Odluka Ustavnog suda o ustavnosti produženja pritvora zbog uznemirenja javnosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu, nalazeći da je produženje pritvora prema podnosiocu zbog uznemirenja javnosti bilo ustavno. Sudovi su naveli dovoljne i relevantne razloge koji opravdavaju primenu ovog pritvorskog osnova, a postupak je vođen sa primerenom hitnošću.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. P . iz Pirota, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. februara 2018. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba S. P . izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž2. 173/15 od 17. marta 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. P . iz Pirota je, 2. aprila 201 5. godine, preko punomoćnika B. J , advokata iz Pirota, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja označenog u izreci , zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora zajemčenog odredbom člana 31. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava drugostepena sudska o dluka koj om je prema podnosiocu ustavne žalbe, nakon stupanja optužnice na pravnu snagu, pravnosnažno produžen pritvor zbog postojanja pritvorskog razloga propisanog odredbom člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku.

U ustavnoj žalbi je navedeno da osporeno rešenje ne sadrži valjano obrazloženje i individualizaciju razloga za produženje pritvora, jer je propušteno da se tačno i određeno iznese na koji način uznemirenje javnosti može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, s obzirom na to da je i Ustavni sud u Odluci Už-8802/2013 od 4. decembra 2013. godine iskazao stav da odluka o produženju pritvora po navedenom osnovu ne može biti doneta samo pozivanjem na apstraktnu težinu krivičnog dela.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku iz dostavljene dokumentacije i odgovora Višeg suda u Pirotu Su VIII 126/16 od 9. maja 2016. godine, te uvidom u veb -sajt www.portal.sud.rs, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

Protiv podnosioca je, u vreme podnošenja ustavne žalbe, vođen krivični postupak po optužnici nadležnog javnog tužilaštva zbog opravdane sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika.

Prema podnosiocu ustavne žalbe pritvor je određen rešenjem Višeg suda u Pirotu Kppr. 14/14 od 1. februara 2014. godine iz razloga propisanih odredbom člana 211. stav 1. tač. 2) i 4) Zakonika o krivičnom postupku, koji mu se računa od 12. aprila 2014. godine, kada je lišen slobode. Pritvor je prema podnosiocu produžavan u toku istrage po istim zakonskim osnovima, da bi nakon podizanja i potvrđivanja optužnice bio otklonjen pritvorski osnov propisan odredbom člana 211. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe ukinut rešenjem Višeg suda u Pirotu K. 110/15 od 21. jula 2015. godine.

Podnosilac se, do podnošenja ustavne žalbe (2. april 2015. godine) nalazio u pritvoru nepunih godinu dana, računajući od 12. aprila 2014. godine, kada je lišen slobode.

Rešenjem Višeg suda u Pirotu Kv. 30/15 od 27. februara 2015. godine, koje je potvrđeno rešenjem Apelacionog suda u Nišu koje se osporava ustavnom žalbom, prema podnosiocu ustavne žalbe , nakon potvrđivanja optužnice, produžen je pritvor na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku, za koje je zakonom zaprećena kazna zatvora u trajanju preko deset godina. U obrazloženju navedenog rešenja navedeno je da se okrivljenom S. P. stavlja na teret da je od okrivljenog D.R. po prethodnom dogovoru uzimao opojnu drogu heroin u prahu i grumenu, koju je čuvao u kući njegovih roditelja, a u kojoj je prilikom pretresa pronađeno više kesa od PVC materijala u kojima se nalazila razmerena u različitim manjim količinama opojna droga, koju je okrivljeni S. P . pakovao u manje paketiće po uputstvu okrivljenog D.R. U obrazloženju nav edenog rešenja je ocenjeno da način izvršenja krivičnog dela jeste doveo do uznemirenja javnosti, jer postoji opravdana sumnja da je prodaja opojne droge vršena u dužem vremenskom periodu, po prethodnom dogovoru okrivljenih, koji su se organizovali na taj način što je okrivljeni D.R. nabavljao opojnu drogu i predavao je okrivljenom S. P . na čuvanje, a S . je po uputstvu D.R. pakovao opojnu drogu u manje paketiće, iznosio mu istu i predavao na ulici, nakon čega je okrivljeni D.R. opojnu drogu prodavao korisnicima na teritoriji Pirota. Navedeni način izvršenja krivičnog dela ukazuje na kontinuirano preduzimanje radnji koje je dovelo do uznemirenja javnosti, s obzirom na to da je Pirot mala sredina, okrivljeni su poznati svojim sugrađanima, a nakon što su okrivljeni lišeni slobode ceo slučaj je izašao u javnost i u gradu se stvorila takva atmosfera, da se pričalo o tom događaju, a da je i šira javnost bila uznemirena govori i anonimno pismo koje je upućeno Višem javnom tužilaštvu od strane „roditelja“ iz kojeg se zaključuje da predmetni događaj nije ostavio javnost ravnodušnom. U obrazloženju navedenog rešenja je takođe navedeno da se teške posledice krivičnog dela ogledaju u tome što postoji opravdana sumnja da su opojnu prodavali u dužem vremenskom periodu, većem broju lica, te da se radi o vrsti opojne droge, heroinu, koja može teško ugroziti zdravlje većeg broja lica o čemu svedoči i veći broj smrtnih slučajeva na teritoriji Pirota koji su se u poslednje vreme dogodili zbog upotrebe opojne droge heroin, a uznemirenje javnosti može ugroziti pravično i nesmetano vođenje krivičnog postupka na taj način što može biti stvoren izvestan pritisak na sud prilikom odlučivanja o postojanju krivčne odgovornosti okrivljenih.

Osporenim rešenjem odbijene su žalbe branilaca okrivljenih, pa je potvrđeno rešenje Višeg suda u Pirotu Kv. 30/15 27. februara 2015. godine, sa obrazloženjem da okolnosti da je optuženi S. P . opravdano sumnjiv da je od optuženog D.R, po prethodnom dogovoru, uzimao opojnu drogu heroin u prahu i grumenu, čuvao je u kući njegovih roditelja, te da je prilikom pretresa pronađena opojna droga bliže označena u obrazloženju pobijanog rešenja, koju opojnu drogu je S . P . pakovao u manje paketiće i predavao optuženom D.R, koji ju je dalje prodavao, jesu okolnosti koje su dovele do uznemirenja javnosti koja može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka. U obrazloženju navedenog rešenja je dalje ocenjeno i da navedene okolnosti, pri činjenici da postoji opravdana sumnja da je prodaja opojne droge vršena u dužem vremenskom periodu, od početka 2013. do 12. aprila 2014. godine, količina koja je prodata kao i količina koja je pronađena (1350,07 gr bruto težine) , te vrsta droge, za koju postoji opravdana sumnja da je prodavana većem broju lica u jednoj maloj sredini kakva je grad Pirot, a u kojoj je došlo do određenog broja smrtnih slučajeva usled upotrebe opojne droge, pravilan je zaključak prvostepenog suda da uznemirenje javnosti nije izgubilo na intezitetu, te da isto postoji u trenutku donošenja pobijanog rešenja i da bi puštanjem na slobodu bilo ugroženo vođenje predmetnog krivičnog postupka.

Iz odgovora Višeg suda u Pirotu Su VIII 126/16 od 9. maja 2016. godine proizlazi da je presudom toga suda K. 41/14 od 4. februara 2016. godine S. P . oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od pet godina i deset meseci i novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, a da je žalbeni postupak još uvek u toku.

Uvidom u veb-sajt www.portal.sud.rs, U stavni sud je utvrdio da je nakon sprovedene istrage Više javno tužilaštvo podiglo 2. septembra 2014. godine optužnicu protiv podnosioca ustavne žalbe i još jednog okrivljenog lica zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika; da je optužnica stala na pravnu snagu 9. oktobra 2014. godine; da je pripremno ročište bilo zakazano pet puta, te održano 6. februara 2015. godine; da je, do podnošenja ustavne žalbe (2. aprila 2015. godine) glavni pretes bio zakazan i održan dva puta; da je u narednom periodu do ukidanja pritvora prema o krivljenom 21. jula 2015. godine, glavni pretres koji je četiri puta zakazivan, održan dva puta; d a je do donošenja prvostepene presude 4. februara 2016. godine, glavni pretres bio zakazan još devet puta, od čega tri puta nije održan.

4. Odredbama člana 31. Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, a ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (stav 1.); da p osle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (stav 2); da se p ritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (stav 3) .

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor se može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.).

5. Ustavni sud je iz navoda ustavne žalbe utvrdio da se suština navoda podnosioca o povredi prava člana 31. Ustava u odnosu na osporena rešenja zasniva na tvrdnjama da nije bilo osnova da mu se pritvor produži na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, jer ne postoje obrazloženi razlozi koji bi opravdali meru pritvora.

Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava na ograničeno trajanje pritovra, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da ustavno jemstvo da sud trajanje pritvora svodi na najkraće vreme, imajući u vidu razloge pritvora, znači obavezu nadležnih sudova da u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima se opravdava trajanje mere pritvora, kao i da u vođenju postupka u kome se prema okrivljenom primenjuje mera pritvora pokažu primerenu hitnost ( videti, najpre, odluke Už-4940/2010 od 31. marta 2011. godine i Už- 1429/2008 od 16. jula 2009. godine).

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen zbog postojanja opravdane sumnje da je izvrši o krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika, za koje je zaprećena kazna zatvora od najmanje deset godina. Pritvor je prema podnosioc u ustavne žalbe osporenim rešenj em produžen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, odnosno zbog toga što su način izvršenja i težina posledice krivičnog dela doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano vođenje krivičnog postupka.

U obrazloženju osporenog rešenja Apelacionog suda u Nišu, te prvostepnog rešenja proizlazi da su sudovi ocenili da postoji opravdana sumnja da je optuženi S. P . opravdano sumnjiv da je od optuženog D.R, po prethodnom dogovoru, uzimao opojnu drogu heroin u prahu i grumenu, čuvao je u kući njegovih roditelja, te da je prilikom pretresa pronađena opojna droga bliže označena u obrazloženju pobijanog rešenja, koju opojnu drogu je S . P . pakovao u manje paketiće i predavao optuženom D.R, koji ju je dalje prodavao , da navedene okolnosti, pri činjenici da postoji opravdana sumnja da je prodaja opojne droge vršena u dužem vremenskom periodu, od početka 2013. godine do 12. aprila 2014. godine, kao i količina koja je prodata, odnosno količina koja je pronađena (1350,07 gr bruto težine), te vrsta droge, za koju postoji opravdana sumnja da je prodavana većem broju lica u jednoj maloj sredini kakva je grad Pirot i da je došlo do određenog broja smrtnih slučajeva usled upotrebe opojne droge, predstavljaju okolnosti koje ukazuju na pravilan zaključak prvostepenog suda da uznemirenje javnosti nije izgubilo na intezitetu, te da isto postoji u trenutku donošenja pobijanog rešenja i da bi puštanjem na slobodu bilo ugroženo vođenje predmetnog krivičnog postupka, na taj način što može biti stvoren izvestan pritisak na sud prilikom odlučivanja o postojanju kriv ične odgovornosti okrivljenih.

Ustavni sud je ocenio da je osporen o rešenj e zasnovan o na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da su nadležni sudovi postupali u skladu sa ZKP kada su utvrdili da postoje uslovi da se podnosioc u ustavne žalbe produži pritvor po označenom zakonskom osnovu. Naime, po oceni Ustavnog suda, nadležni sudovi su u prvostepenom i osporenom drugostepenom rešenju naveli i jasno obrazložili, pored visine zaprećene kazne, konkretne okolnosti koje su u ovom slučaju, zbog načina izvršenja i težin a posledice krivičnog dela ( neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet veće količine opojne droge – heroin, kontinuirano u dužem vremenskom periodu, po prethodnom dogovoru sa još jednim saokrivljenim, u maloj sredini u kojoj je u blisko prethodnom periodu od konzumiranja narkotika preminulo više lica), dovele do uznemirenja javnosti koje mogu ugroziti nesmetano vođenje krivičnog postupka i koje nije smanjilo svoj intezitet ni u vreme donošenja osporenog rešenja . Ustavni sud je našao da su u osporen om rešenju utvrđene konkretne činjenice koje ukazuju da je usled načina izvršenja i težine posledice krivičnog dela za koje se podnosi lac sumnjiči, došlo do odgovarajućeg stepena uznemirenja javnosti, koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Imajući u vidu sve do sada izloženo, Ustavni sud je ocenio kao neosnovane navode podnosioca da nije bilo osnova da osporeno rešenje ne sadrži jasne i individualizovane razloge za produženje pritovra prema podnosiocu, da ne postoje razlozi koji bi opravdali ovu meru, odnosno da su osporena rešenja neobrazložena.

Ustavni sud nadalje naglašava da je za ocenu osnovanosti navoda kojima se ukazuje na povredu prava na ograničeno trajanje pritvora od značaja i to da li je krivični postupak vođen u skladu sa zahtevom hitnosti.

S tim u vezi, Ustavni sud je utvrdio: da se podnosi lac do dana podnošenja ustavne žalbe (2. aprila 2015. godine) nalazio u pritvoru nepunih godinu dana (računajući od 12. aprila 2014. godine kada je lišen slobode), za koje vreme je sprovedena istraga, podignuta i potvrđena optužnica, održano pripremno ročište i dva glavna pretresa; da je krivični postupak u kome je doneto osporen o rešenje vođen protiv dva lica zbog dva krivična dela, te da je istraga protiv podnosioca ustavne žalbe trajala pet meseci. Ustavni sud je ocenio da navedeno ukazuje da je su nadležni sudovi postupa li sa primerenom hitnošću u vođenju krivičnog postupka , dok je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe trajao. Iako nakon potvrđivanja optužnice četiri meseca nisu bili ispunjeni uslovi za održavanje pripremnog ročišta, Ustavni sud smatra da su nadležni sudovi, posmatrajući celokupan period od nepunih godinu dana od lišavanja slobode podnosioca ustavne žalbe, sa posebnom pažnjom pristupali vođenju postupka, kao i da je, u okolnostima konkretnog slučaja, osnovanost daljeg zadržavanja podnosi oca ustavne žalbe u pritvoru pažljivo i svestrano razmatrana.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja o produženju pritvora doneta iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, kao i da su u njima navedeni relevantni i dovoljni razlozi zbog kojih je nadležni sud smatrao da je mera pritvora neophodna radi vođenja krivičnog postupka, koji se, do tada, vodio sa primerenom hitnošću.

Sledom svega navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjima nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca ustavne žalbe iz člana člana 31. st . 2. i 3. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. Sledom svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.