Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
Kratak pregled
Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u žalbenom postupku koji je trajao preko tri godine. Nerazumno dugo trajanje postupka rezultat je neažurnosti i prvostepenog i drugostepenog suda. Dosuđena je naknada nematerijalne štete.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-2332/2013
24.09.2015.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetkovića, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. V. iz Zrenjanina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. septembra 2015. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba B. V. i utvrđuje da je u žalbenom postupku koji je vo đen u predmetu Gž. 2138/12 Apelacion og sud a u Novom Sadu (inicijalno predmet Gž. 793/11) povređeno pravo podn ositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.
O b r a z l o ž e nj e
1. B. V. iz Zrenjanina je, 25. marta 2013. godine , preko punomoćnika G. E, advokata iz Zrenjanina, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u žalbenom postupku koji je vo đen u predmetu Gž. 2138/12 Apelacion og sud a u Novom Sadu (inicijalno predmet Gž. 793/11).
Ustavni sud, najpre, ukazuje da je, saglasno odredbama člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), radi odlučivanja o povredi prava na suđenje u razumnom roku u osporenom parničnom postupku, ustupio ovu ustavnu žalbu Apelacionom sudu u Novom Sadu na dalju nadležnost, koji je rešenjem od 3. oktobra 201 4. vratio spise predmeta Ustavnom sudu, budući da je osporeni postupak pravnosnažno okončan pre početka primene navedenog člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova.
Podnositeljka je u ustavnoj žalbi navela da je tužbu radi utvrđenja prava svojine na nepokretnosti, protiv više tuženih, među kojima je bila i Republika Srbija, podnela 10. decembra 2007. godine Opštinskom sudu u Zrenjaninu, koji je presudom P. 2841/07 od 4. novembra 2009. godine usvojio njen tužbeni zahtev. Međutim, kako o žalbi tužene Republike Srbije , izjavljenoj 28. decembra 2009. godine protiv prvostepene presude, u momentu podnošenja ustavne žalbe, još uvek nije bilo rešeno, podnositeljka je ustavnom žalbom istakla povredu prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog Ustavom. Smatra da je do povrede označenog prava došlo radnjama, kako Osnovnog suda u Zrenjaninu, koji joj je, kao tužilji, žalbu tužene uručio tek posle godinu dana, ali i radnjama Apelacionog suda u Novom Sadu koji o žalbi tužene još uvek nije rešio. Predložila je Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalb u i utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku, te istakla zahtev za naknadu štete.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu izvršenog uvida u spise predmeta P. 4325/10 O snovnog suda u Zrenjaninu (inicijalno predmet P. 2841/07 ranijeg Opštinskog suda u Zrenjaninu), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:
Presudom Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 2841/07 od 4. novembra 2009. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da je ona stekla pravo svojine na delu stambene zgrade u Z, u ulici I. L . R . broj 24, bliže opisanom u izreci presude, po pravnom osnovu kupoprodaje svojih pravnih prethodnika od 9. februara 1998. i 9. marta 1999. godine, te pravnom osnovu poklona od 9. maja 2000. godine, te da se obavezuju prvotužena Republika Srbija i još pet tuženih fizičkih lica da su dužni trpeti da se nakon izv ršenog etažiranja predmetnog stana na istom kao isključivi vlasnik uknjiži tužilja.
Zakonski zastupnik prvotužene Republike Srbije je 28. decembra 2009. godine izjavio Okružnom sudu u Zrenjaninu žalbu protiv navedene presude, a preko Opštinskog suda u Zrenjaninu. Osnovni sud u Zrenjaninu, pred kojim je postupak nastavljen nakon uspostavljanja nove mreže sudova u 2010. godini, pod novim brojem P. 4325/10, dostavio je p unomoćniku tužilje žalbu tužene 29. decembra 2010. godine, te i pored uredno izvršene dostave, ponovio dostavu 20. januara 2011. godine. Postupajući sudija je naredbu za dostavljanje spisa drugostepenom sudu, novoobrazovanom Apelacionom sudu u Novom Sadu, dao 3. februara 2011. godine. Apelacioni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 7 93/11 od 25. aprila 201 2. godine vratio nerazmotrene spise predmeta Osnovnom sudu u Zrenjaninu, da taj sud izvrši radnju dostavljanja presude tuženoj L.Ć. iz Zrenjanina i priključi spisima predmeta dostavnicu , kao dokaz o uredno izvršen oj dostavi. Spisi predmeta su primljeni u Osnovnom sud u u Zrenjaninu 21. maja 2012. godine, a postupajući sudija je 22. maja 2012. godine sačinio službenu belešku da je u pisarnici utvrđ eno da postoji dostavnica o uručenju prvostepene presude tuženoj, koja je priključena spisima i tog istog dana je data naredba da se spisi predmeta dostave Apelacionom sudu u Novom Sadu, radi odlučivanja o žalbi. Presudom Apelacionog sud a u Novom Sadu Gž. 2138/12 od 20. marta 201 3. godine usvojena je žalba tužene Republike Srbije u celosti, te preinačena prvostepena presuda tako što je tužbeni zahtev tužilje u odnosu na tuženu Republiku Srbiju odbijen. Navedena drugostepena presuda uručena je pun omoćniku tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, dana 8. maja 2013. godine.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Zakonom o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji je počeo da se primenjuje 23. februara 2005. godine i koji se primenjuje na predmetni žalbeni postupak pred Apelacionim sudom u Novom Sadu, bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).
5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni žalbeni postupak, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni postupak od trenutka izjavljivanje žalbe prvotužene protiv prvostepene presude, 28. decembra 2009. godine, do momenta pravnosnažnog okončanja postupka, odnosno momenta uručenja drugostepene odluke podnositeljki ustavne žalbe, trajao tri godine , četiri meseca i 11 dana .
Prilikom utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog zahteva za podnosioca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.
Ustavni sud smatra da se navedeno trajanje žalbenog postupka u sporu radi utvrđenja prava svojine od preko tri godine i četiri mesec a, u kome nije bilo otvaranja rasprave i sprovođenja dokaznog postupka, može smatrati nerazumno dugim. Takođe, Ustavni sud naglašava da je značajan doprinos trajanju ovog dela postupka dao i nadležni prvostepeni sud - Osnovni sud u Zrenjaninu (bez obzira što je u tom periodu uspostavljena nova mreža sudova), time što je žalbu prvotužene uručio podnositeljki tek posle godinu dana (i bez potrebe ponovio njenu dostavu nakon još 2 2 dana), te što nije spisima predmeta priključio i dostavnicu o uručenju prvostepene presude jedno j od tuženih , na šta mu je ukazao drugostepeni sud u rešenju kojim je vratio nerazmotrene spise predmeta radi otklanjanja upravo tog procesnog nedostatka . Takođe, na trajanje postupka osporenog ustavnom žalbom van okvira razumnog roka za odlučivanje o žalbi, uticalo je i to što je žalbenom sudu trebalo čak godinu i dva meseca da vrati nerazmotrene spise predmeta prvostepenom sudu, a zatim još skoro deset meseci da donese odluku o žalbi.
U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud nalazi da je podnositeljka ustavne žalbe imala legitiman interes da drugostepeni sud o žalbi prvotužene odluči u okviru standarda razumnog roka, naročito iz razloga što je reč o parnici radi utvrđenja prava svojine na stanu.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljki ustavne žalbe u žalbenom postupku koji je vo đen u predmetu Gž. 2138/12 Apelacion og sud a u Novom Sadu (inicijalno predmet Gž. 793/11) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odlučio kao u tački 1. izreke.
6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.
Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpela podnosi teljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u žalbenom postupku , Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno ukupnu dužinu trajanja osporenog dela parničnog postupka, postupanje sudova i značaj predmet a spora . Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu svoju postojeću praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpe la prevashodno zbog neažurnog i ne efikasnog postupanja sudova.
7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić, s.r.