Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv presude Upravnog suda

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Upravnog suda u poreskom predmetu. Podnosilac nije naveo ustavnopravne razloge za povredu prava na pravično suđenje, već je tražio da Ustavni sud deluje kao instancioni sud i preispituje zakonitost odluke.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2346/2011
15.09.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: zamenik predsednika dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi SZR „Euroalarm“ iz Novog Sada, vlasnika Svetozara Kovača, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. septembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba SZR „Euroalarm“ izjavljena protiv presude Upravnog suda U. 7945/10 (2009) od 31. marta 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. SZR „Euroalarm“ iz Novog Sada, vlasnik Svetozar Kovač, je 26. maja 2011. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 7945/10 (2009) od 31. marta 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da „poreski organ nije cenio navode i dokaze podnosioca“ i da je osporena presuda „retko viđen primer povrede ustavnog principa nepristrasnosti suđenja“. Predlaže da Ustavni sud „poništi osporenu presudu, kao i rešenja prvostepenog i drugostepenog poreskog organa“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je rešenjem Ministarstva finansija Republike Srbije - Poreska uprava - Filijala Novi Sad 2 broj 47-00904/2008-2232-010 od 31. decembra 2008. godine poreskom obvezniku SZR „Euroalarm“, vlasniku Svetozaru Kovaču, ovde podnosiocu ustavne žalbe, u postupku terenske kontrole u cilju otklanjanja nepravilnosti, utvrđena i naložena uplata neprijavljene obaveze poreza na dodatu vrednost za poreski period 1. do 30. novembra 2006. godine, sa obračunatom kamatom zaključno sa 22. decembrom 2008. godine i utvrđena i naložena uplata neprijavljene obaveze poreza na dodatu vrednost za poreski period od 1. do 31. decembra 2006. godine, u naznačenim iznosima, te mu je naloženo da sam obračuna i uplati kamatu od dana do kada je u kontroli obračunata kamata do dana uplate glavnog duga, kao i da u poslovnim knjigama i drugim propisanim evidencijama proknjiži utvrđene obaveze.

Rešenjem Ministarstva finansija Republike Srbije - Poreska uprava – Regionalni centar Novi Sad broj 47-31/2009 od 12. februara 2009. godine odbijena je žalba poreskog obveznika, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv prvostepenog rešenja.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 7945/10 (2009) od 31. marta 2011. godine odbijena kao neosnovana tužba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv drugostepenog rešenja. U obrazloženju osporene presude je ocenjeno da je u sprovedenom upravnom postupku pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, da nisu učinjene povrede pravila postupka i da je pravilno primenjeno materijalno pravo, što čini zakonitom odluku tuženog organa.

4. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenom presudom Upravnog suda povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, kojom je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Ustavni sud nalazi da podnosilac u ustavnoj žalbi ne navodi ustavnopravne razloge koji bi ukazivali da mu je osporenim aktom povređeno pravo na pravično suđenje, već od Ustavnog suda u suštini zahteva da kao instancioni sud ispita zakonitost osporenog pojedinačnog akta, naglašavajući u ustavnoj žalbi nezadovoljstvo u odnosu na presudu Upravnog suda kojom je odbijena njegova tužba u predmetu poreza na dodatu vrednost i utvrđena neprijavljena obaveza poreza na dodatu vrednost za određeni poreski period.

Razmatrajući navode podnosioca ustavne žalbe da mu je pravo na pravično suđenje povređeno time što u upravnom postupku nisu izvedeni svi dokazi koje je predložio, Ustavni sud ukazuje na to da je pitanje načina na koji se dokazni postupak sprovodi, kao i pitanje prihvatljivosti i ocene dokaza u nadležnosti upravnih organa, odnosno redovnih sudova. Postupajući u upravnom sporu u skladu sa načelom slobodne ocene dokaza, sud nije vezan, ograničen ili na bilo koji zakonom propisan način uslovljen posebnim dokaznim pravilima. Imajući u vidu sadržinu garancija koje se jemče članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da se ovom ustavnom odredbom ne daje stranci neograničeno pravo da predlaže izvođenje dokaza u upravnom ili sudskom postupku, niti se garantuje pravo da svi dokazni predlozi stranke budu prihvaćeni.

U konkretnom slučaju, Ustavni sud smatra da su u obrazloženjima prvostepenog i drugostepenog organa, kao i u presudi Upravnog suda navedeni dovoljni razlozi za donete odluke i zauzeti stav u predmetu poreza na dodatu vrednost, a kojom je utvrđena neprijavljena obaveza poreza na dodatu vrednost za određeni poreski period.

Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud je ocenio da razlozi navedeni u ustavnoj žalbi ne daju dovoljno osnova za sumnju da je osporena odluka doneta proizvoljnom primenom materijalnog prava, te da je njome povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

ZAMENIK PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

dr Marija Draškić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv presude Upravnog suda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti