Odbacivanje ustavne žalbe koja traži instancionu kontrolu zakonitosti sudskih odluka

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu, navodeći da nije nadležan da postupa kao viši sud i preispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Podnosilac je, nezadovoljan ishodom parnice, tražio instancionu kontrolu, a nije pružio ustavnopravne razloge za povredu prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2349/2009
27.01.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Siniše Lepedata iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 27. januara 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Siniše Lepedata izjavljena protiv presude Okružnog suda u Pančevu Gž. 1310/09 od 16. septembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Siniša Lepedat iz Beograda, preko pumoćnika Dejana Damjanovića, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu 7. decembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Pančevu Gž. 1310/09 od 16. septembra 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

U prilog tvrdnje da je učinjena povreda iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava navodi se, između ostalog, da je „poražavajuće da su sve relevatne činjenice Opštinski, a zatim i Okružni sud u Pančevu potpuno zanemarili i doneli nezakonite presude“, da je „očigledno da je obrazloženje Okružnog suda nerazumljivo, jer su tamo navedeni radovi nesumljivo investicionog karaktera“, te se konačno navodi koje odredbe materijalnog zakona je, po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, trebalo primeniti.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Polazeći od iznetih navoda ustavne žalbe, Ustavni sud ocenjuje da podnosilac ustavne žalbe, nezadovoljan ishodom pravosnažno okončanog parničnog postupka, a u nemogućnosti da pred redovnim sudom u postupku po vanrednim pravnim lekovima osporava zakonitost donetih odluka, formalno se pozivajući na povredu Ustavom zajemčenih prava na pravično suđenje i na pravno sredstvo, od Ustavnog suda zapravo traži da postupa kao instacioni sud, te da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge kojima se potkrepljuju navodi o povredi ustavnih prava.

Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje da nije nadležan da u postupku po ustavnoj žalbi, kao viši sud u odnosu na redovne sudove koji su odlučivali u postupku koji je prethodio ustavnosudskom, još jednom ispituje zakonitost donetih odluka, kao i da samo formalno pozivanje na povredu zajemčenih ustavnih prava, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

Na osnovu navedenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

4. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe koja traži instancionu kontrolu zakonitosti sudskih odluka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti