog, predstavlja osnov za ocenu Ustavog suda da, u konkretnom slučaju, nema povrede prava na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. stav 1. Ustava.

8. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjima nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca na koja se pozvao, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

9. Na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe protiv rešenja o pritvoru

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti