Odbačaj ustavne žalbe zbog neiscrpljivanja pravnih sredstava i neblagovremenosti
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv sudskih presuda i radnje suda. Deo žalbe je odbačen jer podnositeljka nije iscrpela sva pravna sredstva, dok je deo koji se odnosi na presude odbačen kao neblagovremen.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Olgice Stojanović iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. jula 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Olgice Stojanović izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Nišu P. 1677/06 od 8. juna 2009. godine, presude Okružnog suda u Nišu Gž. 4013/09 od 10. novembra 2009. godine i radnje Opštinskog suda u Nišu.
O b r a z l o ž e nj e
1. Olgica Stojanović iz Niša je 12. maja 2010. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci i radnje propuštanja Opštinskog suda u Nišu u predmetu P. 1677/06 da dostavi spise Republičkom javnom tužilaštvu radi podizanja zahteva za zaštitu zakonitosti, čime su podnositeljki ustavne žalbe, po njenom mišljenju, povređena prava iz čl. 32. i 142, kao i člana 145. stav 4. Ustava Republike Srbije.
Podnositeljka ustavne žalbe je navela da je po prijemu drugostepene presude Okružnog suda u Nišu Gž. 4013/09 od 10. novembra 2009. godine podnela predlog Republičkom javnom tužiocu da podigne zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedene presude i da je aktom Republičkog javnog tužioca GT -I-165/10 od 25. marta 2010. godine obaveštena da nema uslova za podizanje zahteva, jer je rok za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti istekao.
2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
Odredbom člana 84. stav 1. istog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. Odredbom člana 418. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 125/04 i 111/09) propisano je da ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u rokovima predviđenim zakonom, stranka koja je podnela predlog, ovlašćena je da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek.
Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da ustavna žalba u delu u kome je izjavljena zbog radnji Opštinskog suda u Nišu ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje označenih povreda prava zajemčenih Ustavom. Ovo iz razloga što je podnositeljka ustavne žalbe, nezavisno od toga što je spis Opštinskog suda u Nišu dostavljen Republičkom javnom tužiocu po isteku roka u kome je mogao da podigne zahtev za zaštitu zakonitosti, imala mogućnost da, saglasno odredbi člana 418. Zakona o parničnom postupku, u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja Republičkog javnog tužioca GT-I-165/10 od 25. marta 2010. godine, sama izjavi ovaj vanredni pravni lek i na taj način zaštiti svoja eventualno povređena ili uskraćena prava. Ocenjujući da stoga u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda označenih ustavnih prava podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
4. U vezi dela ustavne žalbe kojom su osporene presude Opštinskog suda u Nišu P. 1677/06 od 8. juna 2009. godine i Okružnog suda u Nišu Gž. 4013/09 od 10. novembra 2009. godine i dužina trajanja predmetnog postupka, Ustavni sud konstatuje da je u parničnom postupku u slučajevima kada revizija zakonom nije dozvoljena, donošenjem odluke po žalbi na presudu iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Ovakvo pravno stanovište može se primeniti i kada je stranka izjavila žalbu posle prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti, a sama ne izjavi ovo pravno sredstvo. Kako je u konkretnom slučaju podnositeljka ustavne žalbe aktom Republičkog javnog tužioca GT-I-165/10 od 25. marta 2010. godine obaveštena da nema uslova za podizanje zahteva, a sama nije izjavila zahtev za zaštitu zakonitosti, Ustavni sud je ocenio da je donošenjem odluke o žalbi protiv prvostepene presude iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Zbog toga se i blagovremenost ustavne žalbe u odnosu na presude Opštinskog suda u Nišu P. 1677/06 od 8. juna 2009. godine i Okružnog suda u Nišu Gž. 4013/09 od 10. novembra 2009. godine ceni u odnosu na dan dostavljanja drugostepene odluke. Imajući u vidu da je podnositeljka ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu, kako sama navodi, primila 7. decembra 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.
5. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić