Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao deset godina. Iako je predmet bio složen, dužina postupka i periodi neaktivnosti suda opravdavaju utvrđivanje povrede prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A. R . iz B , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. septembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba A. R . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 8833/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, koje garantuje odredba člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. R . iz B . je 26. marta 2012. godine, preko punomoćnika N. V , advokata iz B, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 5955/11 od 2. februara 2012. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1 . Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer je krivični postupak koji je protiv njega vođen pred Prvim osnovnim (ranije Četvrtim opštinskim) sudom u Beogradu u predmetu K. 8833/10 trajao deset godina . Podnosilac smatra da je postupak trajao „nepotrebno dugo, s obzirom da nijedno pravno pitanje u vođenom krivičnom postupku nije bilo toliko složeno da je zahtevalo ovoliko dugo trajanje postupka“.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenog prava, kao i pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete i troškova postupka pred Sudom.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Saglasno odredbi člana 32. stav 1. Ustava, svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud najpre konstatuje da je podnosilac u ustavnoj žalbi naveo da osporava presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž. 5955/11 od „1.1.2012.g.“, ali je na osnovu navoda ustavne žalbe, zahteva koji je u njoj postavljen, kao i činjenice da je označenom presudom, donetom 2. februara 2012. godine, kojom je podnosilac ustavne žalbe pravnosnažno oslobođen optužbe da je izvršio krivično delo koje mu je optužnicom stavljeno na teret, Sud utvrdio da podnosilac ustavnom žalbom ističe samo povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u krivičnom postupku koji je okončan označenom presudom.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i odgovor Trećeg osnovnog suda u Beogradu VIII Su. 43-39/2014-1, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe vođen je krivični postupak pred Prvim osnovnim (ranije Četvrtim opštinskim) sudom u Beogradu, koji je pravnosnažno okončan.

Postupak je pokrenut 19. februara 200 2. godine, donošenjem rešenja da se protiv podnosioca ustavne žalbe sprovede istraga zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 201. stav 4. u vezi sa članom 195. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona Republike Srbije , po zahtevu za sprovođenje istrage Četvrtog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu.

U istražnom postupku su, pored ostalog, obavljena dva saobraćajno-tehnička veštačenja, i to 5. maja 2002. godine od strane G. zavoda za veštačenje i 28. jula 2003. godine od strane Instituta „K . S“.

Nakon sprovedene istrage, koja je trajala godinu dana i osam meseci, Četvrto opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu je 13. oktobra 2003. godine protiv podnosioca ustavne žalbe podiglo optužnicu.

Tokom prvostepenog krivičnog postupka nadležni sud (prvo Četvrti opštinski sud u Beogradu, a od 1. januara 2010. godine Prvi osnovni sud u Beogradu) je zakazao glavni pretres 24 puta, i to:

- tokom 2004. godine pet puta - tri puta održan i dva puta neodržan;

- tokom 2005. godine – nijednom;

- tokom 2006. godine dva puta – jednom održan i jedn om neodržan;

- tokom 2007. godine četiri puta – jednom održan i tri puta neodržan;

- tokom 2008. godine tri puta – dva puta održan i jednom neodržan;

- tokom 2009. godine tri puta – dva puta održan i jednom neodržan;

- tokom 2010. godine pet puta – tri puta održan i dva puta neodržan;

- tokom 2011. godine dva puta – jednom održan i jedn om neodržan.

Dakle, glavni pretres nije održan 11 puta, i to: četiri puta zbog nedolaska sudskih veštaka; dva puta zbog toga što podnosilac ustavne žalbe nije bio saglasan da se pretres održi bez prisustva njegovog branioca; po jedanput zbog sprečenosti postupajućeg sudije, nedolaska sudije porotnika, te nedolaska javnog tužioca, na saglasan predlog stranaka i zbog toga što je punomoćnik oštećenih tražio izuzeće predsednika veća.

U dokaznom postupku je, pored ostalog, 17. marta 2007. pribavljen i nalaz i mišljenje Instituta s. f, koji je šest puta dopunjavan.

Prvi osnovni sud u Beogradu je, nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, 4. februara 2011. godine doneo presudu K. 8833/10 kojom je podnosioca ustavne žalbe oslobodio od optužbe, jer nije dokazano da je izvršio krivično delo teško delo protiv javnog saobraćaja.

Krivični postupak je protiv podnosioca ustavne žalbe pravnosnažno okončan 2. februara 2012. godine, donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 5955/11, kojom je odbijena kao neosnovana žalba Prvog osnovnog javnog tužilaštva, a prvostepena presuda potvrđena.

5. Period ocene razumne dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovišt u da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, od 19. februara 2002. godine, kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage krivični postupak pokrenut, do 2. febrauara 2012. godine , kada je Apelacioni sud u Beogradu doneo presudu Kž1. 5955/11 kojom je postupak pravnosnažno okončan.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju krivični postupak trajao deset godina, što samo po sebi može ukazivati da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. I pored ovakve konstatacije, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje da na ocenu razumne dužine trajanja sudskog postupka, pored vremena trajanja postupka, utiču i drugi činioci, kao što su složenost predmeta o kome se pred sudom raspravlja i odlučuje, ponašanje podnosioca ustavne žalbe tokom postupka, postupanje nadležnih organa koji vode postupak i značaj predmeta raspravljanja za podnositeljku ustavne žalbe.

Podnosiocu ustavne žalbe je u osporenom krivičnom postupku stavljeno na teret krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja, što znači da je nadležni sud, pored ostalog, trebalo da utvrditi uzročno-posledičnu vezu između radnji podnosioca i posledice koja je nastupila, a što je podrazumevalo i sprovođenje složenih saobraćajno-tehničkih veštačenja (u konkretnom slučaju, obavljena su tri, od kojih je treće šest puta dopunjavano). Navedeno nesumnjivo ukazje na složenost predmeta o kome je pred nadležnim sudom raspravljano i odlučivano. Međutim, Ustavni sud ukazuje da su dva od tri saobraćano-tehnička veštačenja obavljena još u toku istrage koja je protiv podnosioca ustavne žalbe vođena, te je stoga Sud ocenio da, složenost činjeničnih pitanja i obim dokaznog postupka, u konkretnom slučaju, ne mogu predstavljati prihvatljivo opravdanje za trajanje krivičnog postupka nakon podizanja optužnice (preko osam godina).

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da je podnosilac, iako mu je kao okrivljenom u krivičnom postupku bilo u interesu da se postupak što pre okonča kako bi se utvrdilo da li je izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret, dva puta tražio odlaganje pretresa jer nije pristupio njegov branilac.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud je utvrdio da je prvostepena presuda doneta posle devet godina od pokretanja postupka. Takođe, Ustavni sud ukazuje i na to da je za sedam godina i četiri meseca, koliko je trajao postupak od podizanja optužnice do donošenja prvostepene presude, glavni pretres održan trinaest puta, pri čemu je više puta odlagan zbog nedolaska sudskih veštaka, ali i zbog predsednika veća i sudije porotnika. Sud posebno naglašava da je utvrdio uočljiv period neaktivnosti prvostepenog suda od jedne godine i dva meseca (od 30. novembra 2004. do 10. maja 2006. godine), u kom periodu nadležni sud nije zakazao glavni pretres. Ovakvo postupanje nadležnog prvostepenog suda se ne može smatrati efikasnim i delotvornim. Dužnost suda je da postupak sprovede bez odugovlačenja, da spreči svaku zloupotrebu prava od strane učesnika u krivičnom postupku i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da se donošenjem odluka u razumnom roku obezbeđuje delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih ljudskih prava i sloboda i jača poverenje građana u sudove. Stoga je Ustavni sud ocenio da nijedan od činilaca, u konkretnom slučaju, ne može predstavljati prihvatljivo opravdanje za trajanje krivičnog postupka od deset godina.

Na osnovu izloženog, a u skladu sa praksom i kriterijumima ovog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, jer je nadležni prvostepeni sud (Četvrti opštinski, a potom Prvi osnovni sud u Beogradu) prekoračio razuman rok za odlučivanje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv podnosioca. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde. Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, posebno dužinu trajanja predmetnog krivičnog postupka, ali i složenost predmeta odlučivanja i doprinos podnosioca ustavne žalbe, koji su nesumnjivo uticali na duže trajanje postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu. Ovakav stav Ustavni sud je, između ostalih, zauzeo u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine.

8. Sledom navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti