Povreda ustavnog prava zbog neblagovremenog odlučivanja o žalbi na pritvor

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava iz člana 30. stav 3. Ustava, jer Viši sud u Beogradu nije doneo i dostavio odluku o žalbi na rešenje o pritvoru u ustavnom roku od 48 časova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi P. K . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. novembra 2022. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba P. K . i utvrđuje da je u postupku po žalbi na rešenje Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kpp. Po.1. 44/19 od 16. novembra 2019. godine, u kome je doneto osporeno rešenje istog suda Kpp. Po.1. 44/19 – Kv. Po.1. 529/19 od 4. decembra 2019. godine, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe iz člana 30. stav 3. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. P. K . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 9. januara 20 20. godine, preko punomoćnika Z. D . N , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kpp. Po.1. 44/19 od 16. novembra 2019. godine i rešenja istog suda Kpp. Po.1. 44/19 – Kv. Po.1. 529/19 od 4. decembra 2019. godine, zbog povrede prava iz člana 27. st. 1 i 3, člana 31. stav 1, člana 32. stav 1, člana 34. stav 3. i člana 36. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava iz čl. 6. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Kako se prava garantovana označenim odredbama navedene Evropske konvencije sadržinski ne razlikuju od prava zajemčenih Ustavom, to Ustavni sud postojanje njihove povrede ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno:

- da „osporeno rešenje o određivanju pritvora ne sadrži nijedan razlog iz koga bi se moglo zaključiti da je pritvor neophodno potreban radi vođenja krivičnog postupka, te u ovom delu rešenje Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kpp. Po.1. 44/19 od 16. novembra 2019. godine predstavlja neobrazloženu sudsku odluku kojom se flagrantno krše prava na slobodu i bezbednost podnosioca ustavne žalbe“;

- da je pritvor prema podnosiocu određen na potpuno arbitreran način;

- da postupajući sud u osporenim rešenjima nije dao jasne i individualizovane razloge za pritvor;

- da je okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, povređeno pravo iz člana 34. stav 3. Ustava, jer je u obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja na strani 3. u drugom pasusu izneto: „pored navedenog od značaja je i činjenica da je kriminalna delatnost ove organizovane kriminalne grupe sprečena aktivnošću policije, što ukazuje da kriminalno delovanje ove organizovane kriminalne grupe nije usmereno na jednu radnju, niti je vremenski ograničeno“, kao i time što je na strani 6. osporenog drugostepenog rešenja navedeno: „svi navedeni okrivljeni su tokom naznačenog perioda preduzimali veći broj inkriminisanih radnji radi vršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, pri čemu je prilikom pretresa objekata po naredbama suda pronađena velika količina opojne droge i to 38.330 stabljika biljke opojne droge kanabis, velika količina osušene opojne droge kanabis, kao i oprema za uzgoj, navodnjavanje, održavanje adekvatne temperature, sušenje i pakovanje. Ove činjenice i prema mišljenju veća ukazuju na ozbiljnost i spremnost okrivljenih na kontinuirano i dugotrajno vršenje krivičnog dela koje im se stavlja na teret, a kriminalno delovanje ove organizovane kriminalne grupe sprečeno je akcijom policije i hapšenjem okrivljenih“;

- da je žalba podnosioca na prvostepeno rešenje bila nedelotvorna, te da je „jedini domet izjavljene žalbe odugovlačenje i prolongiranje odluke o pritvoru“;

- da je „pobijano prvostepeno rešenje u odnosu na podnosioca ustavne žalbe doneto 16. novembra 2019. godine, a podnosiocu je uručeno 18. novembra 2019. godine (on je lišen slobode 14. novembra 2019. godine), kada je i branilac preuzeo primerak rešenja o određivanju pritvora. Žalba branioca na prvostepeno rešenje izjavljena je 21. novembra 2019. godine, a drugostepena odluka je doneta 4. decembra 2019. godine. Ova drugostepena odluka, okrivljenom (podnosiocu ustavne žalbe) uručena je tek 10. decembra 2019. godine i to svega tri dana pre nego što je sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje doneo rešenje o produženju pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe. Braniocu okrivljenog drugostepeno rešenje je uručeno tek 19. decembra 2019. godine, što takođe predstavlja povredu prava na suđenje u razumnom roku“.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava, da naloži otklanjanje utvrđenih povreda, kao i da dosudi traženu naknadu materijalne i nematerijalne štete. Takođe, podnosilac je tražio da se Odluka Ustavnog suda objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“, te da mu se dosude i troškovi postupka.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i odgovor Višeg suda u Beogradu Su. VIII – 43 102/22 od 19. septembra 2022. godine, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kpp. Po.1. 44/19 od 16. novembra 2019. godine prema okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, određen je pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tač. 2) i 3 ) Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13 ), a koji pritvor mu se računa od 14. novembra 2019. godine kada je lišen slobode. Pritvor po navedenom rešenju može trajati najduže 30 dana i to do 14. decembra 2019. godine.

U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno: „Prema mišljenju sudije za prethodni postupak, osnovan predlog da se okrivljenom P . K . odredi pritvor i na osnovu odredbe člana 211 . stav 1. tačka 2 ) 3akonika o krivičnom postupku, zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuje da će uticati na saučesnike okrivljene V.B. i B.J. koji su u bekstvu. Naime, naredbom o sprovođenju istrage Kti. 28/19 od 15. 11.2019. godine, pored okrivljenog P. K . pokrenuta je istraga i protiv okrivljenih V.B. i B.J, koji nisu dostupni državnim organima. Prema izveštaju M UP-a za okrivljenima V.B. i B.J. raspisana je potraga od strane Odeljenja za potrage MUP-a RS. Kako postoji osnovana sumnja da se radi o pripadnicima organizovane kriminalne grupe koju je organizovao P. K . za izvršenje krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 . stav 4 . u vezi stava 1 . KZ, te kako su isti u bekstvu i nisu saslušani u toku istrage, okrivljeni P . K, bi ukoliko bi u ovoj fazi postupka ostao na slobodi, u cilju izbegavanja krivice, ometao postupak uticanjem na saokrivljene V.B. i B.J, koji inače zavise od njega, jer rade u privrednom društvu 'J.' doo iz Beograda, čiji je jedan od vlasnika okrivljeni P . K, i od tog rada izdržavaju sebe i svoju porodicu.

Takođe, okrivljenom P. K . je osnovano odrediti pritvor i na osnovu člana 211 . stav 1. tačka 3 ) 3akonika o krivičnom postupku, s obzirom na to da postoje osobite okolnosti da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo. Naime, prema podacima iz spisa predmeta proizilazi osnovana sumnja da je okrivljeni P . K . organizator dobro organizovane kriminalne grupe, koju čini osam pripadnika, koja je u periodu od 11. 01.2019. godine do 14.11.2019. godine, radi pribavljanja finansijske koristi, neovlašćeno proizvodila i radi prodaje držala supstance koje su proglašene za opojnu drogu — kanabis, preduzeo veći broj inkriminisanih radnji radi vršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4 . u vezi stava 1 . K Z, pri čemu je prilikom pretresa objekata po naredbama suda pronađena velika količina opojne droge i to 38.330 stabljika biljke opojne droge kanabis, velika količina osušene opojne droge kanabis, kao i oprema za uzgoj, navodnjavanje, održavanje adekvatne temperature, sušenje i pakovanje. Pored navedenog od značaja je i činjenica da je kriminalna delatnost ove organizovane kriminalne grupe sprečena aktivnošću policije, što ukazuje da kriminalno delovanje ove organizovane kriminalne grupe nije usmereno na jednu radnju, niti je vremenski ograničeno. Nadalje, imajući u vidu činjenicu da postoji osnovana sumnja da je okrivljeni P. K . pokazao obučenost u uzgajanju opojne droge — kanabis, kao i posebnu upornost i krajnju opreznost za izvršenje krivičnog dela koje je prethodno detaljno planirao, to sve predstavlja osobite okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu okrivljeni K, ponoviti krivično delo ukoliko bi se našao na slobodi zbog čega je neophodno određivanje pritvora prema njemu i po ovom zakonskom osnovu“.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kpp. Po.1. 44/19 od 16. novembra 2019. godine određen je pritvor prema okrivljenima Z.M, V.Ž, P.Ž, P.H, S.H. i B.M, na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 2 ) i 3 ) Zakonika o krivičnom postupku.

Podnosilac je napred navedeno rešenje primio 16. novembra 2019. godine, dok je branilac – advokat Z. D . N . pr imila 18. novembra 2019. godine.

Branilac okrivljenog je 21. novembra 2019. godine izjavila žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kpp. Po.1. 44/19 od 16. novembra 2019. godine, a okrivljeni nije izjavio žalbu. Žalba je podneta preporučenim putem preko pošte 21. novembra 2019. godine, dok je u sud prispela 25. novembra 2019. godine. Takođe, u konkretnom slučaju nisu podnošene dopune žalbe.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kpp. Po.1. 44/19 – Kv. Po.1. 529/19 od 4. decembra 2019. godine delimično su uvažene žalbe branilaca okrivljenih P. K . (podnosilac ustavne žalbe) , Z.M, V.Ž, P.Ž, P.H. i BM, te su preinačena rešenja o određivanju pritvora Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kpp. Po.1. 44/19 od 16. novembra 2019. godine, tako što je prema okrivljenima P. K . (podnosilac ustavne žalbe ), Z.M, V.Ž, P.Ž, P.H. i BM, kao i po službenoj dužnosti i prema okrivljenom S.H. otklonjen zakonski osnov iz člana 211. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupkuza dalje trajanje pritvora, dok su u preostalom delu žalbe branilaca okrivljenih P . K . (podnosilac) , Z.M, V.Ž, P.Ž, P.H. i B.M. odbijene kao neosnovane.

U obrazloženju ovog osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da je „Veće imalo u vidu da su u odnosu na okrivljene od strane sudije za prethodni postupak doneta dana 16. novembra 2019. godine dva rešenja o određivanju pritvora, ali nalazi da je zbog činjenice da se radi o jedinstvenom postupku, odlučilo da je celishodno istovremeno odlučivati o svim žalbama… Prema oceni vanpretresnog krivičnog veća, izneti žalbeni navodi su ocenjeni kao neosnovani, s obzirom da je pravilno sudija za prethodni postupak okrivljenima P. K, Z.M, V.Ž, P.Ž, P.H. i B.M. odredio pritvor na osnovu odredbe člana 211 . stav 1. tačka 3 . 3akonika o krivičnom postupku. Naime, iz do sada prikupljenih dokaza proizilazi postojanje osnovane sumnje da su pomenuti okrivljeni pripadnici organizovane kriminalne grupe čiji je organizator okrivljeni P . K, a koja je u periodu od 11. januara 2019. godine do 14. novembra 2019. godine, radi pribavljanja finansijske koristi, neovlašćeno proizvodila i radi prodaje držala supstance koje su proglašene za opojnu drogu — kanabis. Svi navedeni okrivljeni su tokom naznačenog perioda preduzimali veći broj inkriminisanih radnji radi vršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 . stav 4 . u vezi stava 1 . Krivičnog zakonika, pri čemu je prilikom pretresa objekata po naredbama suda pronađena velika količina opojne droge i to 38.330 stabljika biljke opojne droge kanabis, velika količina osušene opojne droge kanabis, kao i oprema za uzgoj, navodnjavanje, održavanje adekvatne temperature, sušenje i pakovanje. Ove činjenice i prema mišljenju veća ukazuju na ozbiljnost i spremnost okrivljenih na kontinuirano i dugotrajno vršenje krivičnog dela koje im se stavlja na teret, a kriminalno delovanje ove organizovane kriminalne gruš sprečeno je akcijom policije i hapšenjem okrivljenih. Pored navedenog pravilno je sudija za prethodni postupak u kontekstu njihovog ranijeg život cenio činjenicu da su okrivljeni P.Ž. i P.H. ranije osuđivani. Sve navedene činjenice ukazuju da bi okrivljeni P. K, Z.M, V.Ž, P.Ž, P.H. i B.M. u kratkom vremenskom periodu, ukoliko bi se našli na slobodi, ponovili krivično delo, zbog čega im je osnovano određivan pritvor po ovom zakonskom osnovu … Krivično vanpretresno veće je imalo u vidu i navode izjavljene u žalbama branilaca kojima se ukazuje da pored pritvora kao najteže mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog postoje i druge blaže mere kojima se može postići ista svrha, kao i navode da je Evropski sud za ljudska prava u nizu svojih odluka definisao standard da lišenje slobode u skladu sa zakonom nije dovoljno, već da ono mora biti i neophodno i da je pritvaranje okrivljenog izuzetno teška mera i mora se primenjivati kao poslednja mogućnost, pre koje treba ispitati mogućnost primene blaže mere. Međutim, ovakvi žalbeni navodi su neosnovani i bez uticaja na drugačiju odluku, s obzirom da su isti cenjeni u sklopu postojećih osobitih okolnosti koje je sudija za prethodni postupak pravilno utvrdio i u ovom trenutku ne ukazuju na opravdanost ukidanja pritvora, niti omogućavaju primenu blaže mere za obezbeđenje prisustva osumnjičenog i nesmetano vođenje ovog krivičnog postupka, propisane odredbom člana 188. Zakonika o krivičnom postupku“.

Osporeno drugostepeno rešenje podnosilac je primio 4. decembra 2019. godine, dok je njegov branilac navedeno rešenja primio 19. decembra 2019. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, kao i da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito (član 27. st. 1. i 3. ); da sud trajanje pritvora svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora , da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, te da ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (član 31. stav 1. ); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 34. stav 3.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. st . 1. i 2.).

Za ocenu osnovanosti navoda ustavne žalbe kojima se obrazlaže povreda prava na pravično suđenje, te prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava iz člana 32. stav 1. Ustava, od značaja je i odredba člana 30. stav 3. Ustava, kojom je licu lišenom slobode zajemčeno da se p ismeno i obrazloženo rešenje suda o pritvoru uručuje pritvoreniku najkasnije 12 časova od pritvaranja i da o dluku o žalbi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 časova.

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13 ) propisano je : da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače, da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako postoje okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (član 211. stav 1. tač. 2) i 3)).

Članom 246. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) propisano je da ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina, dok je stavom 4. istog člana propisano da ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe učinilac će se kazniti zatvorom od najmanje deset godina.

5. Donoseći odluku u ovom ustavnosudskom predmetu, Ustavni sud, kao i u svojim ranijim odlukama (videti, pored ostalih, Odluku Už-314/2007 od 23. aprila 2009. godine, tačka 6. obrazloženja ) naglašava da je, sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom i da pritvor predstavlja posebno osetljivu meru njegovog ograničenja.

Navode ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, kojima se ukazuje na prekoračenje rokova za dostavljanje osporenog rešenja o određivanju pritvora i rokova za donošenje i dostavljanje odluke o žalbi izjavljenoj protiv rešenja o određivanju pritvora, Ustavni sud je cenio u svetlu prava iz člana 30. stav 3. Ustava.

Ustavni sud ukazuje da se prema prvom delu odredbe člana 30. stav 3. Ustava, pismeno i obrazloženo rešenje suda o pritvoru uručuje pritvoreniku najkasnije 12 časova od pritvaranja. Sud smatra da u konkretnom slučaju nije bilo osnova da se ceni navedeno, jer to nije ni isticano u ustavnoj žalbi.

Međutim, Ustavni sud ističe da odredba člana 30. stav 3. Ustava takođe garantuje licu lišenom slobode da će o njegovoj žalbi na određivanje pritvora nadležni sud odlučiti i svoju odluku mu dostaviti u roku od 48 časova.

U konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je branilac okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavi o žalbu (21. novembra 2019. godine) na rešenje kojim mu je određen pritvor, da je Viši sud u Beogradu – Posebno odeljenje izjavljenu žalbu primio 25. novembra 201 9. godine, a da je o žalbi odlučio 4. decembra 201 9. godine. Drugostepeno rešenje, odluku o žalbi , branilac podnosioca je primi o 19. decembra 2019. godine, dok je podnosilac primio 4. decembra 2019. godine.

Ustavni sud je, sledom iznetog, ocenio da o žalbi branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, na rešenje o određivanju pritvora Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje nije odlučeno u roku od 48 časova, kako to jemči odredba člana 30. stav 3. Ustava .

Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu činjenice da su u konkretnom slučaju u odnosu na više okrivljenih doneta dva rešenja o određivanju pritvora, da je izjavljeno više žalbi protiv osporenog prvostepenog rešenja, te da je drugostepeno veće odlučilo da je celishodno da se istovremeno odluči o svim žalbama, ali sve ovo ne utiče na drugačiju odluku Ustavnog suda imajući u vidu imperativnu odredbu člana 30. stav 3. Ustava.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), u ovom delu ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u prvom delu izreke.

6.1. Podnosilac obrazlaže povredu prava iz člana 27. st. 1. i 3. Ustava navodima da osporena rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kpp. Po.1. 44/19 od 16. novembra 2019. godine i Kpp. Po.1. 44/19 – Kv. Po.1. 529/19 od 4. decembra 2019. godine nemaju nijedan razlog zašto je pritvor neophodno potreban radi vođenja krivičnog postupka, da su rešenja neobrazložena imajući u vidu praksu Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, kao i da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe određen neosnovano i arbitrerno.

Ustavni sud je, uvidom u osporena rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kpp. Po.1. 44/19 od 16. novembra 2019. godine i Kpp. Po.1. 44/19 – Kv. Po.1. 529/19 od 4. decembra 2019. godine, utvrdio da ona sadrže detaljno i jasno obrazloženje, zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, te je stoga, polazeći od prethodno navedenog, ocenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi prava iz člana 27. st. 1. i 3. Ustava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenih rešenja.

6.2. Podnosilac ističe i povredu člana 34. stav 3. Ustava. Pri tome navodi da je u obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja na strani 3. u drugom pasusu izneto: „pored navedenog od značaja je i činjenica da je kriminalna delatnost ove organizovane kriminalne grupe sprečena aktivnošću policije, što ukazuje da kriminalno delovanje ove organizovane kriminalne grupe nije usmereno na jednu radnju, niti je vremenski ograničeno“, kao i time što je na strani 6. osporenog drugostepenog rešenja navedeno da „svi navedeni okrivljeni su tokom naznačenog perioda preduzimali veći broj inkriminisanih radnji radi vršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, pri čemu je prilikom pretresa objekata po naredbama suda pronađena velika količina opojne droge i to 38.330 stabljika biljke opojne droge kanabis, velika količina osušene opojne droge kanabis, kao i oprema za uzgoj, navodnjavanje, održavanje adekvatne temperature, sušenje i pakovanje. Ove činjenice i prema mišljenju veća ukazuju na ozbiljnost i spremnost okrivljenih na kontinuirano i dugotrajno vršenje krivičnog dela koje im se stavlja na teret, a kriminalno delovanje ove organizovane kriminalne grupe sprečeno je akcijom policije i hapšenjem okrivljenih“.

Ustavni sud je ove navode ocenio kao očigledno neosnovane.

Pre svega, Ustavni sud posebno ističe značaj ustavne garancije kojom se jemči da svako ima pravo da bude smatran nevinim, sve dok se njegova krivica ne dokaže u postupku pred sudom, s obzirom na to da je njena osnovna funkcija obezbeđenje pravne sigurnosti u kaznenom pravu. U tom smislu, pretpostavka nevinosti je povređena ako sudska odluka koja se odnosi na lice koje je okrivljeno za krivično delo odražava mišljenje da je krivo pre nego što se njegova krivica dokaže po zakonu, odnosno ukoliko u odsustvu zvanične odluke, postoji određeno mišljenje koje ukazuje da sud (ili drugi državni organ) smatra okrivljenog krivim.

U odnosu na navode o kršenju pretpostavke nevinosti od strane postupajućeg suda, a koje podnosilac uočava u rešenjima o određivanju pritvora, Ustavni sud konstatuje da su obrazloženja osporenih rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje o određivanju pritvora, data primenom i tumačenjem člana 211. stav 1. tač. 2) i 3 ) Zakonika o krivičnom postupku, te da ona nisu u kontekstu razmatranja odgovornosti osumnjičenog, već razloga zbog kojih se određuje pritvor. Pri tome, Ustavni sud napominje da je sporna rečenica sa treće strane rešenja Kpp. Po.1. 44/19 od 16. novembra 2019. godine, deo drugog pasusa i da je treba posmatrati kao deo jedne logičke celine u kojoj su korišćeni ustavnopravno prihvatljivi termini o osnovanosti određivanja pritvora podnosiocu na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3 ) Zakonika o krivičnom postupku. Takođe i sporna rečenica osporenog drugostepenog rešenja sa 6. strane je deo jedne šire celine, a koja celina ne ukazuje da je podnosiocu povređeno pravo iz člana 34. stav 3. Ustava, jer je prožeta terminima kao što su osnovana sumnja, osnovano određivanje pritvora,… “. Korišćeni termini u drugostepenom osporenom rešenju su zasnovani na ustavnopravno prihvatljivoj primeni relevantnih odredbi Zakonika o krivičnom postupku.

6.3. Ustavni sud je ocenio da se ostali navodi podnosioca ustavne žalbe u vezi povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i tvrdnje o povredi prava na ograničeno trajanje pritvora , iz člana 32. stav 1. i člana 31. stav 1. Ustava , isključivo zasnivaju na povredi prava iz člana 30. stav 3. Ustava. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da samo formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom. Takođe, Sud konstatuje da je podnosilac samo formalno istakao povredu prava na jednaku zaštitu prava.

U odnosu na istaknutu povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se označenim pravom jemči dvostepenost u odlučivanju, odnosno pravo da se u postupku po žalbi ili drugom propisanom pravnom sredstvu, pred organom više instance, ispita zakonitost prvostepene odluke, što ne podrazumeva i pravo na pozitivan ishod drugostepenog postupka za lice koje je izjavilo pravno sredstvo.

6.4. Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delovima odbacio , saglasno članu 36. stav 1. tač. 5) i 7) Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda ustavnog prava zbog neblagovremenog odlučivanja o žalbi na pritvor

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti