Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o privremenom oduzimanju imovine

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Sud je utvrdio da su ispunjeni zakonski uslovi, posebno postojanje očigledne nesrazmere između imovine i zakonitih prihoda vlasnika, te da prava podnosioca nisu povređena.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2337/2010
04.12.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. T. iz P, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. decembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba V. T. protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Poi-Po1 – 11/10 Kv-Po1. 1075/10 od 7. aprila 2010. godine i rešenja istražnog sudije Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Poi-Po1. 11/10 od 2. marta 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. T. iz P, preko punomoćnika D. S, advokata iz N. S, izjavio je Ustavnom sudu 13. maja 2010. godine ustavnu žalbu, a 6. septembra 2010, 25. novembra 2011, 4. aprila 2012. i 4. februara 2013. godine njene dopune, protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Poi-Po1 – 11/10 Kv-Po1. 1075/10 od 7. aprila 2010. godine, zbog povrede prava iz čl. 32, 34. i 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi:

- da je osporenim rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Poi-Po1. 11/10 od 2. marta 2010. godine od podnosioca ustavne žalbe kao trećeg lica (otac okrivljenog D.T.), oduzeta nepokretna imovina – katastarska parcela broj 5196/4, površine 8 ari i 33 m2, upisana u zemljišno knjižnom ulošku broj 7500, K.O. Sremska Kamenica, na kojoj je izgrađena stambena zgrada površine 300 m2, u skladu sa rešenjem Sekretarijata za urbanizam, stambene poslove i zaštitu životne sredine, Odeljenja za građevinarstvo broj 1-3- 351-627/03 od 14. jula 2003. godine, s tim da privremeno oduzimanje traje do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine;

- da se krivični postupak protiv sina podnosioca vodi za krivična dela navodno izvršena od početka 2008. godine;

- da je podnosilac ustavne žalbe oduzetu nepokretnost stekao 2007. godine, pa se nikako ne može raditi o imovini proistekloj iz krivičnih dela koja su njegovom sinu stavljena na teret;

- da podnosilac ne predstavlja treće lice iz člana 3. tačka 6) Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, jer na njega nije preneta sporna nepokretnost već je on, naprotiv, izvorni vlasnik imovine, koju je stekao kupoprodajom, pa se na njega ne može primeniti navedeni zakon;

- da njegovi zakoniti prihodi nisu u nesrazmeri sa oduzetom imovinom;

- da se postupajući istražni sudija, a ni veće koje je potvrdilo njegovo rešenje, nije uopšte upuštalo u utvrđivanje svih zakonskih elemenata neophodnih za oduzimanje imovine, čime su podnosiocu povređena označena ustavna prava;

- da su osporena rešenja doneta na bazi pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud utvrdi označene povrede ustavnih prava.

Iako je podnosilac naveo da su mu povređena prava zajemčena odredbama čl. 32, 34. i 58. Ustava, Ustavni sud je zaključio da se ustavnom žalbom konkretno ističu povrede prava zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 34. stav 3. i člana 58. st. 1, 2. i 3. Ustava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljki ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je, uvidom u osporene akte, utvrdio sledeće činjenice koje su od značaja za rešavanje ovog ustavnosudskog predmeta:

Osporenim rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Poi-Po1. 11/10 od 2. marta 2010. godine usvojen je zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal u Beogradu OIK.S. 21/09 od 23. februara 2010. godine za privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, pa je od trećeg lica – T. V. privremeno oduzeta imovina – katastarska parcela broj 5196/4, površine 8 ari i 33 m2, upisana u zemljišno knjižnom ulošku broj 7500, K.O. Sremska Kamenica, na kojoj je izgrađena stambena zgrada površine 300 m2, u skladu sa rešenjem Sekretarijata za urbanizam, stambene poslove i zaštitu životne sredine, Odeljenja za građevinarstvo broj 1-3- 351-627/03 od 14. jula 2003. godine, s tim da privremeno oduzimanje traje do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine.

U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno:

- da „u ovom trenutku stečena imovina trećeg lica T. V, nema pokrića u zakonitim primanjima“;

- da je utvrđeno „da je imovina trećeg lica T. V. u

očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima“;

- da su „razlozi kojima se rukovodio Sud kada je usvojio zahtev

Tužilaštva za privremeno oduzimanje imovine trećeg lica T.

V, nalaze u činjenici da postoji osnovana sumnja da je T.D. izvršio dva teška krivična dela za koja su zakonom propisane zatvorske kazne sa dugim trajanjem, te da te činjenice, objektivno i značajno mogu uticati na njega, kao faktičkog vlasnika imovine, da njome raspolaže i da na takav način spreči ili oteža oduzimanje imovine za koju treće lice nije pružilo dokaze da ju je steklo na osnovu zakonitih prihoda, odnosno da ju je dobio na neki drugi zakonit način, pa je privremeno oduzeo navedenu imovinu, a sve ovo „tim pre, jer postoji osnovana sumnja da je okr. T.D. inače jedan od članova kriminalne grupe čiji je jedan od organizatora bio okr. D.Š, zapravo faktički kupac nepokretnosti koja se privremeno oduzima u ovom postupku, a da se T. V. samo formalno pojavljuje kao kupac navedene nepokretnosti za račun ovog okrivljenog, što sve između ostalog proizlazi i iz iskaza okr. K.S. datog pred istražnim sudijom ovog suda 10. februara 2010. godine u kome je naveo da mu je poznato da je okr. T.D. dolazio i koristio navedenu parcelu i objekat koji se privremeno oduzimaju, da se pomenute nepokretnosti nalaze u neposrednoj blizini kuće okr. D.Š. u kojoj je okr. K.S. bio radno angažovan kao baštovan, a čija imovina je takođe bila predmet postupka privremenog oduzimanja, a što je sve u saglasnosti i sa ostalim izvedenim dokazima“;

- da privremeno oduzimanje imovine traje do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine, s tim da ako se pojave okolnosti koje dovode u pitanje opravdanost privremenog oduzimanja, Sud može preispitati

donetu odluku“.

Viši sud u Beogradu – Posebno odeljenje je 7. aprila 2010. godine doneo osporeno rešenje Poi-Po1 – 11/10 Kv-Po1. 1075/10, kojim je odbio kao neosnovanu žalbu punomoćnika trećeg lica T. V, advokata S . D. od 26. marta 2010. godine, izjavljenu protiv rešenja istražnog sudije Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Poi-Po1. 11/10 od 02.03.2010. godine.

U obrazloženju ovog osporenog rešenja sud je, između ostalog, naveo:

- da je „donoseći konačnu odluku Veće izvršilo uvid u zahtev tužilaštva za organizovani kriminal OIK.S. 21/09 od 23. februar a 2010. godine, rešenje istražnog sudije ovog odeljenja Poi-Po1.11/10 od 2. marta 2010. godine, zapisnik o održanom ročištu radi odlučivanja o zahtevu za privremeno oduzimanje imovine od 2. marta 2010. godine, žalbu izjavljenu od strane punomoćnika trećeg lica-advokata S. D. od 26. marta 2010. godine, kao i druge dokaze i dokumentaciju koji se nalaze u spisima predmeta, pa je našlo da je istražni sudija ispravno postupio kada je usvojio zahtev tužilaštva i od trećeg lica T. V. privremeno oduzeo pomenutu imovinu, obzirom da T. V. sudu nije pružio valjane dokaze da sredstva koja su upotrebljena za kupovinu navedene nepokretnosti potiču iz njegovih zakonitih prihoda, imajući u vidu da je punomoćnik i sam na održanom ročištu naveo da je T. V . svoj radni vek proveo kao direktor predškolske ustanove u P, zapravo kao prosvetni radnik, sve ovo tim pre, s obzirom na to da je vrednost nepokretnosti od strane Poreske uprave procenjena na 21.598.650,00 dinara na osnovu koje procene je plaćen i porez na prenos apsolutnih prava u iznosu od 539.966,25 dinara, tako da se teško može govoriti o sredstvima koja predstavljaju ušteđevinu T . V, pogotovo što sudu nije pružen dokaz da je T. V. kao kupac isplatio prodavcu ove nepokretnosti ugovorenu kupoprodajnu cenu preko računa punomoćnika kupca kod K. b . A.D. N. S. kako je to navedeno u samom ugovoru od 10. jula 2007. godine, pa je Veće mišljenja da je u konkretnom slučaju reč o očiglednoj nesrazmeri između imovine sa jedne strane i zakonito stečenih prihoda trećeg lica s druge strane, što samo po sebi ukazuje na osnovanu sumnju da se do takve i tolike imovine moglo doći samo izvršenjem krivičnog dela, a koju sumnju potvrđuje i činjenica da je T . V. u postupku zaključenja i realizacije ugovora o kupoprodaji predmetne nepokretnosti zastupao advokat Š.R, inače jedan od okrivljenih u ovom krivičnom postupku za koga se osnovano sumnja da je pripadnik organizovane kriminalne grupe kojoj pripada i T.D. i kome se između ostalog stavlja na teret da je izvršio produženo krivično delo pranje novca iz člana 231 . stav 2, u vezi sa stavom 1, u vezi sa čl. 33. i 61. KZ i produženo krivično delo pranje novca iz člana 231 . stav 4, u vezi sa st. 2 i 1. KZ, u vezi sa članom 61. KZ, takođe, što sve samo potvrđuje i iskaz okr. K.S. dat pred istražnim sudijom 10. februara 2010. godine“.

- da je „Veće cenilo i ostale žalbene navode punomoćnika trećeg lica advokata S.D, ali je utvrdilo da oni nisu od uticaja na pravilnost zaključka istražnog sudije, kao i da je pobijano rešenje u svemu zasnovano na zakonu“.

- da „imajući u vidu sve napred navedeno, Veće nalazi da je istražni sudija pravilno postupio kada je usvojio zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal, koji se odnosi na oduzimanje napred navedene imovine, jer postoji osnovana sumnja da je okr. T.D. izvršio dva teška krivična dela, od kojih je jedno neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1 . KZ, za koje postoji osnovana sumnja da je isti učinio u okviru organizovane kriminalne grupe koja je prema navodima zahteva za sprovođenje istrage kupila radi prodaje ukupno 2.171 kg. opojne droge - kokain, za koja krivična dela su propisane visoke zatvorske kazne, koja činjenica bi i po stavu Veća mogla uticati na okr. T.D. i na treće lice, T . V. da, kao vlasnik navedene imovine, njome raspolaže i na takav način spreči ili oteža oduzimanje te imovine, za koju po oceni Veća nije pružio dokaze da ju je stekao na osnovu zakonitih prihoda ili na neki drugi zakonit način“.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da s vako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 34. stav 3. Ustava utvrđeno je da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda.

Odredbama člana 58. Ustava, pored ostalog, utvrđeno je: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da p ravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.); da se z akonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.).

Odredbama člana 3. stav 2. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Službeni glasnik RS“, broj 97/08), pored ostalog, propisano je: da se imovinom smatra dobro svake vrste, materijalno ili nematerijalno, pokretno ili nepokretno, procenjivo ili neprocenjivo velike vrednosti i isprave u bilo kojoj formi kojima se dokazuje pravo ili interes u odnosu na takvo dobro , kao i da se imovinom smatra i prihod ili druga korist ostvarena, neposredno ili posredno, iz krivičnog dela, kao i dobro u koje je ona pretvorena ili sa kojim je pomešana (tačka 1)); da se i movinom proisteklom iz krivičnog dela smatra imovina okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca koja je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima (tačka 2)); da se okrivljenim smatra osumnjičeni, lice protiv koga je krivični postupak pokrenut ili osuđeni za krivično delo iz člana 2. ovog zakona (tačka 3)); da se t rećim licem smatra fizičko ili pravno lice na koje je preneta imovina proistekla iz krivičnog dela (tačka 6)); da se vlasnikom smatra okrivljeni, svedok saradnik, ostavilac, pravni sledbenik ili treće lice (tačka 7)); da se o duzimanjem smatra privremeno ili trajno oduzimanje od vlasnika imovine proistekle iz krivičnog dela (tačka 8)) .

Odredbama člana 21. ovog zakona propisano je: da kada postoji opasnost da bi kasnije oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela bilo otežano ili onemogućeno, javni tužilac može podneti zahtev za privremeno oduzimanje imovine (stav 1.); da zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o vlasniku, opis i zakonski naziv krivičnog dela, označenje imovine koju treba oduzeti, dokaze o imovini, okolnosti iz kojih proizilazi osnovana sumnja da imovina proističe iz krivičnog dela i razloge koji opravdavaju potrebu za privremenim oduzimanjem imovine (stav 2.); da o zahtevu iz stava 1. ovog člana u zavisnosti od faze postupka odlučuje istražni sudija, predsednik veća, odnosno veće pred kojim se drži glavni pretres (stav 3.).

Ostalim odredbama Zakona, koje su relevantne u konkretnom slučaju, propisano je: da će pre donošenja odluke o zahtevu za privremeno oduzimanje imovine sud zakazati ročište na koje će pozvati vlasnika, njegovog branioca, odnosno punomoćnika ako ga ima i javnog tužioca (član 23. stav 1.); da će se ročište iz člana 23. stav 1. ovog zakona održati u roku od pet dana od dana podnošenja zahteva za privremeno oduzimanje imovine, a da će se započeto ročište dovršiti bez prekidanja (član 24. stav 1.); da javni tužilac iznosi dokaze o imovini koju vlasnik poseduje, okolnosti o osnovanoj sumnji da imovina proističe iz krivičnog dela i okolnosti koje ukazuju na opasnost da bi njeno kasnije oduzimanje bilo otežano ili onemogućeno (član 24. stav 2.); da v lasnik i njegov branilac, odnosno punomoćnik osporavaju navode javnog tužioca (član 24. stav 3.); da po okončanju ročišta sud donosi rešenje kojim usvaja ili odbija zahtev za privremeno oduzimanje imovine (član 25. stav 1.); da se protiv rešenja iz člana 25. stav 1. ovog zakona može izjaviti žalba u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja i da o žalbi protiv rešenja odlučuje vanraspravno veće, odnosno viši sud (član 26. st. 1. i 2.); da privremeno oduzimanje imovine traje do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine i da u slučaju smrti vlasnika ili ako se pojave okolnosti koje dovode u pitanje opravdanost privremenog oduzimanja imovine, sud može preispitati donetu odluku (član 27.).

5. Prema citiranim odredbama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, imovina proistekla iz krivičnog dela može se privremeno ili trajno oduzeti kako od okrivljenog, protiv koga se krivični postupak vodi, tako i od lica na koje je imovina za koju se smatra da je stečena krivičnim delom preneta. Postupak privremenog oduzimanja imovine je jedinstven postupak koji se pokreće zahtevom ovlašćenog predlagača, odnosno javnog tužioca, a okončava odlukom nadležnog suda i to u naročito hitnom postupku. Javni tužilac ovakav zahtev može podneti postupajućem sudu u svakoj fazi krivičnog postupka, ukoliko proceni da postoji opasnost da bi kasnije oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela bilo otežano ili onemogućeno. Ovaj zahtev mora da sadrži podatke o vlasniku, opis i zakonski naziv krivičnog dela, označenje imovine koju treba oduzeti, dokaze o imovini, okolnosti iz kojih proizilazi osnovana sumnja da imovina proističe iz krivičnog dela i razloge koji opravdavaju potrebu za privremenim oduzimanjem imovine. I movinom proisteklom iz krivičnog dela smatra se imovina okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca, kao i imovina lica koja su u Zakonu označena pojmom „treća lica“, koja je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima . O ovom zahtevu, u zavisnosti od faze u kojoj se postupak nalazi, odlučuje istražni sudija, predsednik veća, odnosno veće pred kojim se drži glavni pretres.

S obzirom na to da se ročište drži u roku od pet dana od dana podnošenja zahteva za privremeno oduzimanje imovine i da se dovršava bez prekidanja (član 24. stav 1. Zakona), da na ročištu javni tužilac iznosi dokaze o imovini koju vlasnik poseduje, okolnosti o osnovanoj sumnji da imovina proističe iz krivičnog dela i okolnosti koje ukazuju na opasnost da bi njeno kasnije oduzimanje bilo otežano ili onemogućeno (član 24. stav 2. Zakona), da na tom istom ročištu v lasnik i njegov branilac, odnosno punomoćnik osporavaju navode javnog tužioca (član 24. stav 3. Zakona), a da se po njegovom okončanju donosi odluka o zahtevu (član 25. stav 1. Zakona), prema gledištu Ustavnog suda, takvo rešenje se može oceniti kao celishodno. Naime, ako ima mesta privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, pravovremeno doneta sudska odluka omogućava da se kasnije raspravi pitanje trajnog oduzimanja imovine. Istovremeno je i u interesu vlasnika da se o zahtevu tužioca za određivanj e ove preventivne mere blagovremeno odluči, tj. da mu se omogući da, u slučaju da sud ne prihvati navode o postojanju opasnosti da bi kasnije oduzimanje imovine bilo otežano ili onemogućeno, svoju imovinu koristi u skladu sa ovlašćenjima koja iz toga proističu.

Protiv odluke suda kojom je privremeno oduzeta imovina proistekla iz krivičnog dela, dopuštena je žalba o kojoj odlučuje sud (član 26. st. 1. i 3. Zakona), čime je obezbeđeno pravo na pravno sredstvo u skladu sa članom 36. stav 2. Ustava.

Ako sud usvoji zahtev za privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, pa se naknadno pojave okolnosti koje dovode u pitanje opravdanost privremenog oduzimanja imovine, vlasnik ima mogućnost da se, saglasno članu 27. stav 2. Zakona, obrati sudu radi preispitiva nja donete odluke.

Dakle, da bi se moglo pretpostaviti da određena imovina proističe iz krivičnog dela neophodno je da bude ispunjeno više uslova. Prvi je da se radi o imovini okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca (tj. izvornog vlasnika) koja stoji u očiglednoj nesrazmeri sa njegovima zakonitim prihodima (član 3. tačka 2) Zakona). Ovo zakonsko rešenje ima za posledicu redukciju dokaznog standarda koji se primenjuje pri utvrđivanju (ne)zakonitog porekla određene imovine i dovodi do podela tereta dokazivanja između javnog tužioca, na jednoj, i izvornog vlasnika imovine, na drugoj strani. Pri tome, Ustavni sud konstatuje da je neophodno utvrditi zakonite prihode izvornog vlasnika imovine, pod kojima bi trebalo razumeti svako uvećanje imovine koje podleže oporezivanju. Nakon toga je potrebno ustanoviti postojanje očigledne nesrazmere između imovine izvornog vlasnika i zakonitih prihoda koje ostvaruje. Imajući u vidu sadržaj pojma očigledne nesrazmere između zakonitih prihoda i imovine izvornog vlasnika, prema stanovištu Ustavnog suda, o očiglednoj nesrazmeri se može govoriti samo ako postoji razumno uverenje da imovina upadljivo prevazilazi zakonite prihode (u tom smislu videti odluku Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Geerings protiv Holandije, 1. mart 2007. godine, § 47 .).

Mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava se jemči članom 58. stav 1. Ustava, pod uslovom da su stečeni na osnovu zakona. Dakle, ukoliko su prilikom privremenog oduzimanja imovine stečene krivičnim delom ispunjeni Zakonom propisani uslovi, radi se o Ustavom dopuštenom zakon skom ograničenju načina korišćenja imovine iz člana 58. stav 3. Ustava.

Ustavni sud podseća da je, ispitujući saglasnost navedenih odredaba Zakona sa Ustavom, u Rešenju IUz-117/2009 od 30. juna 2011. godine, zaključio da nema mesta pokretanju postupka za utvrđivanje neustavnosti i nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.

6. U konkretnom slučaju, zahtev Tužioca za organizovani kriminal radi privremenog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela podnet je u fazi istrage, pa je istražni sudija Višeg suda u Beogradu – Posebnog odeljenja bio nadležan za odlučivanje o zahtevu, a krivično vanpretresno veće tog suda za odlučivanje o žalbi protiv rešenja o privremenom oduzimanju te imovine. Iako se krivični postupak vodi protiv D.T. i drugih, zbog osnovane sumnje da su izvršili krivična dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, zahtev za privremenim oduzimanjem imovine podnet je u tom krivičnom postupku protiv okrivljenih i trećih lica, s obzirom na postojanje sumnje da je okrivljeni predmetnu imovinu preneo na njih.

Nadležni Tužilac za organizovani kriminal je naveo da se pred Posebnim odeljenjem Višeg suda vodi istraga protiv okrivljenog D.T. iz P. zbog osnovane sumnje da je izvršio krivična dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi stavom 2. KZ i neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ, da iz dokaza priloženih u zahtevu proizlazi da je otac okrivljenog D.T, T. V. iz P. vlasnik stambene zgrade u površini od 300 m2 koja se nalazi na katastarskoj parceli broj 5 196/4, upisanoj u ZKUL broj 7500 , K.O. Sremska Kamenica, da je reč o imovini velike vrednosti, da je ista od strane Poreske uprave u septembru mesecu 2007. godine procenjena na 21.598.650,00 dinara, da je ista uknjižena kao vlasništvo T . V. iz P, te imajući u vidu sa druge strane činjenicu da se protiv njegovog sina okr. D.T . vodi istraga za napred navedena dela , očigledno je da postoji nesrazmera između zakonitih prihoda ovih lica i vrednosti navedene nepokretnosti, zbog čega je predložio da se ova nepokretnost privremeno oduzme jer postoji realna opasnost da bi okrivljeni kao faktički vlasnik i T. V, kao treće lice do donošenja konačne odluke suda ovu imovinu mogli otuđiti savesnom kupcu i tako otežati ili onemogućiti njeno kasnije oduzimanje, zbog čega je i stavilo ovaj zahtev.

U sprovedenom hitnom postupku, tužilac za organizovani kriminal je izneo dokaze o imovini koju okrivljeni i treća lica kao vlasnici poseduj u, naveo okolnosti o osnovanoj sumnji da ta imovina proističe iz krivičnog dela (što ne mora biti vezano isključivo za krivično delo za koje se protiv okrivljenog vodi konkretni krivični postupak, kako se to u ustavnoj žalbi neosnovano implicira) i da nije u srazmeri sa njihovim zakonitim prihodima, kao i okolnosti koje ukazuju na opasnost da bi njeno kasnije oduzimanje bilo otežano ili onemogućeno . Podnosiocu kao trećem licu i vlasniku pružena je mogućnost da osporava iznete navode Tužioca za organizovani kriminal. Međutim, prema oceni istražnog sudije Višeg suda u Beogradu, podnosilac za sada nije uspeo da ospori navode Tužioca za organizovani kriminal, odnosno nije dokazao da je imovina, za koju se osnovano pretpostavlja da je proistekla iz krivičnog dela, u srazmeri sa njegovim prihodima, pa je istražni sudija doneo rešenje o njenom privremenom oduzimanju, što, po oceni Ustavnog suda, tu imovinu svrstava u kategoriju imovine koju ne štite odredbe člana 58. Ustava, odnosno ne tretira je imovinom stečenom na osnovu zakona, pa se njeno raspolaganje može ograničiti u javnom interesu, s obzirom na to da je takvo ograničenje u skladu sa Ustavom kao najvišim pravnim aktom.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju zakonom ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku javno raspravljao i odlučio o privremenom oduzimanju imovine podnosioca, čime su bili ispunjeni zahtevi utvrđeni sadržinom i obimom garancija prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, usled čega podnosiocu nije povređeno ni pravo na imovinu u smislu Ustavom utvrđenih uslova za zaštitu tog ljudskog prava, koje nije apsolutne prirode.

Stoga, Ustavni sud smatra neosnovanim navode ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. st. 1, 2. i 3. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – US), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

7. S obzirom na to da podnosilac, po oceni Ustavnog suda, svoju tvrdnju o povredi prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu iz člana 34. stav 3. Ustava, zapravo zasniva na povredi prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, te da on nije stranka u predmetnom krivičnom postupku u kome je okrivljeni njegov sin D.T, Ustavni sud nije ocenjivao ustavnu žalbu u ovom delu.

8. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o privremenom oduzimanju imovine

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti