Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog nesprovođenja izvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši da je nesprovođenjem izvršenja u razumnom roku povređeno pravo na imovinu. Sud je odredio naknadu materijalne štete u visini potraživanja iz izvršne isprave, koja će se isplatiti iz budžetskih sredstava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. P . i N . B, ob ojice iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Već a održanoj 6. jula 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M . P . i N . B . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2123/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1249/09) podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1249/09 od 1. septembra 2009. godine, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba M. P . i N . B . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 207/14 od 22. decembra 2014. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 27/15 od 25. februara 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. P . i N . B, ob ojica iz Čačka, podneli su Ustavnom sudu, 12. maja 2014 . godine, preko punomoćnika D. J, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 31/03 i u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2123/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1249/09) , kao i zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava u navedenom izvršnom postupku. Ustavna žalba je bila zavedena pod brojem Už-4292/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Čačku R4-I. 207 /14 od 22. decembra 2014. godine je usvojen zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2123/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1249/09) podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Nakon pravnosnažnosti navedenog rešenja, Viši sud u Čačku je dopisom R4 I. 207/14 od 1. aprila 2015. godine Ustavnom sudu dostavio ustavnu žalbu Miroslava Petrića i Nebojše Biševca , radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu. Ovaj podnesak zaveden je pod novim brojem Už-2333/2015.

Podnosioci ustavne žalbe su 18. marta 2016. godine izjavili novu ustavnu žalbu, zbog „nesprovođenja izvršenja u razumnom roku“ u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2123/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1249/09), proširujući zahtev i na rešenje Višeg suda u Čačku R4-I. 207/14 od 22. decembra 2014. godine i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 27/15 od 25. februara 2015. godine.

U novoj ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da osporenim rešenjima u delu kojim je odlučeno o visini naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku nisu otklonjene posledice utvrđene povrede, odnosno nije postignuta „sveobuhvatna naknada“, te podnosioci smatraju da i dalje „imaju status žrtve…“. Ističu da dosuđena naknada nije u skladu sa praksom Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, te da im je na taj način povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. Ustava i pravo na delotvorno pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Ustavni sud je ustavnu žalbu od 12. maja 2014. godine, u neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2123/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1249/09) spojio sa ustavnom žalbom od 18. marta 2016. godine, radi zajedničkog razmatranja i donošenja jedinstvene odluke, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13).

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 1249/09 od 1. septembra 2009. godine usvojen je predlog za izvršenje ovde po dnosilaca ustavne žalbe na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 31/03 od 28 . novembra 2008. i rešenja P1. 31/03 od 13. januara 2009. godine, kojom su obavezan i A.D. „F.“, Č, F . „A . o .“ D.O.O, Čačak, F . „A . i p .“ D.O.O, Čačak, F . „S .“ D.O.O, Čačak, F . „A . s .“ D.O.O, Čačak, , F . „ A.“ D.O.O, Čačak, F . „P .“ D.O.O, Čačak i F . „T .“ D.O.O, Čačak, kao izvršni dužnici, da tužiocima, kao izvršnim poveriocima, isplate na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade po PKU, iznose bliže opredeljene izrekom navedene presude sa zakonskom zateznom kamatom, troškovima parničnog postupka i troškovima izvršenja i to: popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika A.D. „F.“, Čačak , kao i plenidbom i prenosom novčanih sredstava od ostalih izvršnih dužnika, a posredstvom NBS – Agencije za prinudnu naplatu.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4-I. 207/14 od 22. decembra 2014. godine , u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača M. P . i N . B . za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2123/11 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. U stavu drugom izreke ovog rešenja naloženo je Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se navedeni izvršni postupak okončao u najkraćem roku, u stavu trećem izreke je dosuđena naknada podnosiocima zahteva za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu, dok je u stavu četvrtom izreke odbijen, kao neosnovan, zahtev podnosioca u delu kojim su tražili naknade prek o naknada dosuđenih stavom trećim izreke, za iznos od po još 1.900 evra, u dinarskoj protiv vrednosti.

Odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Čačku, Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Ržg. 27/15 od 25. februara 2015. godine godine odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio navedeno prvostepeno rešenje.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je navedeno: da je nakon uvida u spise Osnovnog suda u Čačku I. 2123/11 utvrđeno da je izvršni postupak u konkretnom slučaju započeo 31. avgusta 2009. godine, podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Čačku; da je 1. septembra 2009. godine usvojen predlog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1249/09; da je zaključkom I. 2123/11 od 3. novembra 2014. godine određeno drugo sredstvo izvršenja, na predlog izvršnih poverilaca, tako što će se izvršenje sprovesti popisom, procenom i pr odajom pokretnih stvari izvršnih dužnika ; da izvršni postupak još uvek nije okončan, a poverioci nisu naplatili svoja potraživanja; da je sud, analizirajući dužinu trajanja postupka ispitivao ispunjenost kriterijuma za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku i našao da je osnovni razlog neprimereno dugom trajanju postupka neažurno postupanje Osnovnog suda u Čačku; da je na osnovu čl. 8a i 8b Zakona o uređenju sudova, prvostepeni sud odredio primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku svakom u iznosu od po 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti; da Vrhovi kasacioni sud smatra da dosuđena naknada predstavlja primerenu naknadu uz izrečenu meru za ubrzanje postupka, te da će se na taj način ostvariti svrha koja je njima predviđena i koja prestavlja cilj ovog postupka u smislu odredaba Zakona o uređenju sudova.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS'', br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojima je propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Analizirajući navode ustavne žalbe o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2123/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1249/09), Ustavni sud je ocenio da propust izvršnog suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnosilaca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava , koju čine potraživanje utvrđena tom presudom ( sličan stav je izražen i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu(„Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1249/09 od 1. septembra 2009. godine, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Odlučujući o ustavnoj žalbi podnosilaca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 207/14 od 22. decembra 2014. godine i Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 27/15 od 25. februara 2015. godine, u delu kojim im je određena primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku svakom u iznosu od po 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti, Ustavni sud konstatuje da su podnosioci ustavne žalbe u suštini nezadovoljni visinom dosuđenih naknada.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnosiocima ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena im je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosioci mogu tvrditi da su „žrtve“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije, broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju podnosiocima dosudili novčane naknade zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. P olazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa svakom od podnosilaca od po 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti, nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenim iznosima naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

Sledom iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 207/14 od 22. decembra 2014. godine i Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 27/15 od 25. februara 2015. godine odbacio kao očigledno neosnovanu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

Takođe, Ustavni sud je imao u vidu i da su Viši sud u Čačku i Vrhovni kasacioni sud, propustili da uzmu u obzir i ocene period trajanja parničnog postupka, koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 31/03. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da se taj postupak , zajedno sa prinudnim izvršenjem koje je pokrenuto na osnovu izvršne isprave donete u parnici, mora sagledavati kao jedinstvena celina (stav izražen u predmetima Hornsby protiv Grčke i Jeličić protiv Bosne i Hercegovine). Međutim, ovakav propust sudova u predmetnom vanparničnom postupku, po oceni Ustavnog suda, nije od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, uzimajući u obzir da su nadležni sudovi, odlučujući o više zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koje su podneli kolege podnosilaca i koji se zasnivaju na gotovo identičnom činjeničnom i pravnom stanju, utvrdili tim predlagačima sličnu visinu naknade koja je dosuđena i podnosiocima zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, ceneći značaj parničnih postupaka koji su prethodili izvršnim postupcima, iz čega proizlazi da podnosioci ustavne žalbe nisu dovedeni u neravnopravni položaj.

7. Polazeći od iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.