Odbacivanje ustavne žalbe zbog propusta da se izjavi revizija kao pravni lek
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu Slaviše Jovanovića kao nedopuštenu. Podnosilac nije iscrpeo sva pravna sredstva, jer je propustio da izjavi reviziju Vrhovnom sudu, iako je vrednost predmeta spora to dozvoljavala, čime se lišio prava na ustavnu žalbu.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slaviše Jovanovića iz Svrljiga, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 27. januara 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Slaviše Jovanovića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Nišu Gž1. 1062/09 od 6. oktobra 2009. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Slaviša Jovanović iz Svrljiga, preko punomoćnika advokata Branislave Panić iz Niša, podneo je Ustavnom sudu 7. decembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Nišu Gž1. 1062/09 od 6. oktobra 2009. godine, zbog povrede prava zajemčenih odredbama čl. 32. i 36. i člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac ustavne žalbe navodi da mu je odlukom prvostepenog suda vrednost predmeta spora nezakonito određena tako što nije zapisnički konstatovana, te da je time došlo do povrede Zakona o sudskim taksama.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su pre njenog podnošenja iskorišćena pravna sredstva za zaštitu povređenih prava propisana zakonom kojim se uređuje postupak koji je prethodio postupku pred Ustavnim sudom.
3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku izvršio uvid u osporeni akt i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnopravne stvari:
Opštinski sud u Svrljigu je presudom P1. 254/08 od 27. maja 2009. godine usvojio tužbeni zahtev u delu u kome je podnosilac ustavne žalbe kao tužilac tražio od tuženog naknadu troškova za korišćenje godišnjeg odmora, troškova prevoza, naknadu štete na ime manje isplaćene zarade i troškove postupka, dok je u delu u kome je podnosilac tražio isplatu naknade štete na ime manje isplaćene otpremnine tužbeni zahtev odbio. Okružni sud u Nišu je osporenom presudom Gž1. 1062/09 od 6. oktobra 2009. godine odbio žalbu tužioca protiv prvostepene presude i istu potvrdio, dok je u delu troškova prvostepenu presudu preinačio odredivši da svaka strana snosi svoje troškove parničnog postupka.
Kako je ustavnom žalbom osporena drugostepena presuda doneta u parničnom postupku, Ustavni sud ukazuje da je stav ovog Suda da se pravna sredstva u parničnom postupku iscrpljuju izjavljivanjem revizije i donošenjem odluke po ovom vanrednom pravnom sredstvu, što svakako podrazumeva da je u konkretnom slučaju korišćenje ovog pravnog sredstva zakonom dozvoljeno i da je revizija izjavljena na zakonom dozvoljen način. Saglasno odredbi člana 394. stav 2. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koja se primenjivala u vreme donošenja osporene presude, u imovinskopravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, revizija je bila dozvoljena u slučajevima kada je vrednost predmeta spora prelazila iznos od 500.000,00 dinara.
Ustavni sud, takođe, konstatuje da je podnosiocu ustavne žalbe poznat navedeni stav Suda, imajući u vidu da u ustavnoj žalbi ističe da su, po njegovom mišljenju, ispunjene procesne pretpostavke za podnošenje ustavne žalbe, jer ''po nalaženju podnosioca Ustavne žalbe, vrednost predmeta spora od navodnih 657.505,68 dinara, a kako je označeno u uvodu Presude ... je nezakonito određena ''.
Iz navedenog Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe u svojstvu tužioca vodio parnicu u imovinskopravnom sporu čija je vrednost utvrđena na iznos koji je, saglasno navedenoj odredbi Zakona o parničnom postupku, davao pravo stranci da protiv pravnosnažne presude izjavi reviziju kao još jedno pravno sredstvo kojim će u postupku pred redovnim sudovima tražiti zaštitu svog prava i da to pravo podnosilac ustavne žalbe nije iskoristio. Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe, odbijajući da prihvati utvrđenu vrednost predmeta spora, mada je prema sopstvenom preciziranom tužbenom zahtevu od tuženog samo po osnovu naknade štete na ime manje neisplaćene otpremnine potraživao neto iznos od 609.021,48 dinara, propustio da u postupku po reviziji ostvari zaštitu svojih prava. Ovim je podnosilac ustavne žalbe, saglasno navedenim odredbama Ustava i Zakona o Ustavnom sudu, sam sebe lišio i prava da zaštitu Ustavom zajemčenih prava ostvari u postupku po ustavnoj žalbi.
Kako podnosilac ustavne žalbe nije iscrpeo sva zakonom predviđena pravna sredstva u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, to je ustavna žalba nedopuštena, te je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
4. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić