Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu M.M. i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Upravni sud je proizvoljno primenio pravo kada je odbio zahtev za priznavanje posebnog staža, ignorišući činjenicu da je teritorijalna odbrana bila deo oružanih snaga SFRJ.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2338/2011
18.09.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. M. iz N. S , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. septembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. M. i utvrđuje da je presudom Upravnog suda U. 16590/10 od 6. aprila 2011. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčen o odredb om člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se presuda Upravnog suda U. 16590/10 od 6. aprila 2011. godine i određuje se da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija Pokrajinskog fonda broj 30-181.32-59208 od 4. maja 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. M. iz N. S, preko punomoćnika R. K , advokata iz B, podneo je 26. maja 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 8660/10 od 4. februara 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi, pored ostalog, da je podnosilac, kao pripadnik teritorijalne odbrane M, „koja je bila u sastavu i pod

komandom JNA, a kasnije VP 9197 kao pravnim sledbenikom TO“, učestvovao u ratnim akcijama na području istočne Slavonije u periodu od 15. avgusta 1991. do 12. decembra 1995. godine, da je u navedenom svojstvu ranjen 24. marta 1992. godine u Vinkovcima, u oružanom sukobu sa paravojnim formacijama Hrvatske i da ima utvrđeno svojstvo ratnog vojnog invalida sa 40% invaliditeta.

U ustavnoj žalbi se ukazuje da je za odbijanje njegove tužbe u upravnom sporu „ključno“ bilo to što podnosilac nije evidentiran u službenoj evidenciji Vojnog odseka Sremska Mitrovica, odnosno što taj organ ne poseduje podatke na osnovu kojih bi mogao izdati uverenje o njegovoj pripadnosti oružanim snagama. Podnosilac ustavne žalbe ističe da u tom vojnom odseku nije ni mogao biti evidentiran, budući da je bio pripadnik teritorijalne odbrane M, koja je bila u sastavu Republike Hrvatske. Podnosilac, takođe, ukazuje na to da su oružane snage SFRJ, prema zakonima koji su bili na snazi u periodu kada je bio na ratištu, činile jedinstvenu celinu i sastojale se od JNA i TO, zbog čega je neprihvatljiv zaključak Upravnog suda da se on ne može smatrati pripadnikom oružanih snaga u spornom periodu.

Podnosilac ustavne žalbe je u prilog tvrdnji o povredi ustavnog prava na jednaku zaštitu prava dostavio izvod iz obrazloženja presude Vrhovnog suda Srbije Uvp. I 164/05 od 29. novembra 2006. godine.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporeni akt, spise Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje –

Filijala Sremska Mitrovica broj 40-181-32-59208, izvod iz presude Vrhovnog suda Srbije Uvp. I 164/05 od 29. novembra 2006. godine i celokupnu priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

M. M, ovde podnosilac ustavne žalbe , obratio se 25. avgusta 2006. godine Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Sremska Mitrovica zahtevom za priznavanje posebnog staža u dvostrukom trajanju na osnovu člana 100. Zakona o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja („ Službeni list SRJ“, br. 30/96, 58/98, 70/01, 3/02, 39/02 i 5/ 03).

Na zahtev prvostepenog organa da dostavi uverenje za podnosioca ustavne žalbe o učešću u ratu u sastavu Vojske Jugoslavije, Vojni odsek Sremska Mitrovica je 8. avgusta 2006. godine dostavio obaveštenje da se podnosilac ne vodi u evidenciji tog odseka i da ga taj odsek nije pozvao, niti uputio na ratište u spornom periodu, te ne može o tim činjenicama imati službenu evidenciju. Takođe je navedeno da se o činjenicama o kojima organ ne vodi službenu evidenciju uverenja izdaju na osnovu člana 162. Zakona o opštem upravnom postupku, nakon sprovedenog postupka po zahtevu stranke, kojoj se uručuje uverenje, odnosno rešenje kojim se zahtev odbija.

Zaključkom Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijale Sremska Mitrovica broj 40-181-32-59208 od 10. avgusta 2007. godine naloženo je podnosiocu ustavne žalbe da, u roku od 15 dana od dana prijema zaključka, dostavi uverenje Vojnog odseka o učešću u ratu u sastavu Vojske Jugoslavije. Podnosilac je upozoren da će, u protivnom, njegov zahtev za priznavanje posebnog staža osiguranja biti odbačen, saglasno članu 58. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku.

Postupajući po navedenom zaključku, podnosilac ustavne žalbe je u podnesku dostavljenom prvostepenom organu 24. septembra 2007. godine naveo da je njegovom ocu izdata dozvola kako bi ga posetio u vukovarskoj bolnici, da je ta dozvola overena pečatom VP Valjevo, iz čega proizlazi da je on ranjen u Vojsci Jugoslavije. Podnosilac ustavne žalbe nije dostavio traženu potvrdu nadležne vojne jedinice, odnosno ustanove, a u podnesku od 1. februara 2008. godine precizirao je traži priznavanje dvostrukog staža u periodu: od 15. avgusta 1991. do 20. maja 1992. godine i od 19. novembra 1994. do 12. decembra 1995. godine.

Na zahtev prvostepenog organa, Vojni odsek Valjevo je 15. avgusta 2008. godine dostavio obaveštenje da podnosilac ustavne žalbe nije u evidenciji lica koja su u spornim periodima bila angažovana u sastavu jedinica Vojske Jugoslavije iz nadležnosti tog vojnog odseka. Takođe je navedeno da se iz dostavljene dokumentacije vidi da je podnosilac bio angažovan kao dobrovoljac u teritorijalnoj odbrani M. i bio pripadnik VP 9197 Jankovci, a te jedinice nisu bile u sastavu Vojske Jugoslavije.

U dopisu Ministarstva odbrane – Sektor za ljudske resurse – Uprava za obaveze odbrane, koji je 23. januara 2008. godine dostavljen na zahtev prvostepenog organa, navedeno je da se podnosilac ustavne žalbe ne može smatrati pripadnikom oružanih snaga u periodima od 15. avgusta 1991. do 20. maja 1992. godine i od 25. oktobra 1995. do 12. decembra 1995. godine, budući da štab teritorijalne odbrane M. nikada nije bio u organizacijskom sastavu bivše JNA, niti Vojske Jugoslavije. Takođe je napomenuto da postoji mogućnost priznavanja svojstva pripadnika oružanih snaga do 19. maja 1992. godine. U d opisu Ministarstva odbrane od 7. marta 2008. godine precizirano je da se podnosilac ustavne žalbe ne može smatrati pripadnikom oružanih snaga u periodu od 15. avgusta 1991. do 20. maja 1992. godine.

Rešenjem prvostepenog organa od 28. maja 2008. godine odbijen je zahtev podnosioca ustavne žalbe da mu se u staž osiguranja, kao poseban staž, utvrdi period proveden u svojstvu učesnika u ratu u periodu od 15. avgusta 1991. do 12. decembra 1995. godine, kao neosnovan. Prvostepeni organ je u obrazloženju rešenja naveo: da je u postupku utvrđeno da se podnosilac ne vodi u službenoj evidenciji Vojnog odseka Sremska Mitrovica i da teritorijalna odbrana M. nije bila u organizacijskom sastavu bivše JNA, niti Vojske Jugoslavije, „s obzirom na to da se poseban staž priznaje samo učesnicima oružanih snaga koje su bile u sastavu Vojske Jugoslavije“; da se „dopisom Uprave za obaveze odbrane Ministarstva odbrane od 7. marta 2008. godine ne može priznati svojstvo pripadnika oružanih snaga bivše JNA“ podnosiocu, zbog čega je odlučeno kao u dispizitivu rešenja, saglasno odredbi člana 44. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranj u, u vezi sa članom 100. Zakona o osnovama penzijsko g i invalidskog osiguranj a.

Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Pokrajinski f ond za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija Pokrajinskog fonda broj 30-181.32-59208 od 24. jula 2008. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba podnosioca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, ocenjen kao neosnovan navod žalbe da je podnosilac „ranjen u valjevskoj jedinici VP 8845 Valjevo, koja je bila u sastavu JNA“, jer se iz dopisa Vojnog odseka Valjevo vidi da podnosilac nije registrovan u evidenciji lica koja su u navedenim periodima angažovana u sastavu jedinice Vojske Jugoslavije iz nadležnosti tog vojnog odseka.

Presudom Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici broj U. 153/08 od 12. februara 2009. godine uvažena je tužba podnosioca ustavne žalbe i poništeno rešenje tuženog organa od 24. jula 2008. godine, zbog toga što nisu ce njeni navod i podnosioca da je bio pripadnik teritorijalne odbrane M, posebno imajući u vidu da su oružane snage, prema ranije važećem Zakonu o službi u oružanim snagama, činile JNA i teritorijalna odbrana, te da dopis Ministarstva odbrane ne može biti jedini dokaz o spornoj činjenici.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje – Pokrajinski f ond za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija Pokrajinskog fonda je u izvršenju navedene presude doneo rešenje 4. maja 2009. godine, kojim je ponovo odbio žalbu podnosioca izjavljenu protiv rešenja prvostepenog organa od 28. maja 2008. godine . Drugostepeni organ je istakao da su „neosnovani“ navodi suda koji se odnose na ocenu podataka iz vojne knjižice i da je prvostepeni organ na osnovu dopisa Ministarstva odbrane pravilno utvrdio da se podnosilac ne može smatrati pripadnikom oružanih snaga u periodu od 15. avgusta 1991. do 12. decembra 1995. godine, budući da se utvrđivanje staža na osnovu člana 100. st. 1. i 2. Zakona o osnovama penzijsko g i invalidskog osiguranj a vrši na osnovu potvrde nadležne vojne ustanove, a ne na osnovu vojne knjižice.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 16590/10 od 6. aprila 2011. godine odbijena je kao neosnovana tužba kojom je podnosilac ustavne žalbe osporio navedeno drugostepeno rešenje, a Upravni sud je u obrazloženju osporene presude ocenio pravilnim zaključak tuženog organa da podnosilac ne ispunjava zakonom propisane uslove da mu se u staž osiguranja kao poseban staž utvrdi period od 15. avgusta 1991. do 12. decembra 1995. godine, budući da je nesporno da je podnosilac bio pripadnik teritorijalne odbrane M, a da je iz dopisa Ministarstva odbrane od 7. marta 2008. godine utvrđeno da se podnosilac ne može smatrati pripadnikom oružanih snaga u spornom periodu, zbog toga što teritorijalna odbrana M. i VP 9197 nisu bile u organizacijskom sastavu bivše JNA, niti Vojske Jugoslavije, „tako da se podnosilac ne vodi u službenoj evidenciji nadležnog odseka“. Takođe je ocenjeno da je tuženi organ u svemu postupio po nalogu iz presude Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici broj U. 153/08 od 12. februara 2009. godine, budući da je iz navedenog dopisa Ministarstva odbrane na nesumnjiv način utvrđeno da se podnosilac ne vodi u službenoj evidenciji Vojnog odseka Sremska Mitrovica i da taj organ ne poseduje podatke na osnovu kojih bi mogao izdati potvrdu u smislu citiranog člana 100. stav 3. Zakona o osnovama penzijsko g i invalidskog osiguranj a, koja predstavlja osnov za priznavanje staža u dvostrukom trajanju.

Iz obrazloženja presude Vrhovnog suda Srbije Uvp. I 164/05 od 29. novembra 2006. godine – kojom podnosilac ustavne žalbe ukazuje na nejednako postupanje suda, proizlazi da je navedenom presudom odbijen zahtev za vanredno preispitivanje presude Okružnog suda u Beogradu, kojom je uvažena tužba u upravnom sporu i poništen pobijani konačni upravni akt. Vrhovni sud Srbije je u obrazloženju te presude istakao: da je tužilac priložio sve dokaze da je bio pripadnik jedinica koje su bile pod komandom Vojske Jugoslavije; da se ne može prihvatiti zaključak tuženog organa da je jedini verodostojni dokaz potvrda Generalštaba Vojske Srbije i Crne gore da tužilac nije učestvovao kao pripadnik oružanih snaga Jugoslavije u oružanim akcijama u periodu 22. jula 1991. do 7. avgusta 1995. godine; da je tužilac bio na ratištu u oružanim snagama SFRJ kao pripadnik teritorijalne odbrane i da je tu okolnost istakao u zahtevu; da je potrebno da nadležni upravni organi ocene priložene dokaze od kojih zavisi odluka o zahtevu za priznavanje posebnog staža osiguranja i donesu novu, na zakonu zasnovanu odluku.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je : da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.).

Za odlučivanje o ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Članom 100. Zakona o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja („ Službeni list SRJ“, br. 30/96, 58/98, 70/01, 3/02, 39/02 i 5/ 03) bilo je propisano: da se u poseban staž u dvostrukom tr ajanju računa vreme koje je osiguranik, odnosno lice, vršeći vojne dužnosti ili druge dužnosti za vojne ciljeve ili za ciljeve državne bezbednosti, provelo u akcijama i zarobljeništvu u smislu člana 264. stav 3. Zakona o Vojsci Jugoslavije (stav 1.); da se u poseban staž u jednostrukom trajanju računa vreme provedeno na lečenju i medicinskoj rehabilitaciji usled bolesti ili povreda zadobijenih u akcijama i zarob ljeništvu iz stava 1. ovog člana (stav 2.); da se u tvrđivanje staža iz st. 1 i 2. ovog člana vrši na osnovu potvrde nadležne v ojne jedinice, odnosno ustanove (stav 3.).

Zakonom o penzijskom i invalidsko m osiguranj u („Službeni list SRJ“, br. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05 i 63/06 ), u tekstu koji je važio na dan podnošenja predmetnog zahteva podnosioca ustavne žalbe, bilo je propisano da penzijski staž na osnovu koga se stiču i ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja obuhvat a vreme koje je, kao staž osiguranja i poseban staž, računato u penzijski staž prema propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona (član 44. tačka 2). Saglasno odredbi člana 262. Zakona, d anom stupanja na snagu ovog zakona prestao je da važ i Zakon o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja ( „Službeni list SRJ“, br. 30/96, 70/01, 3/02 i 39/ 02).

Odredbom člana 264. stav 3. Zakona o Vojsci Jugoslavije („Službeni list SRJ“, br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02 i „Službeni list SCG“, br. 7/05 i 44/05) bilo je propisano da se vojnom osiguraniku, odnosno korisniku vojne penzije koji je kao pripadnik oružanih snaga Jugoslavije učestvovao u odružanim akcijama posle 17. avgusta 1990. godine, vreme provedeno u tim akcijama i u zarobljeništvu, kao i vreme provedeno na lečenju i medicinskoj rehabilitaciji usled bolesti ili povreda zadobijenih u oružanim ak cijama i zarobljeništvu računa kao staž osiguranja u dvostrukom trajanju . Saglasno članu 360. stav 4. ovog zakona, v reme koje je regrut proveo kao dobrovoljac u jedinicama i ustanovama Jugoslovenske narodne armije ili u sastavima pod njenom komandom, od 17. avgusta 1991. do 19. maja 1992. godine, računalo se kao služenje v ojnog roka u dvostrukom trajanju.

Članom 1. Zakona o službi u oružanim snagama („Službeni list SFRJ“, br. 7/85, 20/89, 40/89 i 26/90 i „ Službeni list SRJ“, br. 31/93 i 50/93 ) bilo je propisano da se službom u oružanim snagama Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije smatra vršenje vojnih i drugih dužnosti u Jugoslovenskoj narodnoj armiji i u teritorijalnoj odbrani.

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01) propisano je: da ako organ koji vodi postupak naiđe na pitanje bez čijeg se rešenja ne može rešiti sama upravna stvar, a to pitanje čini samostalnu pravnu celinu za čije je rešenje nadležan sud ili drugi organ (prethodno pitanje), on može, pod uslovima iz ovog zakona, sam raspraviti to pitanje, ili postupak prekinuti dok nadležni organ to pitanje ne reši (član 134. stav 1.); da i sprava koju je u propisanom obliku izdao državni organ u granicama svoje nadležnosti (javna isprava) dokazuje ono što se u njoj potvrđuje ili određuje (član 154. stav 1.); da i sprave koje služe kao dokaz podnose stranke ili ih pribavlja organ koji vodi postupak (član 156. stav 1.); da o rgani izdaju uverenja, odnosno druge isprave (certifikate, potvrde i dr.) o činjenicama o kojima vode službenu evidenciju (č lan 161. stav 1.); da se u verenja i druge isprave o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija moraju izdavati saglasno p odacima iz službene evidencije i da t akva uverenja, odnosno druge isprave imaju značaj javne isprave (član 161. stav 2.); da o rgani izdaju uverenja, odnosno druge isprave i o činjenicama o kojima ne vode službenu evidenciju ako je to zakonom ili drugim propisom određeno, a da se, u tom slučaju, činjenice utvrđuju u postupku propisanom ovim zakonom (član 162. stav 1.); da u verenje, odnosno druga isprava izdata na način predviđen u stavu 1. ovog člana ne obavezuje organ kome je podnesena kao dokaz i koji treba da rešava o upravnoj stvari i da t aj organ može ponovo utvrđivati činjenice navedene u uverenju, odnosno drugoj ispravi (č lan 162. stav 2.);

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je povređeno pravo na pravično suđenje, jer je Upravni sud odbio njegovu tužbu zbog toga što nije evidentiran u službenoj evidenciji Vojnog odseka Sremska Mitrovica, odnosno što taj organ ne poseduje podatke na osnovu kojih bi mogao izdati uverenje o njegovoj pripadnosti oružanim snagama. Podnosilac ustavne žalbe ističe da je takvo stanovište Upravnog suda neprihvatljivo i u suprotnosti sa zakonima koji su bili na snazi u periodu, jer je on bio na ratištu kao pripadnik teritorijalne odbrane koja je bila u sastavu oružanih snaga SFRJ.

Ocenjujući ove navode ustavne žalbe sa stanovišta označenog prava zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud, pre svega, naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno ustavno pravo podnosioca. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise. Ustavni sud ukazuje da je izvan njegove nadležnosti da procenjuje pravilnost zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna, odnosno ako je primena zakona bila očigledno nepravična, arbitrerna ili diskriminatorska.

Na osnovu navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je utvrdio: da se licu koje je učestvovalo u oružanim akcijama posle 17. avgusta 1990. godine kao pripadnik oružanih snaga Jugoslavije, vršeći vojne dužnosti ili druge dužnosti za vojne ciljeve ili za ciljeve državne bezbednosti, vreme provedeno u tim akcijama i u zarobljeništvu računa u poseban staž u dvostrukom trajanju; da se s lužbom u oružanim snagama SFRJ smatra vršenje vojnih i drugih dužnosti u Jugoslovenskoj narodnoj armiji i u teritorijalnoj odbrani; da penzijski staž obuhvata i vreme koje je, kao poseban staž, računato u penzijski staž prema propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu Zakona o penzijskom i invalidsko m osiguranj u iz 2003. godine; da je stupanjem na snagu tog zakona prestao da važi Zakon o osnovama pe nzijskog i invalidskog osiguranja iz 1996. godine; da se utvrđivanje staža iz st. 1. i 2. člana 100. navedenog zakona v rši na osnovu potvrde nadležne v ojne jedinice, odnosno ustanove.

Ustavni sud ukazuje da, saglasno navedenim odredbama Zakona o opštem upravnom postupku, organ koji vodi postupak može, pod uslovima propisanim zakonom, sam raspraviti pitanje bez čijeg se rešenja ne može rešiti sama upravna stvar – prethodno pitanje ili postupak prekinuti dok nadležni organ to pitanje ne reši. Ovaj sud nalazi da utvrđivanje staža u smislu člana 100. ranije važećeg Zakona o osnovama pen zijskog i invalidskog osiguranja, nesumnjivo predstavlja prethodno pitanje za odlučivanje o priznavanju posebnog staža i da tu ispravu, koj a služ i kao dokaz , može da podnese strank a ili da je pribavi organ koji vodi postupak . Ustavni sud dalje ukazuje da, ukoliko se radi o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija, takva potvrda nadležnog organa ima značaj javne isprave, koja dokazuje ono što se u njoj potvrđuje ili određuje . Međutim, organ može izdati uverenje ili potvrdu i o činjenicama o kojima ne vod i službenu evidenciju – ako je to zakonom ili drugim propisom određeno , u kom slučaju takva isprava ne obavezuje organ kome je podnesena kao dokaz i koji rešava o upravnoj stvari, zbog čega taj organ može ponovo utvrđivati činjenice navedene u takvoj ispravi, ukoliko posumnja u dokaznu snagu izdate isprave, odnosno ukoliko takvu sumnju stvori kod njega stranka, osporavajući činjenice utvrđene u takvoj ispravi.

Na osnovu činjenica utvrđenih u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio:

- da je podnosilac ustavne žalbe podneo zahtev nadležnom organu uprave za priznavanje posebnog staža u dvostrukom trajanju na osnovu člana 100. Zakona o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja ;

- da prvostepeni organ nije prekinuo postupak, već je od Vojnog odseka Sremska Mitrovica tražio da dostavi uverenje za podnosioca ustavne žalbe „o učešću u ratu u sastavu Vojske Jugoslavije“, a potom je podatke o tome tražio od Vojnog odseka Valjevo i od Ministarstva odbrane;

- da podnosilac ustavne žalbe nije uz zahtev, ni kasnije u toku postupka, dostavio potvrdu nadležne vojne jedinice, odnosno ustanove u smimslu člana 100. stav 3. Zakona o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja ;

- da je nesporno da je podnosilac ustavne žalbe u periodima od 15. avgusta 1991. do 20. maja 1992. godine i od 25. oktobra 1995. do 12. decembra 1995. godine bio pripadnik teritorijalne odbrane M;

- da o učešću podnosioca ustavne žalbe u oružanim snagama Jugoslavije nije bilo podataka u evidenciji Vojnih odseka Sremska Mitrovica i Valjevo.

Ustavni sud konstatuje da je prvostepeni organ imao mogućnost da prekine postupak odlučivanja o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za priznavanje posebnog staža, do okončanja postupka po zahtevu za izdavanje potvrde u smislu člana 100. Zakona o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja , ali da je odlučio da sam pribavi dokaz od koga zavisi rešenje sporne upravne stvari. Po oceni ovog suda, kao sporno se postavlja pitanje da li je prvostepeni organ u konkretnom slučaju mogao da odluči o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za priznavanje posebnog staža na osnovu dopisa Ministarstva odbrane od 23. januara i 7. marta 2008. godine. Ustavni sud naglašava da nadležni organ o spornoj činjenici nije izdao javnu ispravu, da je nesporno da je podnosilac ustavne žalbe u spornim periodima bio pripadnik teritorijalne odbrane M. i da je podnosilac pismeno izrazio neslaganje sa sadržinom navedenih dopisa. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da se, saglasno tada važećem Zakonu o službi u oružanim snagama, službom u oružanim snagama smatralo vršenje vojnih i drugih dužnosti u Jugoslovenskoj narodnoj armiji i u teritorijalnoj odbrani , Ustavni sud nalazi da je prvostepeni organ imao obavezu da utvrdi postojanje staža iz stava 1. člana 100. Zakona o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja u skladu sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku.

Ustavni sud je utvrdio da je Upravni sud u obrazloženju osporene presude u svemu prihvatio stanovište drugostepenog organa o načinu dokazivanja posebnog staža, nalazeći da je u postupku utvrđeno da se podnosilac ustavne žalbe „ne može smatrati pripadnikom oružanih snaga u spornom periodu, zbog toga što teritorijalna odbrana M. i VP 9197 nisu bile u organizacijskom sastavu bivše JNA, niti Vojske Jugoslavije. Upravni sud je, takođe, našao da je drugostepeni organ u svemu postupio po nalogu iz presude Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici broj U. 153/08 od 12. februara 2009. godine, „budući da je iz dopisa Ministarstva odbrane na nesumnjiv način utvrđeno da se podnosilac ne vodi u službenoj evidenciji Vojnog odseka Sremska Mitrovica i da taj organ ne poseduje podatke na osnovu kojih bi mogao izdati potvrdu u smislu citiranog člana 100. stav 3. Zakona o osnovama penzijsko g i invalidskog osiguranj a, koja predstavlja osnov za priznavanje staža u dvostrukom trajanju“.

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da je u osporenoj presudi Upravnog suda proizvoljno primenjeno materijalno pravo na štetu podnosioca ustavne žalbe, čime je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava . Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13–odluka US), usvojio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede označenog prava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio presudu Upravnog suda U. 16590/10 od 6. aprila 2011. godine i odredio da se u ponovnom postupku donese nova odluka o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija Pokrajinskog fonda broj 30-181.32-59208 od 4. maja 2009. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Ustavnom žalbom se, takođe, ukazuje na nejednako postupanje suda, u prilog čemu je Ustavnom sudu dostavljen izvod iz obrazloženja presude Vrhovnog suda Srbije Uvp. I 164/05 od 29. novembra 2006. godine.

Postojanje povrede prava na jednaku zaštitu prava Ustavni sud utvrđuje polazeći od ustavn e garan tije kojom se obezbeđuje zaštita od arbitr ernog odlučivanja sudova i drugih državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja . Ta zaštita se, pored ostalog, ogleda u obavezi nadležni h organa da u istovrsnim slučajevima jednako odluč uju, kako primena istog merodavnog prava na bitno istovrstan činjenični i pravni osnov ne bi imala različit pravni ishod u odnosu na prava i obaveze subjekata u istom pravnom položaju. Ustavni sud, takođe, ukazuje da povreda prava iz člana 36. stav 1. Ustava može nastati kao posledica postupanja nadležnih organa u poslednjoj instanci, što podrazumeva da je u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji na drugačiji način okončan postupak.

Ustavni sud je iz dostavljenog dokaza utvrdio da je u predmetu na koji se podnosilac poziva uvažena tužba podneta u upravnom sporu i poništen pobijan konačni upravni akt, a tuženom organu naloženo da u ponovnom postupku donese novu odluku, iz čega sledi da nisu ispunjene pretpostavke za odlučivanje o ustavnoj žalbi izjavljenoj zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US ), u ovom delu odbacio ustavnu žalbu , jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu izloženog i odredaba 42b stav 1. taka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Slični dokumenti

• Už 990/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u sporu o boračkom stažu
• Už 5034/2014: Proizvoljna primena prava prilikom odlučivanja o priznavanju učešća u ratu
• U 14094/2012: Uvažavanje tužbe i poništaj rešenja o nepriznavanju staža osiguranja u dvostrukom trajanju
• U 7848/2016: Poništaj rešenja o nepriznavanju učešća u ratu nakon odluke Ustavnog suda
• U 22426/2018: Poništaj rešenja PIO fonda o nepriznavanju staža sa uvećanim trajanjem
• U 26100/2010: Odbijanje tužbe za priznavanje posebnog staža po osnovu učešća u ratu
• Už 4976/2016: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku