Odbacivanje ustavne žalbe zbog osporavanja pravne kvalifikacije krivičnog dela

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv krivičnih presuda. Sud je konstatovao da nije nadležan da preispituje zakonitost odluka redovnih sudova, već da podnositeljka u suštini traži instancionu kontrolu pravne kvalifikacije krivičnog dela, što je nedozvoljeno.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Marije Labak iz Zobnatice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. septembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Marije Labak izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Somboru K. 99/07 od 11. marta 2007. godine i presude Okružnog suda u Somboru Kž. 472/08 od 23. septembra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Marija Labak iz Zobnatice podnela je 17. februara 2009. godine, preko punomoćnika Ahmeta S. Hodžića, advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Somboru K. 99/07 od 11. marta 2007. godine i presude Okružnog suda u Somboru Kž. 472/08 od 23. septembra 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na suđenje u razumnom roku i prava na naknadu štete, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 35. stav 2. Ustava Republike Srbije.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema odredbama člana 82. st 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu, kao i da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

3. Ustavni sud je iz sadržine podnete ustavne žalbe ustanovio da podnositeljka ustavne žalbe isključivo osporava pravnu kvalifikaciju krivičnog dela koje je u pravnosnažno okončanom krivičnom postupku okrivljenima stavljeno na teret. Podnositeljka je, između ostalog, navela da su „pogrešno primenjene odredbe važećih zakonskih propisa jer nije bilo osnova za donošenje presude kojom se optužba odbija protiv okrivljenih, jer lica koja su učestvovala u izvršenju krivičnog dela učestvovanja u tuči nisu oslobođena kao izvršioci za krivično delo teške telesne povrede." Predložila je da Ustavni sud „u okviru svojih nadležnosti donese zakonitu odluku". Iz razloga kojima se obrazlaže ustavna žalba proizlazi da se od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da kao instancioni sud ispita zakonitost odluka redovnih sudova.
Polazeći od navedenog, kao i odredaba čl. 167. i 170. Ustava i člana 82. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud i u ovoj pravnoj stvari konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, već da je Ustavni sud u postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda nadležan jedino da utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih i manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom, a da samo formalno pozivanje na povredu određenog Ustavom zajemčenog prava ne čini ustavnu žalbu dozvoljenom.

4. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da nije nadležan za odlučivanje, te je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu.
Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić