Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku. Sud je ocenio da postupak, iako je trajao preko pet godina, nije prekoračio razuman rok, posebno uzimajući u obzir pasivnost podnosioca.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, Predrag Ćetković, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. M. iz Vladičinog Hana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. marta 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba D. M. izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u upravnom postupku koji je vođeno pred Opštinskom upravom opštine Vladičin Han – Odeljenje za urbanizam, imovinsko-pravne, komunalne i građevinske poslove u predmetu broj 353-17/2008-04, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. M. iz Vladičinog Hana je , 26. marta 2012. godine, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, kao i načela i prava iz čl. 21, 32, 36, 58, 60. i 83. Ustava, te načela i prava zagarantovanih odredbama čl. 6, 13. i 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, u upravnom postupku koji je vođen pred Opštinskom upravom opštine Vladičin Han – Odeljenje za urbanizam, imovinsko-pravne, komunalne i građevinske poslove u predmetu broj 353-17/2008-04.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žal be povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta Opštinske uprave opštine Vladičin Han – Odeljenje za urbanizam, imovinsko-pravne, komunalne i građevinske poslove u predmetu broj 353-17/2008-04, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 8. maja 2008. godine podneo Opštinskoj upravi Vladičin Han – Odeljenje za urbanizam, imovinsko-pravne, komunalne i građevinske poslove zahtev za izdavanje akta o urbanističkim uslovima za izgradnju objekta mini hidroelektrane na katastarskoj parceli broj 627/2, Katastarska opština R. Navedeni prvostepeni organ je 30. januara 2009. godine doneo zaključak broj 353-17/2008-04 o prekidu postupka, i to do usvajanja prostornog plana opštine Vladičin Han i izrade studije celokupnog potencijala slivova na teritoriji opštine, a koja će se odnositi na sve alternativne izvore energije.

Protiv navedenog zaključka podnosilac ustavne žalbe je 2. marta 2009. godine izjavio žalbu. Rešenjem Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja – Jablanički upravni okrug – Leskovac broj 353-353-00011/2009-09 od 28. januara 2010. godine poništen je zaključak prvostepenog organa i predmet vraćen tom organu na dopunu postupka i ponovno odlučivanje.

Prvostepeni organ uprave je dopisom od 22. oktobra 2010. godine obavestio podnosioca da je usvojen prostorni plan opštine Vladičin Han, te mu je zatraženo da u cilju izdavanja rešenja o lokacijskoj dozvoli izvrši dopunu dokumentacije.

Dopisom od 4. marta 2011. godine Ministarstvo rudarstva i energetike je obavestilo podnosioca da ne daje saglasnost za izgradnju male hidroelektrane "R. ".

Podnosilac ustavne žalbe je 23. marta 2011. godine podneo žalbu zbog „ćutanja uprave“. Zaključkom drugostepenog organa broj 353-353-00011/2009-09 od 14. aprila 2011. godine naloženo je prvostepenom organu da u roku od osam dana postupi po rešenju drugostepenog organa od 28. januara 2010. godine.

Rešenjem Opštinske uprave opštine Vladičin Han – Odeljenje za urbanizam, imovinsko-pravne, komunalne i građevinske poslove broj 353-17/2008-04 od 10. juna 2011. godine odbijen je zahtev podnosioca za izdavanje rešenja o lokacijskoj dozvoli za izgradnju objekta mini hidroelektrane. Protiv navedenog rešenja podnosilac je 30. juna 2011. godine izjavio žalbu, koja je rešenjem Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja broj 353-353-00011/2009-09 od 18. jula 2011. godine odbijena kao neosnovana.

Protiv navedenog konačnog upravnog akta, podnosilac je 16. septembra 2011. godine podneo tužbu, koja je presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 10318/11 od 19. decembra 2013. godine, odbijena kao neosnovana. Pismeni otpravak presude je 5. februara 2014. godine dostavljen podnosiocu.

Podnosilac ustavne žalbe nije obavestio Ustavni sud da je Upravni sud doneo odluku o tužbi, niti je proširio ustavnu žalbu na presudu Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 10318/11 od 19. decembra 2013. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97, 31/01 i "Službeni glasnik RS", br. 30/10) propisano je: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.) ; da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje, te da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (član 232. stav 2.) .

Zakonom o upravnim sporovima ("Službeni glasnik RS", broj 111/09) propisano je: da se upravni spor može se pokrenuti i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, pod uslovima predviđenim ovim zakonom (član 15.); da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1 .).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta sadržine Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Osporeni postupak je pokrenut 8. maja 2008. godine, podnošenjem zahteva podnosioca za izdavanje akta o urbanističkim uslovima za izgradnju predmetnog objekta, a pravnosnažno je okončan donošenjem presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 10318/11 od 19. decembra 2013. godine, iz čega proizlazi da je predmetni postupak okončan za pet godina i šest meseci.

Polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa i sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud konstatuje da je prvostepeni upravni organ 30. januara 2009. godine doneo zaključak o prekidu postupka , ali je isti poništen rešenjem drugostepenog organa od 28. januara 2010. godine, odnosno o žalbi podnosioca je odlučeno u roku od deset meseci. U ponovnom postupku prvostepeni organ je doneo rešenje 10. juna 2011. godine, dakle nakon godinu dana i četiri meseca od kada je predmet vraćen tom ogranu na ponovno odlučivanje. O žalbi podnosioca izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, drugostepeni organ uprave je odlučio u zakonom propisanom roku, dok je o tužbi podnosioca izjavljenoj protiv konačnog upravnog akta Upravni sud odlučio u roku od dve godine i tri meseca.

Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe imao legitiman interes da nadležni organi o njegovom zahtevu odluče u razumnom roku. Što se tiče kriterijuma ponašanja podnosioca u predmetnom postupku, Ustavni sud je mišljenja da je ono u datim okolnostima bilo aktivno, pa u to m smislu treba tumačiti i njegove procesne podneske k ojima je blagovremeno osporavao akte donošene u predmetnom upravnom postupku. Me đutim, podnosilac nije koristio sva procesnopravna sredstva protiv „ćutanja administracije“ kojima bi pokuša o da doprinese skraćenju vremena trajanja postupka. Naime, podnosilac ustavne žalbe je 2. marta 2009. godine podneo žalbu protiv prvostepenog zaključka, pa je, imajući u vidu da drugostepeni organ nije o istoj odlučio, već nakon 60 dana imao pravo da podnese najpre urgenciju drugostepenom organu, a po isteku tog roka i tužbu zbog neodlučivanja o podnetoj žalbi, saglasno navedenoj odredbi člana 19. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, a što podnosilac nije učinio. Dalje, nakon što je rešenjem drugostepenog organa od 28. januara 2010. godine poništen zaključak prvostepenog organa i predmet vraćen na ponovno odlučivanje, podnosilac ustavne žalbe se tek 1. marta 2011. godine obratio tom organu urgencijom za odlučivanje o njegovom zahtevu, iako je, saglasno navedenoj odredbi člana 232. stav 2. Zakon o opštem upravnom postupku, mogao zahtevati postupanje već nakon 30 dana.

Imajući u vidu sve izneto, posebno činjenicu da je osporeni postupak vođen i okončan pred prvostepenim i drugostepenim upravnim organom i Upravnim sudom za nešto više od pet godina, a posmatrajući osporeni postupak kao jedinstvenu celinu, kao i činjenicu da podnosilac ustavne žalbe nije koristio sva procesnopravna sredstva protiv „ ćutanja administracije“ kojima bi pokuša o da doprinese skraćenju vremena trajanja postupka , Ustavni sud je ocenio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Podnosilac, takođe, ističe i da su mu u predmetnom postupku povređena i ostala načela i prava koja su označena u ustavnoj žalbi. Međutim, Ustavni sud još jednom konstatuje da podnosilac ustavne žalbe nije obavestio Ustavni sud da je Upravni sud doneo odluku o tužbi koju je izjavio protiv rešenja drugostepenog organa od 18. jula 2011. godine, niti je proširio ustavnu žalbu na presudu Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 10318/11 od 19. decembra 2013. godine.

Prema pravnom stavu Ustavnog suda, u upravnom postupku donošenjem meritorne odluke nadležnog suda o tužbi smatraće se da je iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u odnosu na istaknute povrede načela i prava iz čl. 21, 32, 36, 58, 60. i 83. Ustava, te načela i prava garantovanih odredbama čl. 6, 13. i 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, u vreme njenog podnošenja bila preuranjena, jer nisu bila iskorišćena propisana pravna sredstva za zaštitu prava podnosioca ustavne žalbe. Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da podnosilac nije proširio ustavnu žalbu na presudu Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 10318/11 od 19. decembra 2013. godine, kojom je meritorno odlučeno o njegovoj tužbi, Ustavni sud je ocenio da je u ovom delu nedopuštena ustavna žalba. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.