Odbijanje ustavne žalbe u stečajnom postupku zbog neosnovanosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu u stečajnom postupku. Sud je utvrdio da podnosiocu nije povređeno pravo na pravno sredstvo, jer je postupak vođen u skladu sa Zakonom o stečajnom postupku, koji je predviđao prigovor kao pravni lek.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-233/2008
17.06.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Danila Zlatanovića iz Ćuprije, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. juna 2010. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Danila Zlatanovića izjavljena protiv zaključka Trgovinskog suda u Kragujevcu 1. St. 17/07 od 28. septembra 2007. godine, rešenja Trgovinskog suda u Kragujevcu VIII R. 342/07 od 18. oktobra 2007. godine, rešenja Trgovinskog suda u Kragujevcu VIII R. 342/07 od 13. novembra 2007. godine i rešenja Višeg trgovinskog suda IX Pvž. 797/07 od 6. decembra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Danilo Zlatanović iz Ćuprije je 14. februara 2008. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv zaključka Trgovinskog suda u Kragujevcu 1. St. 17/07 od 28. septembra 2007. godine, rešenja Trgovinskog suda u Kragujevcu VIII R. 342/07 od 18. oktobra 2007. godine, rešenja Trgovinskog suda u Kragujevcu VIII R. 342/07 od 13. novembra 2007. godine i rešenja Višeg trgovinskog suda IX Pvž. 797/07 od 6. decembra 2007. godine, zbog povrede prava iz čl. 21, 36, 142. i 149. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da je Trgovinski sud u Kragujevcu rešenjem stečajnog veća VIII R. 342/07 od 18. oktobra 2007. godine ugrozio njegovo pravo na žalbu, a takođe i njegov pravni interes poverioca, jer je pre pokretanja stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom stekao status razlučnog poverioca obezbeđenjem svog potraživanja. Podnosilac ističe da je u svim osporenim aktima došlo do povrede navedenih ustavnih prava, navodeći samo sadržinu osporenih pojedinačnih akata.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbama Ustava na čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ukazuje je utvrđeno: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (član 21. st. 1. i 2.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 1.); da su sudovi samostalni i nezavisni u svom radu i da sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora (član 142. stav 2.); da je sudija u vršenju sudijske funkcije nezavisan i potčinjen samo Ustavu i zakonu (član 149. stav 1.).

3. Uvidom u spise predmeta, Ustavni sud je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenim zaključkom Trgovinskog suda u Kragujevcu 1. St. 17/07 od 28. septembra 2007. godine usvojena je konačna tabela i utvrđena lista priznatih i osporenih potraživanja poverilaca stečajnog dužnika GIP "Caričin grad" a.d. Ćuprija, u kojoj je pod rednim brojem 12. kao poverilac određen podnosilac ustavne žalbe. U pouci o pravnom leku navedeno je da protiv ovog zaključka prigovor stečajnom veću mogu podneti stečajni upravnik i stečajni poverilac u delu svog osporenog potraživanja u roku od pet dana od dana dostavljanja, odnosno objavljivanja na oglasnoj tabli suda. Osporenim rešenjem stečajnog veća Trgovinskog suda u Kragujevcu VIII R. 342/07 od 18. oktobra 2007. godine odbijen je kao neosnovan prigovor podnosioca ustavne žalbe, kao stečajnog poverioca, izjavljen protiv navedenog zaključka. U obrazloženju rešenja se navodi da je stečajni poverilac bio dužan da dokaže da je stekao založno pravo na pokretnim stvarima stečajnog dužnika, što on nije dokazao, pa je potrebno da to učini u redovnom parničnom postupku.

Osporenim rešenjem Trgovinskog suda u Kragujevcu VIII R. 342/07 od 13. novembra 2007. odbačena je kao nedozvoljena žalba stečajnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja VIII R. 342/07 od 18. oktobra 2007. godine. U obrazloženju rešenja se navodi da je članom 11. tačka 6. Zakona o stečajnom postupku određen delokrug postupanja stečajnog veća, odnosno da stečajno veće odlučuje o prigovorima protiv odluka i zaključaka stečajnog sudije. Osporenim rešenjem Višeg Trgovinskog suda IX Pvž. Br. 797/07 od 6. decembra 2007. godine odbijena je žalba poverioca kao neosnovana i potvrđeno je rešenje Trgovinskog suda u Kragujevcu VIII R. br. 342/07 od 13. novembra 2007. godine. U obrazloženju navedenog rešenja stoji: da se protiv zaključka stečajnog sudije o priznatim i osporenim potraživanjima izjavljuje prigovor o kome odlučuje stečajno veće; da je u konkretnom slučaju poverilac izjavio prigovor o kome je odlučilo stečajno veće tako što je prigovor odbilo kao neosnovan; da je odlučivanjem stečajnog veća o prigovoru protiv zaključka stečajnog sudije iscrpljena dvostepenost u postupku po pravnom leku iz člana 94. u vezi sa članom 32. Zakona o stečajnom postupku, s obzirom na to da je tim Zakonom izričito predviđeno koji pravni lek se izjavljuje i ko o istom odlučuje.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o podnetoj ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o stečajnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 84/04) koji je važio u vreme podnošenja ustavne žalbe, a kojim su bili uređeni uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečajnog postupka.

Članom 11. Zakona bio je određen delokrug stečajnog veća, a tačkom 6) ovog člana bilo je propisano da stečajno veće odlučuje o prigovorima protiv odluka i zaključaka stečajnog sudije; članom 31. Zakona bilo je određeno da se protiv zaključka može podneti prigovor u skladu sa tim zakonom, a članom 32. Zakona da se protiv rešenja može izjaviti žalba stečajnom veću ukoliko je tim zakonom određena apelaciona nadležnost stečajnog veća, odnosno drugostepenom sudu, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Odredbom člana 38. Zakona bilo je određeno da poverioci koji imaju založno pravo ili pravo namirenja na stvarima ili pravima o kojima se vode javne knjige ili registri imaju pravo na namirenje na toj stvari ili pravu (stav 1.); da razlučni poverioci imaju pravo namirenja iz sredstava stečenih prodajom imovine na kojoj su stekli razlučna prava (stav 2.); da razlučna prava stečena izvršenjem ili obezbeđenjem za poslednjih 60 dana pre pokretanja stečajnog postupka radi prinudnog namirenja ili obezbeđenja prestaju da važe i takvi poverioci nisu razlučni poverioci (stav 5.).

U delu VII Zakona bilo je uređeno utvrđivanje potraživanja u stečajnom postupku i to na sledeći način: da poverioci podnose prijave potraživanja pismeno sudu (član 90. stav 1.); da posle isteka roka za prijavljivanje stečajni sudija istovremeno dostavlja sve prijave potraživanja stečajnom upravniku, koji utvrđuje valjanost, obim i isplatni red svakog potraživanja i o tome u propisanom roku sačinjava listu priznatih i osporenih potraživanja, koju je, u određenom roku, dužan javno da istakne, s tim što ima obavezu da izvrši ličnu dostavu obaveštenja onim poveriocima čija su potraživanja osporena i da na zahtev takvog poverioca, zajedno sa njim ponovo pregleda njegovu prijavu sa dodatnim dokazima i da posle toga odluči konačno da li će priznati ili osporiti potraživanje (član 92.); da se poverilac čije je potraživanje osporeno upućuje na parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja, koju može da pokrene u roku od osam dana od dana prijema zaključka stečajnog sudije o osporenim potraživanjima (član 96. stav 1.); da stečajni poverilac koji dokaže svoje osporeno potraživanje u parnici na koju je upućen (pre donošenja odluke o deobi) ima pravo da traži ispravljanje tabele u listi utvrđenih potraživanja, a poverilac koji je upućen na parnicu, ali parnica nije okončana, u fazi donošenja rešenja za glavnu deobu stečene mase (član 94. stav 9.); da podnosi dokaz da je pokrenuo parnični postupak, na osnovu čega se iznos koji bi dobio da njegovo potraživanje nije osporeno, izdvaja u srazmeri određenoj rešenjem o glavnoj deobi do pravnosnažnog okončanja parnice (član 118).

5. Analizirajući osporene pojedinačne akte sa stanovišta navedenih odredaba Zakona o stečaju, Ustavni sud je utvrdio da sprovođenje stečajnog postupka obuhvata i utvrđivanje potraživanja koja su stečajni poverioci prijavili i to bez obzira o kakvom se potraživanju radi i šta je njegov osnov, što može imati za posledicu da pojedina potraživanja budu osporena. Naime, moguće je da bude osporeno i potraživanje koje je utvrđeno pravosnažnom i izvršnom presudom, jer dug može biti izmiren ne samo od strane stečajnog dužnika, već i od strane trećeg lica kroz naknadno uspostavljanje drugih poslovnih odnosa između poverioca i dužnika i sl. Iz tih razloga Zakon ne pravi razliku među poveriocima s obzirom na to da li se potraživanja prijavljuju na osnovu izvršne isprave ili ne. Polazeći od prirode i svrhe stečajnog postupka, Ustavni sud je ocenio da kada nema nespornih dokaza da je potraživanje ostalo neizmireno, njegovo osporavanje je u interesu zaštite kako samog stečajnog dužnika, tako i ostalih stečajnih poverilaca. Ustavni sud je, takođe, utvrdio da Zakon obezbeđuje zaštitu i poveriocu čije je potraživanje osporeno i to tako što mu daje mogućnost da u roku od osam dana pokrene parnicu u kojoj će utvrditi postojanje svog osporenog potraživanja prema stečajnom dužniku, kao i time što mu u slučaju pokretanja parnice u stečajnoj masi "rezerviše" deo koji bi mu pripao prema rešenju o glavnoj deobi kao da mu potraživanje nije osporeno i taj rezervisani iznos se izdvaja do pravnosnažnog okončanja parnice.

Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio da osporenim aktima nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca ustavne žalbe na koja se poziva. Ovo stoga što su osporeni pojedinačni akti doneti u zakonito sprovedenom postupku, u kome je podnosiocu ustavne žalbe bilo omogućeno da aktivno učestvuje i u kome je podnosilac upućen da svoja prava stečajnog poverioca zaštiti i ostvari na Zakonom propisan način. Naime, podnosiocu je bilo omogućeno korišćenje raspoloživih zakonskih pravnih sredstava, odnosno bilo mu je omogućeno ulaganje prigovora protiv prvostepenog zaključka.

Stoga, po oceni Ustavnog suda ne stoje navodi podnosioca koji se odnose na povredu načela dvostepenog odlučivanja u postupku. Trgovinski sud u Kragujevcu i Viši trgovinski sud su prilikom donošenja osporenih odluka u konkretnom stečajnom postupku postupali potpuno u skladu sa odredbama čl. 11, 31. i 32. Zakona o stečajnom postupku koji je važio u vreme njihovog donošenja, a kojima je bio jasno određen delokrug odlučivanja stečajnog veća i drugostepenog suda.

Na osnovu stoga navedenog Ustavni sud je utvrdio da u stečajnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe podnosiocu nije bilo uskraćeno pravo na pravno sredstvo, koje je u postupku i koristio, te da nije došlo do povrede njegovog prava iz člana 36. stav 2. Ustava.

Ustavni sud konstatuje da odredbama čl. 21, 142. i 149. Ustava, na čiju povredu se ustavnom žalbom takođe ukazuje, nisu utvrđena pojedinačna ljudska prava i slobode već ustavna načela, koja podnosilac ustavne žalbe nije doveo u vezu sa povredom nekog zajemčenog prava, te da stoga u sprovedenom ustavnosudskom postupku nije ocenjivao eventualnu povredu označenih načela.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

7. Saglasno odredbi člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbijanje ustavne žalbe u stečajnom postupku zbog neosnovanosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti