Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog odbacivanja revizije

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, poništio rešenje Vrhovnog kasacionog suda i vratio predmet na ponovno odlučivanje. Sud je proizvoljno primenio procesno pravo odbacivši reviziju tuženog zbog neoznačene vrednosti spora, iako je obaveza suda bila da je utvrdi.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2336/2010
20.06.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri , Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Milan Marković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Branislava Tintora iz Vršca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. juna 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Branislava Tintora i utvrđuje da su rešenjem Vrhovnog kasacionog suda RevII 1116/10 od 4. marta 2010. godine povređena prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje i na pravno sredstvo, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda RevII 1116/10 od 4. marta 2010. godine i određuje da Vrhovni kasacioni sud donese novu odluku o reviziji koju su tuženi izjavili protiv presude Okružnog suda u Pančevu Gž. 1901/08 od 10. novembra 2009. godine.

3. Odbacuje se predlog za odlaganje izvršenja presude Okružnog suda u Pančevu Gž. 1901/08 od 10. novembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Branislav Tintor iz Vršca podneo je 13. maja 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda RevII 1116/10 od 4. marta 2010. godine i presude Okružnog suda u Pančevu Gž. 1901/08 od 10. novembra 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da je Vrhovni kasacioni sud pogrešno primenio odredbu člana 55. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, jer je dozvoljenost revizije, koju je podnosilac izjavio 17. februara 2010. godine, cenio prema odredbama Zakona o parničnom postupku koje su bile na snazi pre stupanja na snagu pomenutog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku. Prema mišljenju podnosioca, vrednost predmeta spora u konkretnom slučaju nije opredeljujuća kod ocene dozvoljenosti revizije, budući da se ne radi o imovinskopravnom sporu, jer je tužbenim zahtevom tražen poništaj odluke o dodeli stana. Naveo je da mu je osporenim revizijskim rešenjem uskraćeno pravo da nadležni sud oceni revizijske navode, te pravično raspravi i odluči o njegovim zahtevima. Takođe smatra da mu je odbacivanjem revizije, o čijoj osnovanosti je trebalo odlučivati u meritumu, povređeno pravo na pristup sudu kao element prava na pravično suđenje, kao i pravo na pravno sredstvo. Povredu prava na pravično suđenje u odnosu na osporenu drugostepenu odluku podnosilac obrazlaže pogrešnom primenom procesnog i materijalnog prava. Predložio je da Ustavni sud poništi osporene sudske odluke i odloži izvršenje drugostepene presude. Zahtev za odlaganje izvršenja osporene drugostepene odluke je obrazložio time da bi sprovođenjem novog postupka dodele stana, u skladu sa osporenom presudom, predmetni stan mogao biti dodeljen drugom licu, što bi za posledicu imalo njegovo iseljenje iz tog stana.

U prilogu podneska od 8. decembra 2010. godine podnosilac je dostavio fotokopiju odluke Stambene komisije MUP RS od 5. novembra 2010. godine kojom je sporni stan dodeljen drugom licu u zakup.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Pred Opštinskim sudom u Vršcu vođen je parnični postupak po tužbi tužioca M.Z. protiv tuženih Republike Srbije i Branislava Tintora, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi poništaja odluke stambene komisije MUP Srbije od 23. maja 2006. godine i odluke stambene komisije Vlade Republike Srbije od 12. juna 2007. godine, kojima je tuženom Branislavu Tintoru dat u zakup na određeno vreme stan u Vršcu.

Osporenom presudom Okružnog suda u Pančevu Gž. 1901/08 od 10. novembra 2009. godine preinačena je prvostepena presuda Opštinskog suda u Vršcu P. 947/07 od 2. oktobra 2008. godine, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca M.Z. i poništene su napred navedene odluke o dodeli predmetnog stana tuženom, uz obavezu sprovođenja novog postupka dodele spornog stana u zakup.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda RevII 1116/10 od 4. marta 2010. godine odbačene su kao nedozvoljene revizije tuženih izjavljene protiv pravnosnažne drugostepene presude. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno da u tužbi podnetoj 26. jula 2007. godine nije označena vrednost predmeta spora niti je označen iznos i plaćena taksa na tužbu. Pozivajući se na odredbu člana 394. stav 3. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koja se primenjuje na osnovu odredbe člana 55. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 111/09), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako tužilac u tužbi ili u toku prvostepenog postupka nije označio vrednost predmeta spora niti se ona može utvrditi na osnovu određene ili plaćene sudske takse.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se ukazuje ustavnom žalbom , utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da je u drugim slučajevima, ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, merodavna vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi, kao i da ako je u slučaju iz stava 2. ovog člana tužilac očigledno suviše visoko ili suviše nisko označio vrednost predmeta spora, sud će, najkasnije na pripremnom ročištu, a ako pripremno ročište nije održano onda na glavnoj raspravi, pre početka raspravljanja o glavnoj stvari, brzo i na pogodan način da proveri tačnost označene vrednosti i utvrdi vrednost predmeta spora (član 34. st. 2. i 3.); da revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora ne prelazi 500.000 dinara (član 394. stav 3.).

Odredbama člana 29. Zakona o sudskim taksama ( "Službeni glasnik RS" , br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/01, 9/02, 29/04, 61/05, 116/08, 31/09) bilo je propisano: da kontrolu obračunate i naplaćene takse vrši sudija - predsednik veća koji vodi postupak, odnosno ovlašćeno lice koje preduzima radnje ( stav 2.); da se kontrola iz stava 2. ovog člana vrši na taj način što je sud dužan da po prijemu tužbe na brz i pogodan način utvrdi vrednost spora, odnosno da proveri vrednost označenu u tužbi, kao i na osnovu nje određeni iznos takse, pri čemu će ispitivanje vrednosti spora sud preduzeti najkasnije na pripremnom ročištu, a ako ono nije održano, na prvom ročištu za glavnu raspravu, pre početka raspravljanja o glavnoj stvari, a ako utvrdi da u tužbi nije označena odgovarajuća vrednost spora ili ako utvrdi da taksa nije pravilno obračunata i naplaćena sud će rešenjem odrediti iznos takse koju je takseni obveznik dužan da plati ( stav 3.) .

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnosilac povredu označenog ustavnog prava zasniva na tvrdnji o proizvoljnoj primeni procesnog prava u postupku pred Vrhovnim kasacionim sudom, u odnosu na dozvoljenost revizije. S tim u vezi, Ustavni sud i ovom prilikom podseća na svoj stav da nije nadležan da u ustavnosudskom postupku ocenjuje pravilnost pravnih zaključaka redovnih sudova. S druge strane, Ustavni sud ukazuje da se ustavna garancija prava na pravično suđenje, pored ostalog, sastoji u tome da sudska odluka o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, jer bi se u suprotnom mogla smatrati rezultatom arbitrernog postupanja i odlučivanja nadležnog suda. Budući da arbitrernost u primeni merodavnog prava ne može zadovoljiti standard pravičnog suđenja na način kako je to utvrđeno članom 32. stav 1. Ustava, u određenim situacijama koje prvenstveno zavise od činjenica i okolnosti konkretnog slučaja, te navedenih ustavnopravnih razloga, ima osnova da se u postupku po ustavnoj žalbi povreda navedenog ustavnog prava ceni i sa stanovišta proizvoljne primene merodavnog prava, kako materijalnog tako i procesnog. U prilog izloženom, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava izražen u presudi Van Kück protiv Nemačke od 12. juna 2003. godine, prema kojem zadatak tog suda nije da preispituje i utvrđuje činjenice i tumači domaće zakone, osim ako presuda domaćeg suda nije očigledno proizvoljna, ili ako nije na razumljiv i zadovoljavajući način obrazložena.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud konstatuje da je Vrhovni kasacioni sud osporeno rešenje, kojim je kao nedozvoljene odbacio revizije tuženih, doneo primenom odredbe člana 394. stav 3. Zakona o parničnom postupku. Vrhovni kasacioni sud je razloge za donošenje pomenutog rešenja obrazložio time da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako tužilac u tužbi ili u toku prvostepenog postupka nije označio vrednost predmeta spora niti se ona može utvrditi na osnovu određene ili plaćene sudske takse. U vezi sa datim obrazloženjem, Ustavni sud podseća da prema članu 394. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u navedenim imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora ne prelazi 500.000,00 dinara, dok je članom 29. Zakona o sudskim taksama, pored ostalog, utvrđena obaveza suda da po prijemu tužbe na brz i pogodan način utvrdi vrednost predmeta spora u postupku kontrole obračunate i naplaćene sudske takse. Dakle, prema odredbi Zakona o parničnom postupku na koju se pozvao Vrhovni kasacioni sud, dozvoljenost revizije u imovinsko-pravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, zavisi od vrednosti predmeta spora, a ne od toga da li je tužilac označio vrednost predmeta spora, odnosno od toga da li se vrednost predmeta spora mogla utvrditi na osnovu određene ili plaćene sudske takse, pri čemu je na strani suda obaveza da po prijemu tužbe utvrdi tu vrednost. Ovom prilikom Ustavni sud podseća i na svoj pravni stav utvrđen na sednici od 7. jula 2011. godine prema kojem, ukoliko vrednost predmeta spora nije opredeljena u tužbi ni do zaključenja glavne rasprave, a ne može se utvrditi ni primenom odredaba čl. 28. do 33. Zakona o parničnom postupku, niti odredaba čl. 21. do 28. Zakona o sudskim taksama, ili ako do zaključenja glavne rasprave tužilac nije označio vrednost predmeta spora ili je sud nije utvrdio, revizija se smatra dozvoljenom, jer stranka ne može da snosi štetne posledice zbog propusta suda da pozove tužioca da u primerenom roku opredeli vrednost predmeta spora. Načelan stav o tome da podnosilac ne bi trebalo trpi nikakvu štetu zbog propusta suda da naloži podnosiocu plaćanje iznosa na ime razlike sudske takse koja odgovara utvrđenoj vrednosti predmeta spora izražen je i u presudi Evropskog suda za ljudska prava ''Garzičić protiv Crne Gore'' od 21. septembra 2010. godine.

Dovodeći u vezu izneto sa stavom i obrazloženjem Vrhovnog kasacionog suda, Ustavni sud zaključuje da je Vrhovni kasacioni sud, u konkretnom slučaju, arbitrerno primenio pravo, s obzirom na to da je odredbu člana 394. stav 3. Zakona o parničnom postupku protumačio tako da revizija nije dozvoljena u situaciji kada tužilac nije označio vrednost predmeta spora, niti se ona mogla utvrditi na osnovu određene ili plaćene sudske takse. Po oceni Ustavnog suda, tumačenje odredbe člana 394. stav 3. Zakona o parničnom postupku koje je dao revizijski sud je proizvoljno i čini iluzornim primenu navedne zakonske odredbe, posebno u situaciji kada se ceni dozvoljnost revizije koju je izjavio tuženi, na čijoj strani ne stoji obaveza da označava vrednost predmeta spora.

Imajući u vidu prednju ocenu o proizvoljnoj primeni odredaba procesnog zakona, kojom je povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud smatra da nije potrebno posebno razmatrati ostale navode podnosioca na kojima se zasnivaju tvrdnje o povredi ovog prava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda RevII 1116/10 od 4. marta 2010. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravno sredstvo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava u pogledu prava na reviziju , jer mu je uskraćeno pravo da se u postupku pred Vrhovnim kasacionim sudom meritorno odluči o navedenom vanrednom pravnom sredstvu. Stoga je Ustavni sud u prvom delu tačke 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13-Odluka US ).

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja, kako bi u ponovnom postupku Vrhovni kasacioni sud odlučio o izjavljenoj reviziji tuženih, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Budući da iz odredbe člana 170. Ustava proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su pre njenog podnošenja iskorišćena propisana pravna sredstva za zaštitu prava podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud zaključuje da je , u konkretnom slučaju, ustavna žalba u delu kojim se osporava presuda Okružnog suda u Pančevu Gž. 1901/08 od 10. novembra 2009. godine, preuranjena. Naime, polazeći od toga da je Ustavni sud poništio osporeno revizijsko rešenje, te da će Vrhovni kasacioni sud ponovo odlučivati o reviziji koju je podnosilac izjavio protiv drugostepene sudske odluke, sledi zaključak da nisu iscrpljena sva pravna sredstva za zaštitu podnosiočevih prava u redovnom postupku. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu kojim se osporava presuda Okružnog suda u Pančevu Gž. 1901/08 od 10. novembra 2009. godine, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

8. Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 56. stav 3. i člana 86. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke odbacio predlog za odlaganje izvršenja osporene drugostepene presude, s obzirom na to da je doneo konačnu odluku o ustavnoj žalbi. Pored navedenog, Ustavni sud konstatuje da je osporena presuda čije se odlaganje izvršenja traži, već izvršena, budući da je stambena komisija MUP RS 5. novembra 2010. godine donela odluku kojom je predmetni stan dodeljen u zakup drugom licu.

9. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Marija Draškić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog odbacivanja revizije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti