Povreda prava na pravično suđenje u postupku određivanja naknade za eksproprijaciju

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava drugostepeno rešenje i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Sud nije smeo odrediti naknadu za eksproprisano zemljište isključivo na osnovu procene Poreske uprave, već je morao razmotriti i druge dokaze, poput veštačenja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2353/2014
17.03.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Bosa Nenadić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Saše Radenkovića iz sela Mijatovac kod Ćuprije, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. marta 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Saše Radenkovića i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Jagodini Gž. 1030/13 od 3. februara 2014. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Jagodini Gž. 1030/13 od 3. februara 2014. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Paraćinu – Sudska jedinica u Ćupriji R1. 28/11 od 9. jula 2013. godine.

3. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Saša Radenković iz sela Mijatovac kod Ćuprije podneo je Ustavnom sudu, 14. marta 2014. godine, preko punomoćnika Predraga Savića, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Jagodini Gž. 1030/13 od 3. februara 2014. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

U ustavnoj žalbi je ukazano na nezakonitost vanparničnog suda u postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, pri čemu se podnosilac pozvao i na pravno stanovište Ustavnog suda koje je zauzeto u Odluci Už- 5686/ 2011 od 28. februara 2013. godine.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava i poništi osporeno drugostepeno rešenje. Tražio je naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osnovni sud u Paraćinu – Sudska jedinica u Ćupriji je rešenjem R1. 28/11 od 9. jula 2013. godine odredio naknadu za eksproprisano zemljište u određenom novčanom iznosu i naložio korisniku eksproprijacije „Železnice Srbije“ a.d. da ranijem sopstveniku Saši Radenkoviću, ovde podnosiocu ustavne žalbe, plati dosuđeni novčani iznos. U obrazloženju tog rešenja je, između ostalog, navedeno: da sud nije prihvatio da tržišnu vrednost eksproprisane nepokretnosti odredi veštak iz razloga što se u smislu člana 42. stav 1. Zakona o eksproprijaciji, naknada za eksproprisano poljoprivredno i građevinsko zemljište određuje u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ako zakonom nije drugačije propisano; da je u članu 42. stav 2. istog zakona propisano da procenu tržišne cene iz stava 1. ovog člana vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima, a što u konkretnom slučaju to čini Uprava prihoda – Filijala Ćuprija na čijem području se nalazi eksproprisano zemljište.

Viši sud u Jagodini je osporenim rešenjem Gž. 1030/13 od 3. februara 2014. godine potvrdio ožalbeno prvostepeno rešenje.

4. Za ocenu osnovanosti navoda ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac poziva, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 1. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“, br. 53/95, 23/01 i 20/09) je propisano da se nepokretnosti mogu eksproprisati ili se svojina na njima može ograničiti samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, dok je odredbom člana 2. propisano da se javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti utvrđuje zakonom ili odlukom Vlade u skladu sa ovim zakonom. Odredbom člana 4. istog zakona je propisano da se danom pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji menja sopstvenik na eksproprisanoj nepokretnosti (potpuna eksproprijacija), dok je odredbom člana 9. propisano da eksproprijacijom nepokretnosti korisnik eksproprijacije stiče pravo da tu nepokretnost koristi za svrhu radi koje je eksproprijacija izvršena. Odredbama člana 42. istog zakona je propisano da se naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ako zakonom nije drukčije propisano (stav 1.) i da procenu tržišne cene iz stava 1. ovog člana vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima (stav 2.). Odredbom člana 61. stav 1. Zakona je propisano da ako se sporazum o naknadi u celini ne postigne u roku od dva meseca od dana pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, opštinska uprava dostaviće pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji sa svim spisima nadležnom opštinskom sudu radi određivanja naknade.

Zakonom o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“, br. 46/95, 18/05 i 85/12) je propisano: da u postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost sud određuje naknadu za eksproprisanu nepokretnost kad korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenik pred nadležnim opštinskim organom uprave nisu zaključili punovažan sporazum o naknadi za eksproprisanu nepokretnost (član 132.); da će sud na ročištu izvesti i druge dokaze koje učesnici predlože, ako nađe da su od značaja za određivanje naknade, a po potrebi odrediće i veštačenje (član 136. stav 2.).

Članom 4. Pravilnika o načinu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu i prava na nepokretnostima („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 45/04 i 27/11) je propisano: da se prosečna tržišna cena kvadratnog metra gradskog građevinskog zemljišta (u daljem tekstu: zemljište), odnosno prosečna tržišna cena kvadratnog metra objekta ako nema podataka iz stava 1. ovog člana, utvrđuje prema prosečnoj tržišnoj vrednosti kvadratnog metra zemljišta, odnosno odgovarajućih objekata u opštini, odnosno gradu u kome se zemljište, odnosno objekat nalazi, utvrđenoj u postupku utvrđivanja osnovice poreza na prenos apsolutnih prava u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu (stav 2.); da se prosečna tržišna cena kvadratnog metra zemljišta, ako za zemljište nema podataka iz stava 2. ovog člana, utvrđuje prema prosečnoj naknadi za kvadratni metar eksproprisanog zemljišta na teritoriji opštine, odnosno grada utvrđenoj u skladu sa propisima o eksproprijaciji (stav 3.); da se prosečna tržišna cena kvadratnog metra zemljišta, odnosno objekta, ako nema podataka iz st. 2. i 3. ovog člana, utvrđuje na osnovu odgovarajućih uporedivih podataka za zemljište, odnosno odgovarajući objekat u prometu, kojima raspolažu granične opštine sa opštinom na kojoj se nalazi zemljište odnosno objekat za koje se utvrđuje porez (stav 4.).

5. Ocenjujući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnu primenu materijalnog prava nadležan da ceni instancioni (viši) sud, u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitrerna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog, odnosno procesnog prava. Na ovakav zaključak upućuje i stav Evropskog suda za ljudska prava izražen u presudi Khamidov protiv Rusije, od 15. novembra 2007. godine (broj aplikacije 72118/01, stav 170.), u kojoj je taj sud konstatovao da nije njegov zadatak da donosi odluku umesto domaćih sudova koji su u najboljoj poziciji da ocene prezentovane dokaze, ustanove činjenično stanje i tumače domaće pravo, te da, u principu, Evropski sud neće intervenisati, osim ukoliko su odluke domaćih sudova arbitrerne ili očigledno neosnovane.

Ustavni sud je konstatovao da podnosilac navode o povredi prava na pravično suđenje, u suštini, obrazlaže tvrdnjom da prilikom određivanja visine naknade nije pravilno primenjen člana 42. Zakona o eksproprijaciji, te da je određena visina naknade niska i nikako nije tržišna.

Ustavni sud ukazuje da iz člana 42. Zakona o eksproprijaciji proizlazi da organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnosti (Poreska uprava) vrši procenu tržišne cene za eksproprijaciju konkretne nepokretnosti, što ujedno predstavlja i najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost (videti: Rešenje Ustavnog suda IUz-81/2009 od 22. decembra 2009. godine). S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnosti ima obavezu da ovu procenu vrši, pored ostalog, na osnovu Pravilnika o načinu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu na prava na nepokretnostima. Međutim, zadatak Poreske uprave nije da određuje tržišnu cenu eksproprisane nepokretnosti, već da vrši njenu procenu, pri čemu je, u slučaju da se ne postigne sporazum o naknadi, jedino sud nadležan da u vanparničnom postupku odredi naknadu za eksproprisanu nepokretnost. Ustavni sud posebno naglašava da iz odredbe člana 136. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku proizlazi da sud, pored procene koju je dala Poreska uprava, može da izvede i druge dokaze koje učesnici predlažu i da odredi veštačenje, ukoliko proceni da su od značaja za određivanje visine naknade.

Imajuću u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost isključivo na osnovu procene koju vrši Poreska uprava, ukazuje da u konkretnom slučaju postupak utvrđivanja naknade nije sproveden u skladu sa zakonom. Naime, tržišna cena koju je procenila nadležna Poreska uprava u svom izveštaju predstavljala je najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost koju su sudovi u konkretnom slučaju i odredili, ali po oceni Ustavnog suda, time nije bila isključena mogućnost da sudovi odrede veštačenje ili da izvedu druge predložene dokaze, budući da nisu „vezani“ procenom Poreske uprave. Upravo je nadležnost sudova i bila da odrede visinu naknade za eksproprisane nepokretnosti, i to kako na osnovu procene Poreske uprave, tako i drugih dokaznih sredstava, ukoliko su smatrali da je to u konkretnom slučaju bilo potrebno i opravdano.

Ustavni sud ukazuje da je ovakvo pravno stanovište već zauzeo u Odluci Už-5686/2011 od 28. februara 2013. godine.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Jagodini Gž. 1030/13 od 3. februara 2014. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje garantovano članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13- Odluka US, 40/15 -dr. zakon i 103/15) i odlučio kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao meru za otklanjanje štetnih posledica učinjene povrede navedenog ustavnog prava, poništio osporeno rešenje Višeg suda u Jagodini Gž. 1030/13 od 3. februara 2014. godine i odredio da taj sud ponovo odluči o žalbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Osnovnog suda u Paraćinu – Sudska jedinica u Ćupriji R1. 28/11 od 9. jula 2013. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

S obzirom na to da je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i odredio otklanjanje štetnih posledica, to se ovaj sud nije upuštao u razmatranje navoda o povredi zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, prava na jednaku zaštitu i prava na pravno sredstvo iz čl ana 36. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

6. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da je utvrđenje povrede prava na pravično suđenje i poništaj drugostepenog rešenja, dovoljna i adekvatna satisfakcija, te je odbio zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete, odlučujući kao u tački 3. izreke, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na pravično suđenje u postupku određivanja naknade za eksproprijaciju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti